Koliko je naša zemlja spremna za ulazak u novu eru pokazuju podaci Indeksa spremnosti mreže koje je uradila kompanija STL, jedan od vodećih integratora digitalnih mreža u svetu. Indeks spremnosti mreže (NRI) prepoznaje rasprostranjenost digitalnih tehnologija u današnjem umreženom svetu i fokusira se na četiri osnovne dimenzije, odnosno stuba: tehnologiju, ljude, upravljanje i uticaj. Obuhvata razna pitanja – od budućih tehnologija poput AI i Interneta stvari, do uloge digitalne transformacije u postizanju ciljeva održivog razvoja.
Indeks mrežne spremnosti 2020. rangira ukupno 134 ekonomije koje zajedno čine gotovo 98 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Švedska je i dalje najbolja. Najviše je napredovala Danska, koja je skočila sa šestog na drugo mesto u ovogodišnjem indeksu, pomerajući Singapur i Holandiju za po jedno mesto na treće, odnosno četvrto mesto. Švajcarska je, kao i prošle godine, zaokružila prvih pet. U prvih 10 ulaze još Finska, Norveška, Sjedinjene Države, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Srbija se, sa proračunatim srednje visokim dohotkom, nalazi na 52. mestu: ispred nje su Slovenija (27), Mađarska (39), Hrvatska (43), Bugarska (46) i Rumunija (49), a iza nje je Crna Gora (58). Naša zemlja najviše je napredovala u digitalnoj transformaciji u oblasti ekonomije, ali bi se, kažu stručnjaci, moglo učiniti više za poboljšanje ekonomskih performansi kod zaposlenih. Takođe, dosta smo uradili kad su u pitanju propisi, odnosno, prilagođavanje zakonodavstva savremenim tokovima, tu se pre svega misli na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Kad je u pitanju očekivani NRI rezultat s obzirom na nivo prihoda u ekonomiji, Srbija je znatno iznad linije trenda, što sugeriše da ima veću spremnost mreže nego što bi se očekivalo, s obzirom na nivo njenog dohotka. Srbija je rangirana na 6. mestu u grupi zemalja s višim srednjim dohotkom. Indikatori u kojima Srbija ima posebno dobre rezultate uključuju preduzeća sa veb sajtom, stopu pismenosti odraslih i IKT regulatorno okruženje. Najslabiji smo u oblastima vezanim za pristupačnost tehnologije, kao i za čistu energiju. Nesaglasnost u razvoju očituje se u ogromnoj razlici u ocenama stope digitalne pismenosti odraslih koja je izrazito niska, i aktivne pretplate na širokopojasne mobilne uređaje, koja je izuzetno visoka. Slične diskrepance nalazimo i pri ocenjivanju regulatornog okruženja za IKT koje je veoma nisko, i visokoj oceni za poslovnu upotrebu digitalnih alata. Prilično se visoko držimo kad je u pitanju broj zaposlenih u gig-ekonomiji, a loši smo kad su u pitanju ulaganja države u razvoj i istraživanje. Najbolje rezultate postižemo u korišćenju virtuelnih društvenih mreža i slobodi odlučivanja o životu, a loše nam idu ulaganja u visoke studije i plaćanje softvera.
Ivana Radoičić
Teskt preuzet iz Edicije „Digitalizacija i sajber sigurnost“
Foto: Pixabay.com