1,1K
Razgovarala: Vesna Lapčić
Sanja Đaković je po vokaciji diplomirani ekonomista i jako dugo vremena je radila kao ekonomista u različitim firmama. Uz to je uvek radila i kao vodič. Uz to je uvek radila i kao vodič. U jednom trenutku je odlučila da se posveti samo vodičkom poslu, 2019. godine što je, kako se kasnije ispostavilo, bila odluka doneta u pogrešno vreme, jer je sa pandemijom Korona virusa 2020 i 2021. godine turistička delatnost bila među najteže pogođenim. Tada je veliki broj turističkih vodiča, kako kaže, potražilo drugo zaposlenje, među njima je bila i ona, tako da joj je vodički posao, sada drugi posao koji obavlja.
Kakav je položaj turističkih vodiča?
Što se položaja vodiča tiče, kolege koje obavljaju taj posao kao primarnu delatnost dele sudbinu svih frilenser zanimanja. Sa velikom suštinskom razlikom da je vodički posao sezonski. Sezona, konkretno u poslu lokalnog vodiča, traje od aprila do oktobra i u tom periodu morate imati dovoljno posla i samim tim i zarade da možete da se finansijski obezbedite i pokrijete i u zimskom periodu kada posla nema. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici. Ako se ne radi na ugovor o delu ili autorski gde su porezi izuzetno visoki i naručioci posla uglavnom ne žele ovaj oblik saradnje, vodiči koji su u pravnom statusu preduzetnika moraju mesečno da odvajaju značajna sredstva za poreze i doprinose (za Beograd to iznosi oko 52.000 RSD). Ovaj iznos se mora plaćati i u periodu kada nemate posla, pa se i taj „trošak“ mora „pokriti“ iz zarade u sezoni. Plaćeno bolovanje i godišnji odmor ne postoje kao opcija.
Osmislili ste svoje ture, da li je to bolja opcija od rada za agenciju?
Većina lokalnih vodiča je okrenuta objašnjavanju istorije, kulture, tradicije, običaja,gastronomije… naše zemlje strancima. Radeći ovaj posao duže od 20 godina, došla sam do spoznaje da i naši ljudi imaju želju da ponešto saznaju o gradu u kojem žive ili u koji dolaze. Stoga sam 2018. godine pokrenula prvu od ukupno osam tematskih šetnji koje trenutno radim.
Polazeći od pretpostavke da neke opšte istorijske činjenice naši ljudi znaju, ideja mi je bila kroz obradu određene teme usresredim na interesantniji način prikaza istorije konkretno Beograda. Teme koje obrađujem u šetnjama su: ljubav (tokom Ljubavnih šetnji se govore ljubavne priče znamenitih ljudi iz istorije i sada postoje tri ljubavne šetnje), u šetnji Zadužbinari, plemeniti ljudi velikog srca“ govorim o manje poznatim zadužbinarima i njihovim zadužbinama. Tokom šetnje „Ulica kralja Petra – istorija grada u 1000 koraka“ pričam istoriju samo te ulice u kojoj je otvorena prva osnovna škola i prva gimnazija u Beogradu, u toj ulici se nalazila i prva knjigovezačka radnja, prva pošta, prva apoteka, prva robna kuća, prvi hotel. Prvi sto za bilijar je postavljen u najstarijoj kafani u gradu koja se takođe nalazi u ulici Kralja Petra. Ove godine zgrada u kojoj se nalazi kafana ? obeležava 200 godina od zidanja. U istoj ulici je odigrana i prva košarkaška utakmica i u oktobru će biti ravno 100 godina od te prve utakmice.
Šetnja „Dame od mnogih hrabrosti stvorene“ je posvećena znamenitim i hrabrim damama iz istorije, a tokom šetnje „Kuda ćemo večeras?“ govorim o istoriji zabave u Beogradu do II svetskog rata, u šetnji „Iz policijskih beležnica – Ubistva i zavere“ govorim o istoriji kriminala u Beogradu opet do II sv. rata.
Jedno kratko vreme sam radila i u turističkim agencijama i to je potpuno drugačiji posao u odnosu na vodički. Vodički posao je zanimljiv, dinamičan, inspirativan i nijedna tura nije ista. Svaka tura koju radite je drugačija i prilagođavate je gostima sa kojima radite. Jednu priču pričate gostima sa prostora bivše Jugoslavije, a sasvim drugačiju gostima iz Amerike, Izraela, Italije…Mi volimo da znamo ko su nam gosti i onda pronađemo neku zanimljivost i nešto što vezuje njihovu i našu zemlju. Čini mi se da gosti to jako vole. Posao koji se obavlja u agenciji je statičniji. Naravno da i jedan i drugi posao imaju svojih pozitivnih i negativnih strana.
Koliko je težak posao turističkog vodiča?
Ja bih krenula od toga koliko je lep posao vodiča. Smatram da je to idealan posao za sve koji vole da čitaju, da konstantno proširuju svoja znanja, za sve koji vole susrete i rad sa ljudima. To je posao koji traži ne samo dobro poznavanje istorije, već i kulture, religije, običaja, tradicije, gastronomije i svega što je nekom gostu koji dođe iz inostranstva zanimljivo.
