Marija Živić i njeg suprug su se kao samozaposleni grafički dizajneri preselili u Lisabon 2022. godine upravo pomoću vize za samozaposlene. U glavnom portugalskom gradu su zasnovali porodicu, dobili dete i za sada ne planiraju da menjaju lokaciju. Razgovarali smo sa Marijom kakav je život u Lisabonu, šta im se najviše svidelo, koliko je sistem prilagođen za porodični život i koliko su Portugalci društveni te kakvi su za saradnju.
Zašto baš Lisabon?
Prvi put smo u Lisabonu bili 2018. Tada smo se zaljubili u grad i pomislili kako bismo mogli da živimo tu. Narednih godina smo intenzivno putovali, a po povratku u Srbiju 2021. smo počeli da razmišljamo o preseljenju budući da je poznatom načinu života manjkala avantura. Portugal je već bio jedan od favorita, posebno nam se svideo jer je jedinstveni spoj Evrope, Afrike i Južne Amerike. A onda smo slučajno naišli na članak para iz Srbije koji se preselio na osnovu već pomenute vize, shvatili smo da ispunjavamo sve uslove i to je bilo dovoljno da donesemo odluku o preseljenju.
Koliko ste pre preseljenja bili upućeni u sam način života u Portugalu, kulturi, ekonomiji?
Kako smo pre preseljenja iz dva puta proveli skoro dva meseca u različitim delovima Portugala, bili smo solidno upoznati, naravno sada je slika mnogo šira sa dosta informacija.
Da li postoji nešto što vas je prijatno iznenadilo u svakodnenom životu u Lisabonu? Šta vam se posebno dopada, a šta ne?
Ležernost. Većina Portugalaca nije upala u kandže kapitalizma, sve što mogu danas rado ostavljaju za sutra. Restorani rade samo u vreme ručka i večere, sve privatne radnje se zatvaraju za vreme ručka na sat ili dva.
Uglavnom je ta ležernost nešto što nam se dopada, jer nema presije. OSIM, kada treba da završimo nešto, bilo da se radi o majstorima, birokratiji, pa se oduži ili o jednostavnom sastanku sa prijateljima na koji obavezno kasne, onda smo mi ti koji unose presiju 🙂
Kakvi su Portugalci privatno, da li su druželjubivi, da li lako ili teško sklapaju prijateljstva, pozivaju na druženja i sl?
Portugalci su veoma druželjubivi, pre svega veoma cene porodicu, ali su otvoreni i za prijateljstva. Izlasci, druženja kod kuće.. Mislim da se po tome ne razlikuju mnogo od naše kulture.
A kakvi su poslovno ako ste imali priliku da sa njima sarađujete ili pak ako imate neka saznanja?
U našem poslu nismo imali priliku da sarađujemo. Ovako, na osnovu uslužnih delatnosti koje smo imali priliku da koristimo mogla bih da kažem da često manjka profesionalizma, ili su previše opušteni u odnosu na to kako smo mi navikli. Opet se vraćam na pomenutu ležernost koja se vidi i u tom delu.
Kakav je život u Portugalu sa eknomske strane? Kakve su cene hrane, stanovanja, garderobe?
Kao što verovatno znate, Portugal je jedna od siromašnijih zemalja Evropske unije odnosno sa manje razvijenom ekonomijom u poređenju sa vodećim tržištima. Stanovanje je veliki problem jer su strane investicije u ovu oblast i turizam podigli cene nekretnina u nebo. Cene komunalija, poput struje i vode su takođe dosta skupe, dok su ostale potrepštine pristupačne i mogu se naći za svačiji džep. Zanimljivo je da je taksi, odnosno aplikacije puput Ubera, veoma jeftin i neretko isplativiji od javnog prevoza (ako uzmemo u obzir cenu pojedinačne karte, ne mesečnu).
Kakve su uopšte mogućnosti za kupovinu svoje nekretnine u takvim okolnostima?
Unutrašnjost je pristupačnija, dok su gradovi, naročito Lisabon preskupi za većinu stanovnika. Samo posedovanje nekretnine upravo zavisi od toga da li se ona može priuštiti ili ne. Koliki je problem tržište nekretnina govori i to što se od kada smo se preselili, redovno održavaju protesti ,,Kuća za život’’. U međuvremenu je ukinuta Golden visa, koja je kupovinom nekretnine omogućavala boravak u zemlji. Ona je uticala na to da seprivuku strani investitori. Vlada se takođe angažovala u rešavanju ovog pitanja pa je u toku izgradnja nekoliko državnih projekata odnosno zgrada koje bi trebalo da omoguće niže kirije. Polemiše se i oko uvođenja restrikcija za iznajmljivanje stanova preko platformi poput Air BnB što takođe veoma utiče na cenu stanovanja. Sve to bi trebalo da stabilizuje tržište. Bar su takva očekivanja ali videćemo razvoj situacije.
Kakvi su školski i zdravstveni sistem?
Zdravstveni sistem je besplatan. Dosta ljudi ima problem da dobije svog porodičnog doktora, jer ih verovatno nema dovoljno, a bez porodičnog doktora sve ide sporije. Mi smo nekako odmah po preseljenju dobili svog i generalno smo zadovoljni. Ja sam se nedavno porodila u državnoj bolnici, vrlo sam zadovoljna pristupom i tretmanom, od vođenja trudnoće, preko porođaja, do praćenja bebe.
Što se školskog sistema tiče, tek imamo malo iskustva sa vrtićem, odlučili smo se za privatni koji subvencioniše država za decu do tri godine. Državni je naravno besplatan.
Koliko je sam sistem prilagođen porodičnom životu?
Ukoliko gledamo kroz recimo trajanje porodiljskog bolovanja onda nije kao u Srbiji. Mislim da porodiljsko traje prekratko. Trajalo je svega pet meseci, a od ovog je produženo na šest meseci sa 100 odst plate (do sada je bilo pet meseci sa 100 odsto ili šest sa 80 odsto). Sa druge strane, super je što postoje letnje škole tokom kojih deca borave u prirodi ili na plaži za vreme raspusta dok roditelji rade. Takođe, postoji pregršt kulturnih događaja i aktivnosti za decu i porodice. U tom smislu, moglo bi se reći da razmišljaju o porodici.
Kakav je društveni život? Da li ljudi vole i mogu da priušte obedovanje u restoranima, izlaske…?
Da, neretko se viđa čitava šira porodica zajedno na ručku u restoranu.
Svako-malo su vašari i karnevali, a najzanimljiviji jun, mesec ,,popularnih svetaca’’ i mesec lova na sardine, kada svi iznesu roštilje ispred kuća, zgrada, radnji. Svako naselje dobije barem mini vašar gde se skoro svake večeri okupljaju uz živu muziku, sardine i vino.
Ne zaostaje ni noćni život, čitavo jedno naselje u starom gradu Lisabona posvećeno je barovima i klubovima, gde izlaze, kako turisti i ekspati, tako i lokalci.
Da li ste naučili portugalski? Pričaju li Portugalci engleski ili su ipak lokalpatriote kao njihove komšije?
Da, naučili smo portugalski ali ga i dalje usavršavamo. Većina Portugalaca, barem mlađe generacije, priča dobro engleski.
Kakvi su vam dalji planovi za život? Je li Portugal samo trenutna destinacija?
Ovde smo zasnovali porodicu i za sada je plan da tu i ostanemo. Videćemo šta nosi život dalje.
Krsto Ilić: Moj život u Tanzaniji je pun nestvarnih anegdota