Tržište ambalaže je u fazi rasta i intenzivne transformacije, a u Srbiji ambalažni sektor okuplja više od 12000 zaposlenih a godišnji obrt ove industrije 1, 650 miliona evra prihoda, što svrstava Srbiju u ambalažnog lidera u ovom delu Evrope, rečeno je na ovogodišnjoj, šestoj po redu Ambipak konferencija „Budućnost ambalaže: Održiva transformacija“ koja je održana 1. oktobra u prostoru Playground na Beogradskom sajmu, okupljajući više od 200 predstavnika domaćih i međunarodnih kompanija, proizvođača ambalaže, velikih korisnika, trgovinskih lanaca, reciklažne industrije, institucija i stručnih organizacija.
U dinamičnoj atmosferi, uz veliki interes publike, otvoren dijalog i brojne razmene iskustava, konferencija je još jednom potvrdila svoju ulogu važnog regionalnog mesta susreta ambalažne industrije. Ovogodišnji skup obeležili su aktuelni izazovi koje donosi evropska regulativa o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), potreba za razvojem efikasnijih sistema prikupljanja i reciklaže, kao i sve veći značaj inovacija, digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije.
Konferenciju je kao Generalni partner podržala globalna kompanija Smufit Westrock Avala Ada
Konferenciju je otvorila Irena Lalić, direktorka i urednica Ambipak magazina, uz obraćanja Dragana Stevanovića, sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, i Siniše Mitrovića, direktora Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
„Već šestu godinu zaredom Ambipak uz podršku Privredne komore Srbije okuplja zajednicu oko ambalažne industrije, proizvođače i korisnike ambalaže, operatere ambalažnog otpada, reciklere, referentne laboratorije, eksperte i međunarodne partnere sa idemo da otvorimo i pokrenemo važne teme, razmenimo iskustva i podstaknemo razgovore koji mogu da doprinesu konkretnim promenana u industriji,“ rekla je Irena Lalić.
Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, iskazao je i u ime Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije zadovoljstvo postojanjem konferencije o ambalaži koji su tradicionalni institucionalni partneri Ambipak konferencije.
„Regulatorne promene u domenu ambalaže dolaze kao jedna veliki izazov za našu privredu, međutim, to ne treba posmatrati kao obavezu koju treba ispuniti, već ih treba posmatrati kao jednu novu šansu da kroz novce ideje, nove poslovne modele, kroz nova ulaganja, nove tehnologije dođemo do efikasnije ambalaže i veće konkurentnosti naše industrije ambalaže,“ istakao je Dragan Stevanović i dodao da je dijalog način da se postigne prethodno navedeno.
Prvi, CEO panel „Ambalaža u centru održive transformacije“ otvorio je diskusiju o strateškim izazovima koji oblikuju domaće i regionalno tržište, ulozi proizvođača ambalaže i brendova u zelenoj tranziciji, kao i uticaju evropske regulative na poslovne modele kompanija.
U razgovoru koji je moderirala Irena Lalić učestvovali su Nikola Marinković, direktor razvoja kompanije Smurfit Westrock Avala Ada, Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije, Nemanja Bilanović, generalni direktor kompanije Papir Print, i Zoran Tadić, generalni direktor kompanije Neofyton.
Diskusija je obuhvatila perspektive različitih segmenata industrije – od proizvodnje papirne i fleksibilne ambalaže do tehnoloških rešenja i razvoja tržišta. Poseban akcenat stavljen je na potrebu da kompanije pravovremeno prepoznaju promene, prilagode proizvodne procese i investiraju u rešenja koja istovremeno odgovaraju zahtevima održivosti i očuvanja konkurentnosti.
„Tehnologije za proizvodnju plastične ambalaže brzo napreduju, a industrija proizvodnje plastike se organizovala i reorganizovala u skladu sa aktuelnim promenama, zahtevima regulativa i trendovima da bi smanjila uticaj plastike na životnu sredinu, smanjio ambalažni otpad i emisije gasova.“, rekao je Zoran Tadić i takođe je napomenuo da plastika nije u morim a okeanima zbog same plastike, već zbog lošeg postupanja sa istom.
„Nema granica inovacijama u delu ambalaže od papira i kartona, dizajn je neograničena kategorija, a materijali će se i dalje menjati. Radimo na ozbiljnim evropskim projektima gde i dalje kombinujemo plastiku sa kartonom u nekim hemijskim industrijama“, poručio je Nikola Marinković, direktor razvoja Smurfit Westrock Avala Ade, generalnog partnera konferencije.
U nastavku je Nikola Marinković i kroz keynote predavanje „Oblikujemo sutra / Designing Tomorrow“ predstavio pogled na budućnost ambalaže, ističući ulogu ljudi, prirode i veštačke inteligencije u pokretanju promena i razvoju novih poslovnih i tehnoloških rešenja.
„U ambalažnoj industriji dolazi do ukrupnjavanja a In-Flex je prepoznao kapacitet i znanje naše ambalažne industije i uložio u Papir Print što je Papir Printu podiže standarde, ulažemo u treću generaciju tehnologija na roto i flekso štampi, a sve to otvara i veliku perspektivnu razvoja lokalne zajednice Gornji Milanovac“, rekao je Nemanja Bilanović.