Budući da među vodičima ima ljudi raznih struka i obrazovanja, to naravno traži konstatno dopunjavanje znanja. Dobro poznavanje jezika na kojem vodite se naravno podrazumeva.
Nikada se ne možete baš 100% pripremiti za turu, jer ne znate šta vas gost može pitati. Tako da tokom jedne klasične ture Beogradom u trajanju od cca 5h jedan vodič će pričati istoriju, ali i savremeni život u Beogradu, pričaće o tome kolika je prosečna plata i šta se za nju može kupiti. Koliko košta benzin, struja, voda. Kakav je zdravstveni i obrazovni sistem. Kolika je plata lekara i učitelja (to su česta pitanja). Koliki je BDP zemlje. Šta su tradicionalna jela i pića. Objasniće i kako se prave rakija, kajmak, ajvar…Česta su i pitanja o ratu 90-tih. Odnosu Srbije sa zemljama iz regiona, ali i sa SAD (u svetlu bombardovanja ’99), pitanje Kosova je takođe često. SVe to govori da vodiči moraju biti i „diplomate“, da se na fin i kulturan način prikaže novija istorija regiona. To nije jednostavno i lako pogotovo ako nam dolaze gosti koji su u tzv. „Balkanskoj turi“, pa su čuli drugačije verzije istorije u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji…Dobar vodič je izuzetno bitan za formiranje predstave o nekoj zemlji. Vodič osoba sa kojom gosti provedu najviše vremena u nekoj zemlji i na osnovu vodiča,njegove kulture, ponašanja, ophođenja, znanja…formiraju utisak o celoj zemlji. Ono što su videli, čuli, doživeli kasnije prepričavaju svojim prijateljima i tako se priča o nekoj destinaciji pronosi po svetu.
Kao i svaki rad sa ljudima i vodički posao ume da bude vrlo težak i zahtevan. To implicira i da morate biti pomalo i psiholog i proceniti kako prići i rešiti problem sa nekim problematičnim gostom. Vodič mora biti vrlo snalažljiv, brzo misleći, neko ko zna kako da reši problem. Često se dešava i da se gosti tokom ture povrede, da budu opljačkani, da ostanu bez pasoša… tada morate reagovati brzo i rešiti problem, a ujedno i voditi računa o tome da se program koji je dogovoren i koji su gosti platili, realizuje do kraja…
Radite u svim vremenskim uslovima i na +40 i na -20C. Budući da ja najviše radim u Beogradu, moramo biti stalno u toku sa dešavanjima u gradu, zatvaranjem ulica ne bismo li pronašli alternativne ulice i pravce kojim ćemo provesti goste i realizovati program u potpunosti.
Stoga da biste bili dobar vodič nije dovoljno samo završiti kurs i dobiti licencu za rad. Dobar vodič se formira godinama i zato je izuzetno značajno truditi se da se iskusni vodiči sačuvaju, a ne da se, uglavnom iz ekonomskih i egzistencijalnih razloga, prebacuju u druge delatnosti.
Postoje li neki problemi u ovoj oblasti?
Problema ima i mnogobrojni su. Najveći su oni koji se tiču statusa vodiča. Mali je broj agencija koji uzimaju vodiče u stalni radni odnos. Kao što sam već napomenula vodiči su uglavnom angažovani na autorski ugovor ili ugovor o delu, ali zbog visokih poreza koje naučioci posla moraju da plate izbegavaju takav oblik angažovanja.
Ukoliko se prijave kao preduzetnici, mesečni iznos paušalnog poreza na teritoriji Beograda je oko 52000 RSD, bez obzira koliko ste i da li ste tog meseca bilo šta prihodovali. Što se često dešava u zimskim mesecima. Tako da se u sezoni april-oktobar mora zaraditi toliko da se i u zimskim mesecima regulišu obaveze prema državi.
U našem zakonu o turizmu je propisano da se poslom turističkog vodiča u Republici Srbiji mogu baviti samo lica koji su državljani Republike Srbije i koji imaju položen vodički ispit i licencu za rad. Poslednjih nekoliko godina pred epidemiju Korana virusa, a ove godine možda i ponajviše, primećen je veliki broj stranih vodiča koji vode na teritoriji RS. Oni ne samo da krše zakon RS, već i daju svoju verziju i tumačenje istorije. Neretko je to tumačenje istorije daleko od istine. Tako se štetno utiče na imidž zemlje. Ja lično sam u programu jedne kineske agencije koja me je angažovala pre Korone videla da je pisalo da će se u Beogradu videti Aja Sofija?! Mogu da pretpostavim šta onda pričaju kineski vodiči koji u velikom broju rade samostalno bez angažovanja lokalnog vodiča. Veća kontrola, ali i kažnjavanje nelegalnih stranih vodiča bi značilo veće angažovanje lokalnih vodiča koji bi plaćanjem poreza i doprinosa doprinosili budžetu zemlje. Novčane kazne za strane vodiče bi morale da budu visoke i da takvi vodiči ne mogu da napuste Srbiju ukoliko kaznu ne plate.