Igor Arsić, inače geodeta po struci, preselio se u Katar 2019. godine, nakon što je dobio ponudu svoje firme za poziciju u Dohi i to da vodi aktivne projekte u vezi sa rafinerijama i infrastrukturom. Na tom putu mu se pridružila i supruga Nina koja je tada radila onlajn sa australijskom firmom na sertifikaciji objekata po standardima zelene gradnje. To joj je i omogućilo da se oproba u životu i radu u drugoj zemlji te je pošla sa suprugom u Katar gde je radila na brojnim projektima kao arhitekta.
Da li ste imali neke predrasude pre odlaska budući da je reč o ustavnoj monarhiji koja se opet na neki način graniči i sa apsolutnom monarhijom čije se pravo zasniva na šerijatskom zakonodavstvu? I ako ste imali šta ste od predrasuda sve razbili tokom života u Kataru?
Igor: Odlazeći u zemlju koja se na prvi pogled dosta razlikuje kulturološki od naše, svakako smo sa sobom poneli i određenu listu predubeđenja, koju smo vrlo brzo razbili. Kultura i religijska ogranicenja su bila naša najveća bojazan. Kultura u Dohi je raznovrsna, zapravo reč je o miksu kultura, i proširivanje vidika u tom pogledu bilo nam je jako interesantno iskustvo.
Nina: Uprkos tome što su Katarani konzervativniji u odnosu na svoje komšije iz Emirata, Bahreina, Omana, ovo na naše iznenađenje nije negativno uticalo na naš boravak u Dohi. Uzajamno poštovanje običaja i kulture je ključ svake uspešne interakcije u datom okruženju. Osećam da je dato dovoljno prostora svakoj naciji da bude ono što jeste, uz minimalna prilagođavanja.
Igor: Treba naglasiti da postoje velike razlike u klasama društva i dominantno uočljive i predodređene pozicije u javnom i privatnom sektoru, u odnosu na nacionalnu pripadnost.
Nina: Takođe, urbanistička rešenja i zoniranje grada oslikava društvenu situaciju u državi, i umnogome utiče na doživljaj grada i kvalitet boravka. Kao arhitekti, i nekome ko se bavi sistemima zelene gradnje, jako teško su mi pali visoki zidovi pustinjskih boja koji ograđuju svaku kuću i štite privatnost ukućana. Dominantan nedostatak zelenila na ulicama u pojedinim krajevima i naseljima je bio glavni razlog da iznova preispitujem našu odluku da ostanemo ovde. Ubrzo smo doneli odluku da investiramo u promenu lokacije stana u kojem smo živeli, što je dramatično uticalo na doživljaj grada i naš način života na dalje.
Kako biste vi opisali Katar za rad? Postoji li nešto specifično u katarskoj poslovnoj kulturi? Nešto što ih izdvaja od ostataka sveta? Kakvi su za saradnju?
Nina: Prvi „udarac“ za nas je bilo šestodnevno radno vreme i jedan dan vikenda. Dužina radne nedelje zapravo zavisi od sektora i vrste posla kojim se bavite. Obzirom na to da smo oboje u građevinskom sektoru, dva dana vikenda nam je ubrzo postala draga uspomena iz prošlosti. Biti u izvođačkom sektoru donosi pritiske tesnih rokova, teških pregovora na dnevnom nivou. Sve se to podiže na još viši nivo u ovom kraju sveta, gde je sastavni deo kulture nastavak pregovora i nakon utanačenih dogovora, bilo da su u pitanju sami klijenti, podizvođaci, nadzor ili dobavljači. Rokovi, uslovi poslovanja samo su početna tačka, koja je podložna „usavršavanju i unapređivanju“, kako projekat odmiče. Fleksibilnost je veština koja se vrlo brzo usavrši i postane sastavni deo karaktera, čak i ako je niste imali kao sastavni deo sebe.