Ambalažni otpad – od izazova do resursa
Jedna od centralnih tema konferencije bila je budućnost ambalažnog otpada i mogućnosti za unapređenje sistema njegovog prikupljanja, sortiranja i reciklaže.
Predstavljanje digitalnih i mobilnih rešenja za prikupljanje ambalaže, kroz izlaganje Nemanje Marjanovića, senior koordinatora projekta „Svaka limenka se računa“, i Nemanje Janića, osnivača i direktora kompanije Solagro Smart Recycling, ukazalo je na potencijal novih tehnologija u razvoju efikasnijih sistema i uključivanju građana u procese reciklaže. Svi učesnici konferencije su bili u prilici da odlože pazne limenke od pića u inovativne mobilne kante za prikupljanje da na licu mesta dobiju porvtdu za to (u realnim okolnostima to je vaučer koji mogu da iskoriste za neke benefite).
Panel „Otpad ili nova šansa – kuda ide naša ambalaža?“, koji je moderirala Tanja Basta, ESG & Sustainability Manager u KPMG Srbija, okupio je Zorana Jakovljeva, savetnika GIZ-a, Andreu Radonjić, direktorku za regulatornu politiku i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak i predstavnicu Alijanse za cirkularna pakovanja, Aleksandra Simića, Public & Regulatory Affairs Managera u Coca-Cola HBC Srbija, i Mariusa Tenta, konsultanta organizacije CEFLEX, koji se uključio onlajn.
U fokusu razgovora bili su postojeći tokovi ambalažnog otpada u Srbiji, nedovoljno iskorišćeni resursi, efikasnost sistema prikupljanja i sortiranja, razvoj reciklažne infrastrukture i perspektive uvođenja depozitnog sistema (DRS).
Razmena mišljenja ukazala je na značaj povezivanja proizvođača ambalaže, brendova, sistema upravljanja otpadom, institucija i reciklera, kao i na potrebu da se cirkularni modeli razvijaju kroz dugoročna i sistemska rešenja.
Aleksandar Simić je izdvojio potrebu poštovanja principa da depozitni sistem u Srbiji vodi industrija, jer upravo industrija podleže obavezama produžene odgovornosti proizvođača i smanjenju količine ambalažnog otpada, naglasivši da bi DRS u Srbiji trebalo da bude na neprofitnoj bazi, da ima nacionalnu pokrivenost, da bude jednostavan za korišćenje od strane potrošača i da ima šiti pozitvan uticaj na društvo što bi dovelo do visoke stope sakupljanja kvalitetnog materijala.
„Regulatorni okviri mogu da naprave „gap“ između proizvođača i potrošača jer potrošači često ne razumeju zašto se ambalaža na koju su navikli promenila, izdvojiviši kao primer za to pričvršćene čepove na plastičnim bocama za vodu, jogurt i ostale napitke“, objasnila je Andrea Radonjić.
„Kompanije brzo razmišljaju da bi bile spremne za zadovolje zahteve regulativa a da ambalaža bude prihvatljiva i za potrošače“, dodala je ona.
„Dizajn za cirkularnost ambalaže nije zahtev, to je moranje, ambalaža mora biti dizajnirana tako da se može sakupljati, sortirati i reciklirati“, rekao je Marius Tent, i naglasio da za to moraju postojati adekvatni kapaciteti.
Zoran Jakovljev je kroz retrospektivnu akcija koje je GIZ sprovodio tokom prethodnih godina u Srbiji, predstavio dobijene rezultate i nove mogućnosti sakupljanja ambalaže kroz potencijalno uvođenje depozitnog sistema u Srbiji.
PPWR – od regulatornih zahteva do konkretne primene
Značajan deo programa bio je posvećen evropskoj regulativi PPWR i njenom uticaju na proizvođače i korisnike ambalaže, posebno u kontekstu reciklabilnosti, recikliranog sadržaja, bezbednosti materijala i novih obaveza kompanija.
Gordana Vraštanović-Pavićević, konsultantkinja za materijale u kontaktu sa hranom i kozmetikom iz GVPconsult i stručna saradnica laboratorije FieldTest, predstavila je novine i značaj novog Pravilnika o materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom u Srbiji.
Dr Tanja Radusin, senior istraživač u kompaniji Norner Research AS, govorila je o izazovima primene recikliranog sadržaja u kontaktno osetljivoj plastičnoj ambalaži, ukazujući na značaj tehnoloških mogućnosti i regulatornih očekivanja.
Završni panel „Između regulative i prakse: Usklađivanje sa zahtevima PPWR-a“, koji je moderirala Ivana Pavlović, ekspertkinja za upravljanje ambalažnim otpadom iz kompanije ICONS Environment & Engineering, okupio je međunarodne i domaće stručnjake: Vojtěcha Rosinu, Country Managera za jugoistočnu Evropu kompanije Avery Dennison Labels and Packaging Materials Europe, dr Tanju Radusin iz Norner Research AS, dr Senku Popović, rukovodioca Laboratorije za ambalažu i pakovanje Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Mirjanu Balog Kormanjoš, višu savetnicu Privredne komore Srbije, i Spomenku Pavlović, menadžerku obezbeđenja kvaliteta kompanije Smurfit Westrock Avala Ada.
