Imate biznis ideju i znate kako da je sprovedete u uspešno delo ali niste sigurni kakav je proces samostalnog otvaranja firme? Koji su uslovi? Zašto neke firme imaju ,,DOO’’ nastavak na svom imenu i šta on tačno znači?
U nastavku teksta delimo sa vama odogovore na pitanja, savete i jednostavne korake koje možete slediti kako biste brzo prešli naizgled složen put od ideje do realizacije.
Šta sve radimo pre osnivanja firme?
Zanimljivo je da Zakon o privrednim društvima ne poznaje reč „firma“ , iako je ovaj termin uopšteno prihvaćen i koriste ga maltene svi.
Otvaranje firme uslovlja niz koraka koje je potrebno načiniti pre samog postupka otvaranja.
Prvo je važno da znate čime će se vaša firma baviti, kako će glasiti njen naziv, da li će biti PDV obveznik, koliko radnika ćete zaposliti, ko će vam biti knjigovođa, gde ćete se smestiti sa kancelarijom i slično.
Odabir prave forme za registraciju firme
Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije postoji nekoliko oblika organizovanja pravnih lica (pravne forme privrednih subjekata) koji se međusobno razlikuju. To su:
- preduzetnik,
- društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO),
- ortačko društvo,
- komanditno društvo,
- akcionarsko društvo.
Preduzetnik je oblik privrednog društva od strane jednog fizičkog lica, a osniva se kako bi ono obavljalo poslovnu delatnost u cilju sticanja zarade/ dobiti.
Svaka nezaposlena osoba se može registrovati kao preduzetnik. I zaposlene osobe se mogu registrovati ali kao preduzenik iz radnih odnosa.
DOO je drugi oblik privrednog društva koje može imati jednog ili više osnivača i u kome svaki član ima udeo u osnovnom kapitalu tog društva. Osnovni kapital DOO čini zbir unetih uloga osnivača društva (u vidu novčanog i nenovčanog uloga). Visina uloga osnivača i članova u DOO ne mora biti u istom iznosu, već se može razlikovati.
Ortačko društvo je pravno lice koje osnivaju dva ili više osnivača, a koji se nazivaju ortaci. Ova forma privrednog društva se osniva radi obavljanja određene delatnosti pod jednim imenom u cilju sticanja profita. Ortaci mogu biti fizička ili pravna lica.
Komanditno društvo je oblik privrednog društva koje osnivaju najmanje dva osnivača – komplementar i komanditor. Komplementar je osnivač koji za obaveze društva odgovara neograničeno i celokupnom svojom imovinom. Komanditor je drugi osnivač koji je odgovoran za obaveze društva srazmerno visini svog uloga (ne odgovara svojom ličnom imovinom).
Akcionarsko društvo je oblik organizovanja privrednog društva, odnosno pravno lice sa osnovnim kapitalom koji se sastoji od akcija. Osnovni kapital akcionarskog društva je utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti, tako da zbir svih izdatih akcija predstavlja vrednost osnovnog kapitala.
Čime se firma bavi – šifra delatnosti
Odluka čime će se firma baviti naziva se izbor šifre delatnosti, tj. određivanje koja je najvažnija delatnost koju će firma obavljati.
Ono čime će se firma najviše baviti i što se izjednačava sa šifrom delatnosti predstavlja njenu glavnu ili dominantnu delatnost. To su poslovi preko kojih se stiče profit. Postoje i sporedne delatnosti ili ostali poslovi.
Šifra je važna jer se na osnovu nje evidentira pormet kroz fiskalnu kasu, dok se neke delatnosti oslobođene evidetiranja prometa preko fiskalnih kasa, ali imaju obavezu da evidentiraju promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.
Koji je naziv firme
Nakon što se utvrdi suština bavljenja firmom, neophodno je da se delatnost kruniše nazivom. Poslovno ime firme mora da ima naziv firme, pravnu formu privrednog društva i mesto u kome je registrovano sedište firme. Pored toga, poslovno ime može sadržati i ostale elemente u skladu sa Zakonom.
Na sajtu APR-a, ondnosnu Agencije za privrende registre, možete proveriti da li je ime za vašu buduću firmu dostupno. Ukoliko jeste, tu možete izvršiti rezervaciju naziva.
