Ekonomski analitičar Nebojša Katić je rekao da su parametri zaduženosti Srbije deformisani te da su gori nego što se misli jer je BDP iskazan u evrima veštački uvećan.
„U takvim ukolnostima javni dug i spoljni dug izgledaju niži nego što jesu. To me duboko brine. Srbija svoju finansijsku stabilnost bazira uglavnom na stranim investicijama. Šta ako SDI krenu da ulaze usporeno, ako međunarodne kamatne stope krenu da rastu? Srbija će u tom slučaju imati pritisak na likvidnost i kurs dinara. A trenutno kompletna stabilnost počiva na kurs dinara“, rekao je on danas u Oko magazinu na RTS-u uključivši se iz Londona.
On je takođe pomenuo da nivo javnog duga od 60 odsto BDP-a koji se stalno spominje kao granica preko koje se ne sme ići ništa ne govori te da je ta brojka „uzeta iz vazduha“. „Srbija je u prošloj krizi bila u velikim problemima sa nivoom duga od oko 30 odsto BDP-a. Ne postoje naučne pretpostavke da je sve sjajno kada je nivo duga ispod 60 odsto ili da je katastrofa ukoliko je iznad“, rekao je Katić.
Oporavak ekonomije: Azija prednjači, Evropa najsporija
Na globalnom nivou je, kako kaže, previše faktora koji mogu da utiču na dešavanja.
„Poslednja procena MMF je bolja nego što je bila ranije i očekuje se oko 6 odsto globalnog rasta u 2021. Velika Britanija najviše zaostaje zbog zdravstvene krize i Bregzita. Evropske zemlje će tek u 2022. biti na nivou 2019. Bilo bi bolje da se Evropa brže oporavlja. Za nas je ključno da se nastave strane investicije i da ne ispadne neka regionalna kriza koja može da uplaši investitore“, rekao je Katić.
On je dodao da bi da je na mestu srpskih Vlasti skromnije projektovao rast za ovu i sledeću godinu i na osnovu tih skromnih projekcija se zaduživao. „Konzervativno bih prišao zaduživanju i savetovao bih Vlast da ne pozajmljuje devize da bi servisirala javne troškove“, istakao je on.
Nebojša Savić, profesor FEFA i predsednik Saveta guvernera, izneo je predviđanja za svetsku ekonomiju: SAD će rasti više od 5,5 odsto, a Kina još više. Nemačka ima projektovani rast za ovu godinu 4 odsto. Azija najbolje izlazi iz krize, kao i 2008. Evropa kasni, a SAD je uspela da se oporavi.
„Sad je cilj da se integrišemo sa tržištima koja rastu“, istakao je on.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta je rekao da su oni u decembru prošle godine projektovali rast BDP-a u Srbiji od četiri odsto do usvajanja rebalansa. „Rebalansom su planirane infrastrukturne investicije i to može da ubrza privredni rast za oko 1,5 procentnih poena tako da je sasvim moguće da će rast biti 5,5 ili 6 kao što kaže Vlada“, rekao je Altiparmakov i dodao da nije problem u rastu BDP-a već u tome što nisu završene reforme EPS-a i platnih razreda u javnoj upravi i druge.
On je istakao da nema sumnje da će, kada je reč o svetskim trendovima, biti finansijskih potresa kao posledica velikog štampanja novca. To može da se odrazi preko inflacije, potreca na tržištu deonica, virtuelnih valuta.
Foto: Pixabay.com