Nada Milovanović Lun je završila Filološki fakultet u Beogradu, francuski jezik i književnost. Tokom svojih studija i usavršavanja u Parizu upoznala je ljubav svog života. U „gradu svetlosti“ živi od 2013. sa suprugom i sinom.
Jezik je znala, taj prvi stepenik snalaženja u stranoj zemlji je dakle bio preskočen. Kada je prvi put tražila posao bilo joj je važno da stekne radno iskustvo u novoj zemlji i društvu. Uz pomoć prijatelja zaposlila se u prodaji.
„Smatrala sam da je to savršeno iskustvo da se usavrši moja veština komunikacije, a i da dublje otkrijem radnu kulturu. Ušla sam u veliki tržni centar Galeries Lafayettes. Shvatila sam da smo svi izloženi kao na pozornici, da često poslodavci prolaze kroz tržni centar i pogleda ko kako radi te da mu ponudi posao u svojoj kompaniji“, kaže Nada na početku razgovora za Sve o novcu.
Kako Vam se dopao rad u prodaji budući da ste studirali nešto sasvim drugo?
Od samog početka mi se rad u modnoj industriji jako dopao i gledala sam kako da tu i ostanem. Posle šest meseci prvog radnog iskustva, jedna nemačka firma me je kontaktirala da radim za njih. Ponuda je bila super, mogu da kažem – dosada moje najlepše radno iskustvo. Počela sam kao prodavac, kroz šest meseci sam proglašena za najboljeg radnika godine i unapređena u asistenta menadžera. Za godinu i po dana sam bila unapređena na mesto menadžera tog prodajnog mesta, a posle sam jako brzo prešla u butik i preuzela posao menadžera butika. Nakon toga su počele da se ukazuju neke druge prilike.
Budući da ste brzo napredovali, da li ste možda prolazili neke obuke?
Naravno, imala sam propratne obuke za mlade menadžere. Kompanija je angažovala konsultantske kuće koje imaju programe za razvoj menadžera i prodavaca. Svakom je bio dodeljen iskusni menadžera iz iste firme koji nam je bio mentor. Oni su bili i u obavezi da odgovore na naša pitanja.
Pritom, pošto je kompanija internacionalna imala sam prilike da putujem i vidim butike drugih zemalja i upoznam druge menadžere. To mi je pomoglo da steknem nova poznanstva i upoznam kolege sa kojima sam mogla da razmenjujem iskustva i savete. Za obuku prodavaca i menadžera postoje i intenet obuke na platformama kompanije. U edukaciju se dosta ulaže.
Kakva su očekivanja poslodavca od Vas kao menadžera?
Od samog početka moja menadžerka me je, uvidevši moje potencijale i ambiciju, uvek dobronamerno upozoravala da je upravljanje ljudskim resursima jako težak posao. I zapravo bila je u pravu. Nije jednostavno uopšte. Jako je bitno biti empatičan, prilagoditi vokabular, a i način govora svakom zaposlenom, ali i svakom klijentu. Izgraditi međusobno poverenje, biti proaktivan, organizovan , uvek biti spreman, lako se prilagoditi na nove i nepredviđene situacije.
Od menadžera se očekuje da bude lider, koji poznaje i svoj tim, proizvode, klijente i konkurenciju. Moj posao je jako dinamičan i zato ga mnogo volim! Ja vodim računa ko otvara, ko zatvara butik; da li je sva nova kolekcija stigla ili možda kasni; da svi novi artikli u najbržem roku budu izloženi, da pozovemo klijente koji iščekuju novu kolekciju, odredim datume kada su rasprodaje. Učestvujem pri odabiru robe za narednu sezonu, upravljam dodeljenim budžetom za butik. Direktnono sam u kontaktu sa sedištem firme koje mi je kao oslonac i koje mi daje direktive standarda koje treba da primenim u butiku.
Od mene se očekuje da kao dirigent vodim svoj tim ka ostvarenju našeg cilja.
Iz vašeg primera se vidi da i stranci u Francuskoj mogu da napreduju ukoliko u dovoljno ambiciozni. Šta zapravo igra najvažniju ulogu u napredovanju?
Nepisano pravilo je da ako neko želi da napreduje treba da se angažuje više nego što ga ugovor obavezuje jer je konkurencija velika. Znači da je poželjno da radi i do 60 sati iako je po ugovoru u obavezi da radi 35 sati, da bude fleksibilan i da žrtvuje i svoje slobodno vreme. Iako u Francuskoj postoje sindikati rada, često prisutni u samoj firmi sa ciljem da vode računa o pravima zaposlenih, dokle god ambiciozna osoba radi dobrovoljno prekovremeno i angažuje se u slobodno vreme nema kršenja zakona. Tako da je izazov za menadžere da motivišu zaposlene da rade i više nego što ih ugovor obavezuje, ali ne sme da to traie direktno od radnika jer bi to bilo protivzakonito.
Pre svega treba poznavati vrednosti svakog zaposlenog da bismo mogli da ga motivišemo, a potom i nagradimo.
MILENA MALENOVIĆ, PROSVETNI RADNIK U NORVEŠKOJ: POVERENJE JE NACIONALNA OSOBINA NORVEŽANA!
Da li Vam je teško da uskladite privatne i poslovne obaveze?
Biti menadžer butika znači biti prisutan kada su klijenti tu. Ja sam u obavezi da radim subotom, a kada su rasprodaje i nedeljom. A kako uskladiti poslovni i privatan život? Dok nisam imala dete to je bilo jednostavnije, iako sam zbog toga što sam radila vikendom propuštala mnoge proslave i druženja. Kada je u pitanju porodičan život i rad vikendom, jednostavno, nemoguće je biti na dve strane u isto vreme.
Možda je zanimljivo vašim čitaocima da spomenem da sam imala samo šest nedelja trudničkog bolovanja i 10 nedelja porodiljskog. Tako je u Francuskoj po zakonu. Nakon isteka porodiljskog uzela sam 5 nedelja godišnjeg odmora koje mi sleduju. Sin je praktično imao nekoliko meseci, ja sam morala da se vratim na posao, a posle tih nedelja odmora svi su smatrali i da sam bila na odmoru. A u stvarnosti još uvek ne spavaš noću (prim. aut. smeh)
Može li da se lepo živi u Parizu od vašeg posla?
Naravno da može lepo da se živi od posla koji radim, ali moram da priznam da je veliki izazov raditi u svetu mode gde smo u toku sa raznim sniženjima pa se novac i lako troši!
Spomenula bih i to da mi je dugogodišnji rad u prodaji otvorio još jednu mogućnost. Naime, diplomu iz prodaje nemam, ali s obzirom na stečeno iskustvo mogu da napišem rad i polažem ispit pred profesorima i steknem diplomu o stečenom radnom iskustvu.