Uprkos okolnostima izazvanim prvo pandemijom a zatim i ostalim krizama, bankarski sektor u Srbiji je ostao stabilan, visoko likvidan i adekvatno kapitalizovan, a obezbeđena je i dodatno ojačana stabilnost bankarskog sektora, izjavila je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić i dodala da je NBS donela veliki broj zakona i sprovela infrastrukturne aktivnostima kojima finansijski sektor unapređen, a prenosi Tanjug.
Stanić je otvarajući konferenciju „Razvoj finansijskih usluga, prilike i izazovi“ koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC) istakla da centralna banka radi na inovativnom uvođenju bezgotovinskih plaćanja i smanjenju troškova i navela da je trgovačka naknada za prihvatanje platnih kartica na fizičkim prodajnim mestima odnosno post terminalima, praktično prepolovljena i sa prosečnih 2,0 odsto snižena na oko 1,06 odsto a za prihvatanje na internet prodajnim mestima sa prosečnih preko 2,3 odsto na 1,18 odsto.
„Zabeležen je porast broja plaćanja karticama pa je krajem prvog ovogodišnjeg kvartala broj izdatih kartica bio skoro 11 miliona što je za 6,7 odsto više nego u isto vreme prošle godine. Tokom prvog kvartala zabeleženo je 116 miliona plaćanja platnim karticama od strane građana što je rast za 19,63 odsto u odnosu na isti period 2022. godine“, rekla je ona.
Navela je da je porasla i upotreba drugih najsavremenijih načina plaćanja u našoj zemlji o čemu svedoči podatak da je na kraju prvog tromesečja ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo 3,78 miliona korisnika što je rast od 6,06 odsto u odnosu na isti period prošle godine a kada je reč o mobilnom bankarstvu ovu uslugu je imalo 3,4 miliona, što je za 11 odsto više nego u prvom tromesečju 2022. godine.
Kao posebno važno je istakla to što je broj transakcija obavljenih putem mobilnog bankarstva u prvom ovogodišnjem kvartalu povećan za 27,8 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2022. godine, što prema njenim rečima ukazuje na sve veću orjentaciju korisnika da koriste mobilne telefone za obavljanje plaćanja.
„Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i odlukom o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica stvoreni su uslovi za zaključivanje ugovora o korišćenju finansijskih usluga na daljinu. Tokom prvog tromesečja 2023. godine zaključeno je 34.000 ugovora a od tog broja je 29.000 zaključeno elektronskim putem a ostali putem video identifikacije korisnika“, rekla je Stanić.
Dodala je da su gledano po vrsti finansijskog proizvoda, građani u većoj meri koristili mogućnost ugovaranja na daljinu u prvom tromesečju ove u odnosu na isto tromesečje 2022. godine prilikom ugovaranja usluge tekućeg računa za 9,72 odsto, štednje, oročene ili po viđenju, za 8,51 odsto, gotovinskog kredita za 0,22 odsto.
U svom uvodnom obraćanju, član Upravnog odbora Saveta i predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Srbije, Zoran Petrović podsetio je na inicijative Saveta stranih investitora Srbije u oblasti digitalizacije finansijskih usluga koje su realizovane u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Pored toga, istakao je da je NBS prepoznala preporuke članica Saveta i uložila značajne napore u realizaciju uvođenja elektronske (digitalne) menice za pravna lica i preduzetnike čija se puna implementacija očekuje uskoro. „Motivisani željom za konstantnim unapređenjem kvaliteta i daljim razvojem sektora finansijskih usluga, kao i jačanjem poverenja i zaštite korisnika, Savet stranih investitora veruje da će upravo Konferencija o finansijskim uslugama biti pravo mesto za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja sa ciljem sagledavanja prilika i izazova koje donosi vreme pred nama,“ – naglasio je Petrović
Članice Saveta stranih investitora dale su veoma značajan doprinos u razvoju sektora finansijskih usluga u Srbiji inicirajući brojne novine i unapređenja postojećih rešenja koja su već sprovedena ili se njihova primena očekuje u skoroj budućnosti.
- Uvođenje usluge izdavanja tzv. kvalifikovanog potpisa u klaudu, zatim elektronsko evidentiranje prometa u realnom vremenu putem interneta odnosno online fiskalizacije i elektronskog fakturisanja, te uvođenje prve registrovane šeme elektronske identifikacije, kao i omogućavanje plaćanja mesečnih računa, obavljanje kupovina u maloprodajnim objektima, kao i u online prodavnicama na izuzetno jednostavan način kroz nacionalni sistem IPS (Instant Payment System) upotrebom QR koda, predstavljaju izuzetne pomake koje su učinile nadležne institucije, posebno NBS, upravo u vreme pandemije što će imati trajan pozitivan utiacj na unapređenje konkurentnosti srpske privrede.
Moderatori panela su bili Dušan Lalić, ko-predsednik i Jelena Vukić Šuljagić, potpredsednica Odbora za finansijske usluge Saveta stanih investitora. Učesnici prvog panela: Bojan Terzić, generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije; Željko Radovanović, v.d. direktor Uprave za sprečavanje pranja novca; Biljana Marić, v.d. pomoćnik direktora za razvoj informacionih sistema i elektronske uprave Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu; Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije; i Darko Vučetić, v.d. pomoćnik direktora Sektora za razvoj i inovacije Republičkog geodetskog zavoda. Svoja iskustva na drugom panelu podelili su Nenad Petrović, v. d. generalnog direktora Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije; Ognjen Popović, pomoćnik ministra u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finanasija; Branko Damjanović, direktor sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača Srbije; Bojan Vračević, predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija Srbije; Prof. dr Miloš Živković, redovni profesor Pravnog fakulteta, Univerzitet u Beogradu.
Savet stranih investitora okuplja oko 120 članica koje su uložile oko 37,5 milijardi evra i koje direktno zapošljavaju više od 110.000 građana Srbije. Oko 75% kompanija članica Saveta su kompanije iz EU. Korporativna kultura, visoko etičko poslovanje i moderni principi korporativnog upravljanja kompanija članica čine Savet pouzdanim partnerom ne samo Vlad Republike Srbije već I domaćim kompanijama. Uprkos brojnim izazovima tokom vremena, ključna uporišta Saveta ostala su nepromenjena od osnivanja: nezavisnost, transparentnost, stručna znanja, najbolje međunarodne prakse i, pre svega, podrška intenzivnijim evropskim integracijama.