Igor: Budući da ih ima jako malo, Katarani su vrlo dobro povezani, stiče se utisak da svaki problem mogu da reše preko poznanstava i da prošire priču po svojim trač sobama (majlis), gde se Katarani okupljaju i šire svoje ideje i iskustva. To je nešto najsličnije našim dogovorima u kafanama.
Jedan od najvećih izazova rada u Kataru je jezička barijera. Poznavanje engleskog jezikaostatka radne snage koja pretežno dolazi iz Indije, Šri Lanke, Egipta, Nepala, nije baš na zavidnom nivou, tako da prenošenje znanja i instrukcija može biti jako naporno i komplikovano. Sledeći izazov je rad na terenu tokom leta (od maja do kraja septembra) kada su temperature daleko više od 40°C, zajedno sa velikim procentom vlažnosti vazduha. U skladu sa tim i postoji zabrana rada na terenu od 10 pre podne do tri časa posle podne.
Na kojim interesantnim projektima ste radili ili trenutno radite?
Nina: Rad u Kataru svakako ima svojih prednosti u smislu raznovrsnosti projekata. Preseljenjem u Dohu, počela sam da radim u konsultantkoj privatnoj firmi gde sam bila zadužena da vodim tim koji je razrađivao enterijerska rešenja. Jedan od projekata bila je privatna VVIP bolnica od 80.000 m2. Prelazak u izvođačku firmu na mesto „projekt menadžera“, i bavljenje pretežno rezidencijalnim projektima, nadogradilo je do tada stečene veštine i podiglo izazove na novi nivo. Firma u kojoj radim bavi se dizajniranjem i izvođenjem projekata (palata i kompleksa) za VVIP klijente. U pitanju su uglavnom palate veće od 4.000m2 koje smeštaju visečlane porodice i teže da usklade različite ukuse svih ukućana. Ovo je zahtevalo savladavanje načina komunikacije sa klijentima na tom rangu i usaglašavanja njihovih očekivanja sa krajnjim produktom, u zadatom roku i budžetu.
Nina: Interesantan i najstresniji momenat je saznanje da vas klijent odlazi na putovanje u toku vaših radova na projektu. Ovo znači da će se vratiti on i njegova porodica, puni utisaka i želja za izmenama u dizajnu, nezavisno od faze radova. Savladavanje ovih situacija je uvek veliki izazov i nova lekcija koju sa sobom ponesete.
Igor: Kada govorimo o mojoj sferi poslovanja, rad sa dronom pruža mogućnost sagledavanja Katara sa visine, kako u gradskom delu, tako i u najzabačenijim delovima Katara, u pustinji, gde su samo kamenje, pesak i poneka pustinjska životinja ili karavan kamila. Ovo je posebna prilika takođe iz razloga što uvoženje i korišćenje dronova sa kamerom zahteva rigorozne procedure dobijanja dozvola od države, usled zaštite privatnosti i bezbednosnih linija odbrane. Ali definitivno najinteresantniji projekti su lasersko skeniranje privatnih katarskih vila i palata, gde se izbliza mogu videti raskoš i bogatstvo, koje je njihova svakodnevica. Ovo je takođe prilika gde Nina i ja uspostavljamo direktne saradnje među firmama i imamo priliku da sarađujemo.
Koliko tržište voli inovacije, nove tehnologije? U kojim segmentima su najnapredniji? I kakva je situacija u oblastima u kojima vi poslujete po tom pitanju?
Nina: Kapital u državi svakako omogućuje primenu visokih tehnologija i inovacije. Konkretno na projektima na kojima ja radim, primenjuju se materijali visokog kvaliteta, i nabavlja se nameštaj top brendova iz Italije, UK, Nemačke.
Nedavno je Katar investirao u proizvodnju svoje linije elekričnih vozila i postavljanje odgovarajuće infrastrukture i stanica za punjenje.
Igor: U Kataru se generalno u velikoj meri primenjuju pametne tehnologije, aplikacije, automatizacija, saobraćajna signalizacija. Tokom Svetskog prvenstva u fudbalu se pogotovo videlo kako je transport perfektno funkcionisao, automobili, gradski autobusi, metro.
