Promene u zakonu – obavezno osiguranje za sve zaposlene – šta podrazumeva i koliko košta?

Piše: Osiguranik.com

Maja meseca stupio je na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji nosi značajnu novost za poslodavce i zaposlene u Srbiji. 

Prema njemu, osiguranje zaposlenih je obavezno.

Poslodavci su sada dužni da prilagode poslovanje novim zakonskim propisima u roku od dve godine od stupanja zakona na snagu. 

U nastavku pročitajte šta podrazumeva osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti, od čega osiguravate svoje zaposlene, kolike su kazne ukoliko to ne uradite i sve što treba da znate.

Ko treba da osigura svoje zaposlene i šta podrazumeva ovo osiguranje? 

Zakon ima za cilj unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se sprečile povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti povezane sa radom. On definiše obaveze poslodavaca, prava i obaveze zaposlenih i druge opšte smernice za prevenciju.

Jedna od ključnih odredbi Zakona je da poslodavci moraju obezbediti osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti, kako bi im se omogućila adekvatna naknada štete u slučaju nezgode. 

Finansijski teret osiguranja snosi poslodavac, a svi poslodavci dužni su da osiguraju svoje zaposlene, bez obzira na delatnost kojom se bave. 

Kako nam profesionalci sa sajta osiguranik.com prenose, zabeleženo je povećanje poziva poslodavaca koji žele da osiguraju svoje zaposlene od stupanja zakona na snagu, kao i dodatnih pitanja u vezi sa njihovim obavezama. Iako postoji rok od dve godine za prilagođavanje, preporučuje se da poslodavci što pre zaključe polisu osiguranja zaposlenih od nezgode, imajući u vidu da godišnji troškovi osiguranja nisu visoki.

Šta se smatra nesrećnim slučajem?

Važno je razumeti šta se smatra „nesrećnim slučajem“ prema uslovima osiguravajućih kuća.

To je iznenadni događaj nezavisan od volje osiguranika, koji može rezultirati smrću, potpunom ili delimičnom invalidnošću, privremenom nesposobnošću za rad ili zdravstvenim problemom koji zahteva medicinsku pomoć. 

Nezgode mogu uključivati: sudare, padove, električne udare, prelome kostiju, gušenje, udarce, ujede životinja, opekotine, izlaganje štetnim hemikalijama i slično. Važno je da osiguranik nije namerno izazvao nesrećni slučaj i da se on dogodio protiv njegove volje.

Osiguravajuće kuće neće nadoknaditi štetu ako je nesrećni slučaj posledica prirodnih katastrofa, rata, terorističkih napada ili građanskih nemira. Takođe, nema nadoknade ako je osiguranik bio pod uticajem alkohola ili droga, izvršio ili učestvovao u krivičnom delu, namerno se povredio ili pokušao izvršiti samoubistvo.

Kada su zaposleni osigurani? 

Zaposleni su osigurani ne samo tokom radnog vremena i na radnom mestu, već i tokom puta od kuće do posla, kao i tokom službenih putovanja. 

Odluka da se zaposleni osiguraju i van radnog vremena i puta je na poslodavcu, ali takvo pokriće može biti ugovoreno. Na primer, radnik koji je osiguran i u slobodno vreme može dobiti nadoknadu ako se povredi tokom amaterske fudbalske utakmice s prijateljima.

Kolike su kazne za nepoštovanje obaveze osiguranja? 

Kazne za nepoštovanje obaveze osiguranja zaposlenih su visoke.

1. Poslodavac sa svojstvom pravnog lica koji ne osigura svoje zaposlene suočava se sa novčanom kaznom u rasponu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara. 
2. Za preduzetnike, kazna iznosi od 200.000 do 400.000 dinara
3. Direktori i druga odgovorna lica kod poslodavaca mogu biti kažnjeni novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara. 
4. Fizička lica koja ne obezbede osiguranje zaposlenih mogu biti kažnjena novčanom kaznom u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara.

Da li je osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti skupo? 

Cena obaveznog osiguranja zavisi od rizičnosti posla kojim se radnik bavi. 

Premija za poslove sa nižim rizikom, poput knjigovođe, će biti manja u poređenju sa poslovima sa većim rizikom, kao što je građevinski radnik. Osiguravajuće kuće razlikuju tri razreda opasnosti, kao i posebno rizična zanimanja poput vatrogasaca ili vojnih pilota. 

Izraženo u RSD

U tabeli je prikazan primer prosečne godišnje premije – cene, koju poslodavci treba da plate za jednog zaposlenog, odnosno za 50 njih, za osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Svi navedeni rizici su obavezni u polisi, osim preloma kostiju koji nije obavezan rizik, ali se često uključuje kao dodatna zaštita za zaposlene.

Osiguravajuće kuće prilagođavaju osigurane sume i cene polisa za visoko rizična radna mesta, a povećanja mogu biti i do 50%, u zavisnosti od odabrane osiguravajuće kuće.

Da biste bolje razumeli rizike, odabrali osiguranje prilagođeno vašim potrebama i uporedili cene i ponude, predlažemo vam sajt osiguranik.com gde možete popuniti formular za osiguranje zaposlenih od nezgode i biti kontaktirani od strane njihovog tima. Uz poređenje cena i ponuda osiguravajućih kuća, jednostavno možete odabrati paket koji vam odgovara i koji štiti vaše zaposlene.