U pograničnoj maloj opštini na jugu Srbije – Medveđi, Jelena Miletić počela je pre tri godine da proizvodi ajvar i džemove. Prema staroj porodičnoj recepturi od nazivom „Zavičaj u tegli“. U Jeleninoj preduzetničkoj radionici pravi se ajvar, pinđur, ljutenica, sataraš, džemovi i slatka.
„Preduzetničku radionicu osnovala sam 2021. godine. Iz godine u godinu proizvodnja se povećava, očekujem da ćemo uskoro dostići maksimum jer mi ne proizvodimo velike količine i ne radimo veliku serijsku proizvodnju”, kaže Jelena.
Ajvar se priprema ručno, kaže ona, na tradicionalan način na šporetima „smederevcima”.
„Za pravi domaći ajvar potrebno je mnogo vremena, truda i posvećenosti. Ajvar se pravi tako što se paprika peče na “smederevcima”, ručno se ljušti, zatim melje ili cepka (zavisi koji ajvar kuvamo mleveni ili cepkani) i na kraju se dugo kuva“, kaže ona.
Domaće, bez aditiva
Sve se priprema ručno i ne planira ni ubuduće da proizvodi velike količine, jer se to i ne može postići sa tradicionalnim načinom proizvodnje.
„To je nemoguće jer se kod nas sve ručno radi, od pranja paprika do kuvanja“, kaže Jelena koja sve radi sama uz pomoć njene porodice i godišnje proizvede ukupno 5.000 tegli ajvara, džemova i slatkog.
Isto tako, za proizvodnju džemova dosta pažnje posvećuje biranju plodova, svi proizvodi iz njene radionice, kako kaže, sadrže najkvalitetnije voće ili povrće.
“Trenutno naši proizvodi se prodaju samo na domaćem tržištu, još nismo počeli da izvozimo, nadam se da će se u nekom periodu i to promeniti”, kaže vlasnica ove radnje u kojoj voće za svoje proizvode nabavlja od lokalnih proizvođača a papriku iz okoline Leskovca.
Proizvodi koji se pripremaju po starinskoj recepturi ne sadrže konzervanse i aditive, kaže Jelena, ali su skuplji na tržištu u odnosu na industrijski proizvedenu zimnicu.
“Kupci uglavnom prvo gledaju cenu. Naši kupci su oni koji prepoznaju kvalitet, pravi ajvar ili džem i koji paze koju hranu kupuju. Tako da ne razmišljam mnogo o konkurenciji. Svi imamo svoje kupce i poštujem svačiji rad“, napominje ona.
Od ostatka paprike sapuni
Pored proizvodnje zimnice Jelena je, takođe, članica mreže socijalne franšize „Bio Idea“ za proizvodnju sapuna i prirodne kozmetike. Sapuni se prave od biljnih ulja u koje se dodaje mlevena paprika koja ostane iz proizvodnje ajvara.
“Sapuni se prave od biljnih ulja na tradicionalan način prema recepturi socijalne franšize, koja ima zaštićeni žig „Bio Idea sapuna“. Sa radom socijalne franšize „Bio Idea sapuni“ upoznala sam se na Beogradskom sajmu ekologije i prepoznala sam priliku za diversifikaciju moje proizvodnje preko proizvoda prirodne kozmetike i sapuna“, navodi Jelena.
Socijalna franšiza je mreža ženskih radionica za proizvodnju sapuna. U tim radionicama održavaju se besplatne obuke članicama, pomaže se ženama u nabavci sirovina i u plasmanu proizvoda.
Za ovaj način proizvodnje sapuna zanimljivo je to što se filtriranjem kroz zeolit od upotrebljenog jestivog ulja dobija dodatna sirovina (ulje) za ove sapune. Nakon izlivanja u kalupe, sapuni se suše, kako objašnjava, da bi postigli odgovarajuću pH vrednost.
„Proizvodnja sapuna je počela i javljaju nam se društveno odgovorne kompanije i biraju naše proizvode za korporativne poklone“, kaže Jelena.
Pored njene preduzetničke radionice „Zavičaj u tegli“ iz Medveđe, konzorcijum čine socijalno preduzeće Bio Idea sapuni, Institut za opštu i fizičku hemiju, Fakultet za preduzetništvo Union Nikola Tesla.
Socijalno zeleno preduzetništvo
U Jeleninoj radionici prerađuje se i paprika i u planu je da se preradi 14 tona paprike, tako da iskoristi i ostatke za proizvodnju bio sapuna i prirodne kozmetike.
U Jablaničkom okrugu postoji mnogo malih proizvođača ajvara, a prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na osnovu prodaje iz ovog kraja, kako ona kaže, ostaje oko 21 hiljada tona bio-otpada koji se baca i nalazi na divljim deponijama.
Konzorcijum koji se bavi proizvodnjom podržao je projekat „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“, koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom.
Konzorcijum je podržan, kako ona kaže, kako bi se podigli kapaciteti žena u lokalnoj zajednici devastirane opštine Medveđa i omogućio razvoj socijalnog zelenog preduzetništva.
Poznati vaterpolista Andrija Prlainović svojim brendom preplivao do svetskog tržišta