Naravno, Nina i Igor su podržavali reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu održanom 2023. godine u Dohi
Da li je u Kataru razvijeno preduzetništvu i da li je komplikovano pokrenuti sopstvenu kompaniju?
Interesantno za Katar i preduzetništvo je postojanje tzv. „sponzora firme“. Ovo su po zakonu isključivo Katarani. U zavisnosti od dogovora i toga da li će sponzor biti „aktivan“, tj. da li će pomoći firmi u donošenju novih projekata i klijenata, ili će biti „pasivan“, zavisi i visina njegovog udela u profitu firme. Procenti variraju od tri odsto pa sve i do 60 odsto.
Katar važi za jednu od najbogatijih zemalja sveta. Koliko se to zapravo vidi u svakodnevnom životu i jesu li svi u Kataru bogati?
Kao što smo spomenuli na početku, visina standarda zavisi od nacionalne pripadnosti i vrste posla kojim se bavite. Generalno gledano, standard života za naše ljude je bolji od onog u Srbiji i daje vam više fleksibilnosti i mogućnosti da uštedite i investirate. Katarani imaju punu podršku svoje države – od gore pomenutog i zakonski uređenog sponzorstva firmi, do pokrivenog skolovanja u inostranstvu. Takođe su tu i novčani podsticaji za nove bračne parove, besplatno lečenje i školovanje, predodređene pozicije u javnim ustanovama, i mnoge druge. U Dohi nećete upoznati nijednog lokalca koji radi u uslužnom sektoru, na kasi supermarketa, vozi taksi i slično. Doha je veoma čist grad, sa velikim timom koji radi na održavanju. U toku pandemije, šetalista, parkovi i klupe ispirani su sapunicom i šmrkovima.
A kakav je Katar za život, pojedinca i porodice, kakav je za decu, školovanje, vrtići?
Nina: Što se tiče dece i školovanja, iz priči naših prijatelja koji su roditelji, saznajemo da se u većini slučajeva opredeljuju za privatne škole i vrtiće. Postoje mnoge opcije i programi, ali je uglavnom debata između opredeljenja za školovanje po britanskom ili američkom sistemu.
Katar je jedna od najbezbednijih država na svetu, što vam omogućuje da ostavite stan otključan kako bi dostavljač ušao dok niste kod kuće i isporučio paket koji ste naručili. Možete bez problema ostaviti telefon ili laptop u sred parka i otići po solju karaka (lokalno piće), vratiti se i zateći sve na svom mestu.
Družite li sa lokalnim stanovništvom? Kako oni gledaju na društveni život?
Igor: Druženje sa lokalnim stanovništvom se najčešće dešava po sportskim terenima. U skladu sa tim što je većina jako bogata, nije im problem da svakog dana igraju tenis ili padel koji je jako popularan u poslednje vreme. Neretko ćete dobiti poziv na privatna imanja koja imaju terene, male zoološke vrtove, uzgajivačnice sokolova i divljih životinja.
Kakav je položaj žena?
Nina: Interesantan je podatak da samo 25 odsto od ukupnog stanovništva u Kataru čine žene. Što se tiče prava, žene zvanično podležu određenom setu zakona koji ih primorava da dobiju dozvolu od svojih muških „čuvara“, kako bi mogle da se udaju, školuju u inostranstvu, rade, putuju van zemlje, pa čak i da se razvedu.
Na prvi pogled moze delovati da su u naizgled u inferiornom položaju. Međutim, iza burke, hidžaba i abaja kriju se nezavisne, dominantne žene koje uživaju u svim pogodnostima koje novac može doneti. Akcenat je na materijalnom i putovanjima. Neretko su jako velikodušne i nežne.
Gde vi živite u smislu stan ili kuća, kako se dolazi do nekretnine – da li se uglavnom kupuju ili rentiraju? Kakva su prava stranaca po tom pitanju?