Koja je adresa firme
Sa porastom online poslovanja, rada od kuće i rada na više različitih lokacija, sve više su primamljive virtuelne kancelarije koje dozvoljavaju i okupljaju zaposlene (ukoliko ih ima više) sa drugačijih mesta boravka i rada.
Umesto da iznajmite poslovni prostor, postoji opcija da koristite virtuelnu kancelariju kao adresu za registraciju sedišta vaše firme, bez obzira na mesto gde obavljate posao.
Ovaj model je veoma ekonomičan za manje kompanije i nove preduzetnike koji se bave pružanjem usluga. Troškovi su znatno niži ako se odluče za iznajmljivanje virtuelne kancelarije umesto zakupa poslovnog prostora na prestižnoj i skupoj lokaciji.
Virtuelne kancelarije su neophodne ne samo za registrovanje sedišta, već i zbog prijema pošte, pružanja administrativne podrške firmama, javljanja na telefon i slično.
Šta je sve potrebno za osnivanje firme?
U zavisnosti od oblika privrednog društva, tj. forme firme, razlikuje se i potrebna dokumentacija. Za preduzetnike porces je dosta jednostavniji do osnivanja DOO.
Kada osnivate firmu, uvek registracija firme počinje upisom u privredni registar i podnošenjem registracione prijave na propisanom obrascu APR-a. Rok za odlučivanje da li će prijava biti usvojena ili odbačena je najviše 5 radnih dana, počevši od datuma prijema dokumentacije u Registar. Ako su ispunjeni svi uslovi, donosi se Rešenje o osnivanju, odnosno Odluka i Rešenje da se prijava usvaja, a zatim se ista objavljuje na sajtu APR-a.
Ukoliko podnosilac zahteva nema sva potreba dokumenta za registraciju, prijava nije dobro ili u potpunosti popunjena, zahtev se odbacuje i nije moguće izvršiti dopunu registracije, već se postupak mora ponoviti od početka, što zahteva iznova naplaćivanje.
Osnivanje DOO preduzeća u Srbiji počinje donošenjem Osnivačkog akta, kojim se definišu sva pitanja vezana za poslovanje, upravljanje, pitanja iz radnog odnosa i druga značajna pitanja u vezi poslovanja. Sve to mora biti overeno kod javnog beležnika (notara).
U zavisnosti od broja osnivača (jedan ili više) postoji sledeći uslov: za jednočlano društvo Osnivački akt je Odluka o osnivanju, a za višečlano DOO Osnivački akt je Ugovor o osnivanju.
Svaki osnvački akt ima određene podatke (podatke o članovima privrednog društva, poslovno ime i sedište društva, šifru pretežne delatnosti, ukupan iznos osnovnog kapitala društva itd.) koje treba da sadrži.
Od 2018. godine moguće je izvršiti elektronsku registraciju preduzenika ali i DOO online firme.
Da bi eRegistracija putem sajta privrednog registra bila uspešna potrebno je da podnosilac zahteva ima:
- elektronski potpis,
- instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu aplikaciju za elektronsko potpisivanje,
- Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu.
Koji su koraci nakon osnivanja?
Nakon dobijanja Rešenja o registraciji, sledeći korak je izrada pečata, ali on nije više obavezan!
Zatim sledi otvaranje računa u banci. Važno je pre otvaranja informisati se o tarifama naknada banaka za usluge platnog prometa, zatim o naknadi za mesečno održavanje računa, da li su dostupne usluge putem e-bankinga i slično.
Nakon toga je neophodno prijaviti se u poreskoj upravi, gde je zakonski rok za predaju poreske prijave 15 dana od datuma osnivanja firme, odnosno od datuma donšenja Rešenja o registraciji iz APR-a.
Takođe, potrebno je izraditi digitalni potpis (kvalifikovani elektronski potpis) za rad na elektronskim servisima radi potpisivanja, podnošenja i overavanja dokumenta elektronskim putem.
Nakon toga, važno je da promislite da li želite da uđete u sistem PDV-a i da li se to isplati u zavisnosti od obima poslovanja i troškova. Takođe procenite da li vam je potreban saradnik knjigovođa kako bi vam olakšao poslovanje u firmi.
Za osnivanje firme neophodno je da se dobro informišete, pripremite dokumentaciju i odlučite se za odgovarajući oblik poslovanja u zavisnosti od zahteva šifre delatnosti.