Kroz razgovor o prvim koracima primene PPWR-a, dokumentaciji o usaglašenosti (DoC), ograničenjima određenih hemijskih supstanci, uključujući PFAS, i finansijskim efektima regulative, istaknuta je potreba da kompanije na vreme započnu pripreme i zahteve nove regulative integrišu u svoje razvojne, proizvodne i poslovne strategije.
Jedna od važnih poruka bila je da usklađivanje sa PPWR-om nije isključivo zadatak sektora kvaliteta, razvoja ili regulatornih poslova, već tema koja zahteva aktivno uključivanje menadžmenta i strateško planiranje na nivou čitave kompanije.
Dr Tanja Radusin je objasnila proces odgovornosti lancu snabdevanja u okviru kojeg svi moraju da obezbede mini zahteva za ambalažu za kontakt sa hranom.
„Svi u lancu imaju odgovornost za poštovanje odredbi PPWR-a, potrebno je da se svi edukujemo i da učimo jedni od drugih kako bismo znali šta je čija odgovornost. Mi kao krajni isporučioci etikete ne možemo biti odgovorni za sve u lancu jer proizvođač materijala bi trebalo da proveri sadržaj PFAS-a pre nego stigne do nas“, rekao je Vojtěch Rosina.
Spomenka Pavlović je istakla da je neophpdno da postoje i dodatne metodologije da bi se olakšala primena Regulative, a posebno se u ovom kontekstu osvrnula na PFAS jedinjenja.
Dr Senka Popović je uputila ovom prilikom molbu korisnicima ambalaže da veruju svojim proizvođačima ambalaže, posebno za hranu, a proizvođači ambalaže, u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom i primenom standarda analiziraju rizike i spreče kontaminaciju upakovane hrane.
Mirjana Balog Kormanjoš je pozvala sve kompanije da se obrate timu privrdne komore Srbije koji će ih usmeriti gde da dobiju pomoć i neophodne informacije vezano za PPWR.
Saradnja i razmena znanja kao pokretači promena
Pored stručnog programa, značajan deo konferencije činili su susreti i neformalni razgovori učesnika tokom pauza i zajedničkog ručka. Okupljanje predstavnika različitih industrijskih sektora, od proizvođača ambalaže i materijala do velikih brendova, institucija, istraživačkih organizacija i kompanija koje razvijaju tehnološka rešenja, pružilo je priliku za razmenu iskustava, uspostavljanje novih kontakata i otvaranje mogućnosti za buduću saradnju.
Ovogodišnja konferencija održana je u prostoru Playground na Beogradskom sajmu, novoj lokaciji koja je svojim modernim i kreativnim ambijentom pružila drugačiji okvir za susret ambalažne industrije.
Ključne poruke konferencije
Održiva transformacija zahteva strateško planiranje. Kompanije treba da posmatraju nove regulatorne zahteve i tržišna očekivanja kao sastavni deo svojih poslovnih i investicionih odluka.
PPWR donosi promene duž celog lanca vrednosti. Proizvođači ambalaže, brendovi i drugi učesnici moraju sarađivati kako bi odgovorili na zahteve u pogledu reciklabilnosti, bezbednosti i recikliranog sadržaja.
Cirkularna ekonomija zahteva funkcionalan sistem. Razvoj infrastrukture za prikupljanje, sortiranje i reciklažu, kao i unapređenje modela upravljanja ambalažnim otpadom, ključni su za bolje korišćenje resursa.
Inovacije i nove tehnologije otvaraju mogućnosti. Digitalizacija, automatizacija i veštačka inteligencija mogu doprineti efikasnijoj proizvodnji, optimizaciji resursa i razvoju novih rešenja za ambalažu.
Saradnja je preduslov napretka. Povezivanje industrije, institucija, nauke i reciklažnog sektora važno je za pronalaženje održivih i primenljivih rešenja.
Ambipak – platforma za budućnost industrije
Šesta Ambipak konferencija još jednom je potvrdila značaj kontinuiranog dijaloga i razmene znanja u industriji koja se suočava sa sve složenijim regulatornim, tehnološkim i tržišnim izazovima.
Partneri i sponzori Ambipak konferencije 2026.
Konferencija je realizovana uz podršku Privredne komore Srbije kao institucionalnog partnera, kao i kompanija i organizacija koje su prepoznale značaj razvoja ambalažne industrije i održivih rešenja.
Generalnom partneru Smurfit Westrock Avala Ada, partnerima Coca-Cola HBC Srbija i Organizaciji „Svaka limenka se računa“, prijateljima događaja: Lidl Srbija – prijatelj konferencije, RVM Systems, Trace Solutions, Green Industry, FieldTest, Packsol, European Enterprise Network (EEN) i Grand kafi.