Siguran posao i redovna plata već neko vreme nisu na vrhu prioriteta mladih na početku karijere. U prvo više ne veruju, a drugo ne dovode u pitanje. Najmlađe pridošlice na tržište rada, pre svega u svetu, ali pomalo i u Srbiji, očekuju da budu deo kompanije sa kojom dele uverenja i vrednosti. Generacija Z i milenijalci i na radnom mestu traže šansu da budu deo društvene misije. Oni nešto stariji prednost daju timu sa kojim rade. Firme koje bi u svoje redove da privuku tek svršene studente ili mlađe, uskoro iz oglasa ne bi trebalo da izuzimaju svoje opredeljenje po pitanju brige o prirodi, čoveku i ranjivim grupama.
Ipak, najveći poslodavci u Srbiji u svoje adute ne ubrajaju posvećenost održivom poslovanju. Nove kolege mame obećanim danima godišnjeg odmora, mogućnošću napredovanja, pa i kompanijskim popustima. To potvrđuje i Miloš Turinski, PR menadžer „Infostuda“.
„Što se domaćih kompanija tiče i oglasa za poslove na našem sajtu, održivi razvoj se ne ističe u samom tekstu oglasa za posao. Takve karakteristike kompanija ističe u profilu poslodavca, koji im naš sajt omogućava, i gde sebe mogu detaljnije da predstave i približe potencijalnim kandidatima. Ono što je kandidatima bitno, a naočito ako pričamo o mladima, jesu na prvom mestu međuljudiski odnosi unutar kompanije, potom mogućnost učenja i napredovanja, pa visina zarade i odnos sa šefom, odnosno nadređenim. Održivi razvoj nije na listi top pet faktora koji utiču na izbor poželjnog poslodavca,“ objašnjava Turinski.
Prednost na tržištu
Istraživanja u svetu pokazuju da zaposleni i te kako brinu kakav svet ostavljaju svojim pokoljenjima. Anketa pod nazivom EKO-vrednosti, koje je sprovela kompanija za istraživanje tržišta B2B International, obuhvatila je 4.335 zaposlenih u malim, srednjim i velikim preduzećima širom Evrope i Bliskog istoka. Za četvrtinu ispitanika, uticaj poslovanja na životnu sredinu i društvo predstavlja jedan od tri prioriteta. Najveći procenat ispitanika se ovako izjasnio u Nemačkoj i Italiji, 33 odsto, slede Francuska sa 31 odsto i nordijske zemlje sa 29 odsto. U Centralnoj i Istočnoj Evropi ovaj procenat je iznosio 18, a na Balkanu – 15.
„Globalna istraživanja potvrđuju da pitanje održivosti ima sve značajniju ulogu i donosi prednost na tržištu, i kada kompanija nastoji da privuče što kvalitetniji kadar, i kada nastoji da pridobije naklonost potrošača“, ističe Milica Mišković, programska menadžerka Foruma za odgovorno poslovanje.
Globalno Deloitte-ovo istraživanje stavova milenijalaca i generacije Z za 2021. godinu, pokazuje da mladi na osnovu lične etike biraju vrstu posla koji su spremni da obavljaju ili organizacije za koju bi radili. Kod milenijalaca je tako u slučaju njih 44 odsto, a kada je u pitanju generacija Z – kod gotovo polovine.
“U tom smislu, održivo poslovanje je svakako prednost pri privlačenju talentovanih mladih ljudi koji su, prema istim istraživanjima, naročito osetljivi na pitanja koja se tiču zaštite životne sredine, rodne ravnopravnosti i inkluzije, zaštite mentalnog zdravlja….”, kaže Mišković.
Ne brinu mladi samo kakvi su stavovi poslodavca za kojeg rade, već i drugih kompanija. Odnos prema planeti, zdravlju i ljudima ključni su i prilikom kupovine roba i usluga.
„Istraživanja tržišta potvrđuju da su potrošači sve više usmereni na to da biraju etički prihvatljive, ili one proizvode sa minimalnim uticajem na životnu sredinu“, kaže Milica Mišković i dodaje:
„Ovde se, međutim, autori različitih istraživanja razmimoilaze u zaključcima u vezi sa tim. Dilema je da li su mladi ti koji najviše doprinose ovom trendu, ili je raspodela među različitim generacijama podjednaka. Potrošači generalno uviđaju da su pitanja zaštite životne sredine, a posebno upravljanja otpadom, sve značajniji izazov i svojim izborima nastoje da podrže odgovorne prakse, čak i u slučajevima kada to znači platiti više“.
I na poslu i u misiji
Forum za odgovorno poslovanje primećuje da je mladima u Srbiji sve više bitno da budu deo neke šire društvene misije koja je u skladu sa njihovim uverenjima, ili da se, u najgorem slučaju, ne kosi sa njihovim ličnim vrednostima.
„Održivo poslovanje po prirodi je zasnovano na dugoročnom razmišljanju, a u takvim sistemima posebno je izražena svest o razvoju ljudskih potencijala, i to je ono što u najvećem broju slučajeva mladi i očekuju – priliku da budu vrednovani kao članovi tima čije se mišljenje i potrebe uvažavaju, da razvijaju svoje sposobnosti i doprinose rešenjima koja suštinski čine razliku, ne samo za kompaniju, nego i za društvo“, kaže Milica Mišković i dodaje:
„Кompanije koje posluju u skladu sa principima održivosti predstavljaju poželjne poslodavce, a sa druge strane, ulaganje u ljudske resurse se višestruko vraća. Angažovani i zadovoljni zaposleni najdirektnije utiču i na sve buduće uspehe kompanije i njenu održivost.“
Dok je u Srbiji ekološka svest stigla do pitanja čistog vazduha, reka i oranica, a tek osvetljava problem razgradnje otpada, u svetu brinu i o, iz našeg ugla gledano, sitnicama. Koliko kompanija doprinosi dužem životu planete važno je i budućim zaposlenima, ali i njihovim potrošačima. Tako u Švedskoj, kako nam objašnjava Maja Dakić kojoj je Geteborg poslednjih godina dom, građani odavno vode računa da li su firme posvećene održivom razvoju.
„Ovde je zaista veoma bitno da je neka kompanija posvećena ekologiji. Oni u svakom aspektu života vode računa da čine što manje štete prirodi. Proizvodi na pakovanjima imaju obaveštenja da su napravljeni od recikliranog materijala i da se lako dalje recikliraju. To piše na tetrapaku za mleko i sok, ali i na garderobi, papiru. Interesantno je sve ilustrovano kako bi deca od malih nogu naučila da se tako ponašaju. Ovo pitanje sada postaje komparativna prednost i u hotelijerstvu. Baš sam pre nekoliko dana popunjavala anketu u kakvom bih hotelu rado odsela, da li mi je važno da se u njemu klima gasi čim izađem iz sobe, da li cenim ukoliko koriste manje hemikalija prilikom pranja i racionalno troše vodu… Ovde je održivi razvoj adut prilikom prodaje robe, usluga, pa i nuđenja radnog mesta,“ kaže Dakić.
Autor: Aleksandar Popović
Izvor: edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“.