Kanjon Uvac je jedno od onih mesta u Srbiji koje gotovo svakog posetioca ostavi bez daha već pri prvom pogledu na njegove čuvene meandre, naravno one koji vole prirodu u izvornom obliku. Smešten na jugozapadu zemlje, između Zlatara i Sjenice, ovaj prirodni dragulj predstavlja spoj netaknute prirode, planinskog mira i autentičnog života koji kao da prkosi modernom vremenu, i to ne samo po ruralnim predelima, već i načinu života lokalnog stanovništva. Neće biti iznenađenje ako usput dok se vozite kolima sretnete i čoveka koji jaše konja, ali ne rekreativno.
Udaljen je oko 280 kilometara od Beograda, pa se do njega automobilom može stići za otprilike četiri sati vožnje, u zavisnosti od puta kojim se ide i vremenskih uslova. Do Uvca se iz Beograda najčešće stiže auto putem Miloš Veliki pa zatim preko Ivanjice ili pak drugim putem preko Nove Varoši. Iako je deo puta kroz planinske predele sporiji, upravo taj put predstavlja uvod u ono što posetioce očekuje – guste šume, pašnjaci, vidikovci i osećaj da se ulazi u potpuno drugačiji svet.
Kanjon Uvac najpoznatiji je po svojim neverovatnim meandrima koje je reka Uvac vekovima usecala kroz krečnjačke stene. Pogled sa vidikovca Molitva verovatno je jedan od najfotografisanijih prizora u Srbiji. Upravo odatle može se videti čuveni zavoj reke koji izgleda gotovo nestvarno, posebno u jutarnjim časovima kada se magla podiže iznad vode. Pored toga, ovaj rezervat je dom beloglavog supa, jedne od najvećih ptica grabljivica u Evropi, čiji raspon krila dostiže skoro tri metra. Mnogi turisti upravo zbog njih dolaze na Uvac, jer je ovo jedno od retkih mesta na Balkanu gde se mogu videti u prirodnom okruženju. Iako je ova vrsta bila pred odumiranjem u ovim krajevima, zahvaljujući predanosti ljudi broj beloglavih supova je značajno uvećan, prema procenama na 450 do 500 primeraka.
Poslednjih godina Uvac je doživeo pravi turistički procvat, a najveći broj smeštajnih kapaciteta izgrađen je upravo tokom pandemije korona virusa. Dok su granice bile zatvorene, domaći turisti počeli su masovno da otkrivaju prirodne lepote Srbije, pa su brojna domaćinstva u ovom kraju odlučili da svoje kuće pretvore u apartmane ili pak da investiraju u nove komplekse, najčešće brvnare i manje kućice za boravak. Danas gotovo čitav kraj odiše planinskim i etno stilom – drvene kućice, kamene fasade, restorani sa tradicionalnim enterijerom i domaćom hranom postali su zaštitni znak ovog regiona. Posebna čar je što turizam nije masovni, i nadamo se da će tako i ostati, s obzirom na prirodu koju je neophodno očuvati.
Jedan od takvih smeštaja je i Drveni raj, na svega nekoliko stotina metara od Lančanog mosta i pešačke staze koja vodi do pomenutog vidikovca Molitva. Drveni raj čine tri drvene kućice izgrađene potpuno od borovog drveta, i opremljene za komotni boravak dve tročlane porodice, a po potrebi bi u dnevni boravak moglo da se smesti još dve osobe (brvnare na spratu imaju dve spavaće sobe od čega jedna sa terasom; u svakoj su bračni krevet i krevet za jednu osobu; u prizemlju je dnevni boravak sa kuhinjom i kupatilom).
Ne samo što je Drveni raj na idealnoj lokaciji, nego su brvnare opremljene svim što je neophodno za boravak, a domaćini su vodili računa o svakom detalju, od toga da Vas na dolasku dočekuju brendirani ratluk i rakija, grejanje je (posebno neophodno u maju kada smo mi boravili) na pelet, u dvorištu je roštilj za koji je domaćin pripremio ćumur za goste, postoji mogućnosti iznajmljivanja kvadova.
Ipak, uprkos turističkom razvoju, u mnogim stvarima stiče se utisak kao da se vreme ovde zaustavilo pre nekoliko decenija. Upravo to nekima predstavlja posebnu draž, dok drugima može biti iznenađenje. Na primer, fiskalni računi u mnogim prodavnicama i restoranima često su gotovo misaona imenica, baš kao i mogućnost plaćanja karticom, a plaćanje u evrima uopšte nije neuobičajena pojava niti se pravi pitanje. Zato nije loše imati dovoljno gotovine pre dolaska u ovaj kraj. I treba imati na umu da su prve prodavnice od smeštaja na oko desetak kilimetara, u Sjenici. Put je nov, i odličan, tako da i ako nešto zafali, nije problem spustiti se do ove varošice.
Što se tiče restorana, u samom rezervatu postoji nekoliko restorana, a specijaliteti su svakako sjenički sir, gibanice, teletina, jagnjetina. Prirodno, na svakom obronku visoravni mogu se videti goveda koja slobodno pasu, pa ih tokom šetnje možete i pomaziti.
Turistima su na raspolaganju različite aktivnosti. Najpopularnije su vožnje čamcima i krstarenja kroz meandre Uvca, tokom kojih vodiči pričaju o istoriji rezervata, životinjskom svetu i brojnim pećinama koje se nalaze u stenama kanjona. Posebnu atrakciju predstavlja Ledena pećina, jedna od najdužih pećinskih sistema u Srbiji. Ljubitelji aktivnog odmora mogu uživati u pešačkim turama i planinarenju do vidikovaca koje se mogu rezervisati već za 2.000 dinara po osobi, dok su vožnje kvadovima i biciklima poslednjih godina sve popularnije. Iznajmljivanje kvada je oko 50 evra sat vremena.
U okolini Uvca nalazi se još nekoliko mesta koje vredi obići. Sjenička vrela poznata su po izuzetno čistoj i hladnoj vodi, a ceo kraj odiše autentičnim planinskim ambijentom. Tu je i stara vodenica koja podseća na nekadašnji način života i vreme kada je gotovo svako selo imalo svoju vodenicu na reci. Posebnu duhovnu i istorijsku vrednost ima manastir Kumanica, smešten u živopisnom kanjonu reke Lim. Ovaj srednjovekovni manastir, na oko 30 kilometara od Sjenice ka Crnoj Gori, vekovima predstavlja mesto okupljanja i mira, a njegova atmosfera savršeno se uklapa u prirodni ambijent ovog dela Srbije.
Kanjon Uvac nije destinacija za luksuzni turizam i savršeno uređene gradske sadržaje. Njegova najveća vrednost leži upravo u prirodi, tišini i osećaju slobode koji pruža. To je mesto gde jutra mirišu na borovu šumu i planinski vazduh, gde se dan završava pogledom na zalazak sunca iznad meandara i gde čovek makar na kratko može da uspori i da se sjedini sa prirodom.