Piše: Dejan Živković, psiholog, Centar Integrativa
Naučeni optimizam je definisao i popularizovao u svojoj istoimenoj knjizi američki psiholog Marting Selidžmen. U navedenoj knjizi on navodi sledeće razlike između optimista i pesimista: optimisti ostvaruju bolje rezultate, istrajniji su i generalno su zdraviji, dok su pesimisti skloniji odustajanju i češće pate od depresije (depresija= pesimizam + neuspeh).
Ključna stvar, koja čini pravu razliku, jeste kako se jedni i drugi nose sa euspehom, odnosno kako ga doživljavaju i šta sebi kažu kada se neuspeh desi.
Selidžmen navodi tri razlike u tome kako sebi neuspeh objašnjavaju optimisti, a kako pesimisti. Te tri razlike su: trajnost nasuprot privremenosti; unutrašnji uzrok nasuprot spoljašnjeg i specifično nasuprot univerzalnog.
Trajnost nasuprot privremenosti
Optimisti smatraju da je neuspeh privremen, a pesimisti da je trajan; optimisti se mnogo brže oporavljaju od neuspeha, dok pesimistima treba duže vremena – pod uslovom da se uopšte i oporave. S druge strane, optimisti smatraju da je njihov uspeh trajan i da će nastaviti da ostvaruju uspeh.
Unutrašnji uzrok nasuprot spoljašnjeg
Optimisti smatraju da je njihov neuspeh plod loših (spoljašnjih) okolnosti, dok pesimisti uzroke neuspeha traže u sebi. U najgorem slučaju optimista će sebi reći da se nije dovoljno pripremio/potrudio, dok će pesimista sebi reći da je on za sve kriv.
Specifično nasuprot univerzalnog
Optimisti smatraju da je njihov neuspeh vezan samo za jedan aspekt života (tu gde se neuspeh desio) ili samo jedan incident, dok pesimisti proširuju osećanje neuspeha na kompletan život ili na sve buduće situacije. Što se tiče uspeha, optimisti su skloniji da ga objasne unutrašnjim uzrocima (njima samima), dok će pesimisti češće uzrok uspeha naći u „srećnim“ okolnostima ili slučajnosti.
Selidžmen navodi i sledeće: „Uspeh zahteva istrajnost, sposobnost da se ne odustaje pred neuspehom. Verujem da je optimistički objašnjavalački stil ključ za istrajnost. Teorija objašnjavalačkog stila kaže da za uspešnost u nekom zahtevnom poslu ljude treba birati na osnovu tri karakteristike, a to su: sposobnost, motivacija (odnosno želja) i optimizam.“
Naučeni optimizam šalje i poruku za pesimiste, a to je da i oni mogu da nauče da budu malo više optimističniji, pod uslovom da obrate više pažnje na svoj misaoni tok, da obrate pažnju na to šta sebi kažu kada dožive neuspeh i kako sebi taj neuspeh objašnjavaju. Neuspeh je sam po sebi težak, ali ono što nikako ne treba da radimo jeste ga sami sebi još dodatno činimo težim.
Izvor: Segment iz eBook „Istrajnost“