Nina: Cene nekretnina, kao i svuda, zavise od lokacije. Odnos troškova stanarine i računa u odnosu na platu je jako komforan, čak i ukoliko se odlučite za nešto eksluzivniju selekciju stana ili vile u kojima živite. Mi smo se preselili i već tri godine živimo na poluostrvu zvanom Pearl, koje se smatra jednim od nešto ekskluzivnijih lokacija za život. Glavni razlog za ovu odluku bilo je upravo zelenilo sa početka naše priče. Stanari ovog poluostrva su pretežno Evropljani, Amerikanci i Australijanci, pa je i način oblačenja i uopšte mentalitet dosta neformalniji u odnosu na ostatak prestonice.
Igor: Nekretnine se uglavnom rentiraju. Ukoliko se odlučite za kupovinu stana, cene počinju od 3.000 eur/m2 na više. Ukoliko se ne varam, kupovinom stana u vrednosti većoj od 1,000,000 USD možete steći trajnu boravišnu dozvolu bez sponzora.
Da li je teško biti stranac u Kataru? Kako gledaju na strance i postoje li neka ograničenja u svakodnevnom životu? I iz kojih država najviše dolaze stranci?
Biti stranac koji ne govori arapski jezik svakako ima svojih ograničenja, kao što ima u bilo kojoj drugoj državi ukoliko ne govorite jezik lokalaca. Katar je jako mala država sa oko 2.9 miliona stanovnika, sa jako interesantnom statistikom. Katarani se smatraju manjinom, jer čine svega 10 odsto ukupnog stanovništva, dok ostatak potpada u kategoriju „radne snage“. Većinu definitivno čine ostale grupe arapskih naroda kao i južne Azije (Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Nepal, Filipini, itd.). Na strance Katarani uglavnom gledaju kroz rasnu podelu tj. prema zemlji porekla, tako da se primećuje da su određeni poslovi rezervisani za jednu grupu ljudi. Kao što su npr. Filipinci pretežno u ugostiteljstvu, uslužnom sektoru ili vode računa o deci, dok su Bangladeš, Šri Lanka, Nepal fizički radnici, a Pakistanci taksisti.
Kako ste se navikli na temperaturu?
Nina: Klimatski uslovi bili su jedan od novih momenata za nas. Došavši u jednom od najvlažnijih meseca u godini sa jako visokim temperaturama, sve nam je bilo interesantno. Prilagođavanje boravku u zatvorenom prostoru u toku letnjih meseci svakako je jedini način da se premoste visoke temperature. Od juna do septembra se čak firme zakonski obavezuju da neće izlagati radnike radovima u spoljašnjem okruženju, od 10am do 3pm. U svakoj kancelariji, gde god da radite, uočićete „rat“ između Evropljana koji podesavaju klimu na 23°C i Arapa kojima je 17°C idealna brojka.
Igor: Na početku je bilo jako teško uopšte biti napolju na više od 40°C, međutim četiri godine kasnije i posle terenskog rada po suncu, postalo mi je i normalno da igram sportove napolju, čak i tokom leta.
Brine li vas turbulentna situacija na Bliskom Istoku? Da li biste se trajno nastanili u Dohi ili pak razmišljate o nekoj drugoj destinaciji?
Nina: Situacija je svakako zabrinjavajuća. Situacija u celom svetu je veoma nestabilna, tako da je razmatranje narednih koraka uvek aktuelna tema za nas. Pratimo situaciju u Evropi, kao jednu od destinacija koja bi nam bila idealna za podizanje porodice, ali nismo isključivi ni za mogućnost preseljenja u Ujedinjene Emirate ili Saudijsku Arabiju, ukoliko to bude imalo više smisla. Lično volim da pratim i situaciju u Srbiji, kao potencijalno mesto ulaganja i saradnje sa lokalnim firmama. 🙂
Igor: Pritom je Doha jako lep grad, miran, uređen, gorivo je mnogo jeftino, grad je veoma čist, jedan od najbezbednijih na svetu, što nas i vuče da za sada ostanemo ovde.
Autor: Vesna Lapčić
Da li ste čuli za Guam? Milica Lepojević se preselila upravo na to ostrvo!