Inja Gaćeša živi u Švedskoj od rođenja, a od pre nekoliko godina je počela da radi u poreskoj upravi te zemlje u gradu Malme, u odeljenju za poreze i to kao istražitelj. Ona analizira i procenjuje različite vrste podataka i donosi odluke. Osim toga, ona je i mentor novozaposlenima. Sa njom smo razgovarali o tome kako ljudi u Švedskoj doživljavaju poresku upravu, a kako poreska uprava građane, postoji li korupcija, koliko je teško uskladiti poslovne i privatne obaveze, kakva su prava radnika i može li se živeti od državne plate.
Šta za švedsko društvo znači poreska uprava?
Švedska poreska uprava je za sve u društvu. Naš rad na različite načine utiče na pojedince i kompanije i uključeni smo u stvaranje uslova za dobro funkcionisanje društva. Da bismo to postigli, imamo jasnu strategiju koja u fokus stavlja dobrobit društva.
Zadatak koji smo dobili od vlade sastoji se od četiri dela:
- Da pomognemo da osiguramo finansiranja javnog sektora i dobrom funkcionisanju društva
- obavljamo svoje zadatke na način koji je pravno siguran, isplativ i jednostavan kako za javnost tako i za kompanije i bori se protiv kriminala
- Moramo da radimo tako da javnost i kompanije imaju poverenja u naše poslovanje
- svima treba dati iste mogućnosti i uslove kada nas kontaktiraju.
Rođeni ste u Švedskoj pa možda ne možete da uporedite sa Srbijom, ali možete da nam kažete – da li i tamo postoji praksa F1P – fali ti „jedna papir“ – da ljudi ne znaju šta im uopšte treba da bi dobili neku uslugu, da nisu jasni zakoni? Koliko su procesi digitalizovani?
Ne, u Švedskoj ne postoji takva stvar. Različite državne ustanove imaju kontakt jedne sa drugima i sarađuju, a građani dobijaju detaljne informacije o tome šta je potrebno za rešavanje njihovog slučaja.
Sve ustanove imaju telefonsko radno vreme tako da građani mogu nazvati i postavljati pitanja, ali dosta informacija je dostupno i na internetu. Mnogo toga je takođe digitalizovano i cilj je da se većina stvari može rešiti onlajn kako građani ne bi dugo čekali na rešavanje svojih slučajeva. Konstantno radimo na tome.
Imamo visok nivo ”digitalne kompetencije” među građanima i kompanijama, dobar pristup brzom širokopojasnom internetu i visok udeo digitalnih javnih usluga. Švedska je na vrhu u oblasti ljudskog kapitala zahvaljujući ovom visokom nivou digitalne kompetencije među stanovništvom i dobrom pristupu stručnjacima za informacione i komunikacione tehnologije. Novost je i to što se Švedska popela na rang listi po pitanju digitalizacije javnih usluga, sa desetog mesta u 2020. na peto mesto 2021. Kao važan razlog za to se ističu ulaganja u povećani pristup otvorenim podacima, koji, između ostalog, mogu promovisati korišćenje veštačke inteligencije.
Postoje li neke obuke zaposlenih i o čemu se uči na njima?
Da, svi novozaposleni (u državnoj službi) na početku imaju istu obuku. Kad radimo za državu, mi smo državni službenici i moramo naučiti šta ta uloga podrazumeva. Vrednosti države temelje se na šest osnovnih pravnih principa koji su zajednički svim državnim službenicima.
Principi za državne službenike su:
- Demokratija. Sva javna vlast proizilazi iz naroda.
- Zakonitost. Javna vlast se vrši u skladu sa zakonima.
- Objektivnost. Svi su pred zakonom jednaki. Vlasti i sudovi moraju jednako tretirati sve.
- Slobodno formiranje mišljenja. Švedski nacionalni odbor zasniva se na slobodnom formiranju mišljenja.
- Poštovanje. Javna vlast se mora vršiti uz poštovanje ljudskih sloboda i jednake vrednosti.
- Efikasnost i usluga. Posao se mora voditi što isplativije i kvalitetnije sa datim resursima.
Zatim dobijamo i stalnu obuku u vezi sa poslom koji obavljamo. Razvoj kompetencija je mogućnost da se zaposleni (kao i šefovi) razvijaju u svom radu kroz, na primer, obuku i kurseve. Isprobavanje novih zadataka ili učenje od kolega takođe je oblik razvoja posla koji imamo.
Kakva su vaša saznanja, postoji li korupcije, u kojoj meri je ona prisutna u švedskom društvu i kakav je generalno odnos prema korupciji?
Švedska je jedna od najmanje korumpiranih zemalja na svetu, ako pogledamo statistiku, ali i dalje postoje slučajevi korupcije koji narušavaju poverenje. Švedska zbog ovoga poseduje grupu za borbu protiv korupcije u okviru Nacionalne jedinice za operacije pri Policijskoj upravi.
Povećana svest o korupciji izaziva i sve veću pažnju medija. Danas se o ovoj temi piše više nego ranije, građani postaju svjesniji, imaju više znanja što doprinosi da društvo postaje bolje u otkrivanju korupcije. Što više svi steknemo znanja o korupciji, to više možemo pomoći u njenom sprečavanju.
Građani u Švedskoj imaju vrlo visok nivo poverenja u svoju vlast. Smatra se važnim da građani imaju poverenja u državu, parlament i vladu. To bi se takođe, donekle, moglo razumeti da imamo poverenja u našu sposobnost da imenujemo izabrane predstavnike, one koje imenujemo da upravljaju državom. Jer država smo mi građani. Niko drugi.
KAKO JE BITI ŠEF KUHINJE U MOSKVI?
Da li je u Švedskoj teško uskladiti poslovne i privatne obaveze?
Imam fleksibilno radno vreme. Uspeh u balansiranju između posla i slobodnog vremena tema je o kojoj se u poslednje vreme sve češće raspravlja u Švedskoj, naročito što je digitalizacija omogućila da se u principu radi kad god i bilo gde.
Jednostavno se radi o ulaganju u održiv način rada, kako bi naše vreme i energija bili dovoljni za sve delove života. Dobar balans između posla i slobodnog vremena smanjuje rizik od stresa, umora i bolovanja među zaposlenima. U isto vreme, ulaganja u dobar balans je u vrhu liste onoga što najviše cenimo kada biramo poslodavce.
Privatni sektor još uvek nije stigao toliko daleko kao državni, ali je na dobrom putu.
Koliko dana godišnjeg odmora imate?
Svi imamo pravo na minimum 25 dana (5 nedelja) godišnjeg odmora po zakonu, koje možemo da rasporedimo kako hoćemo tokom godine. U državnoj službi se odmor povećva sa godinama, pet nedelja je do 30 godina, a ja recimo imam 7 jer imam više od 40 godina. Praktično do 50 godine može se steći 9 nedelja odmora. Kao i u Srbiji, odmor možeš da preneseš u narednu godinu, ali četiri moraš da iskoristiš u tekućoj.
Sat vremena nedeljno možemo da iskoristimo za bilo koju vrstu treninga/šetnje/kretanja za vreme radnog vremena. Svrha ovog sata na poslu je stvaranje uslova za održiv radni život u kojem su aktivni oporavak i fizička aktivnost prirodni delovi balansa radne nedelje i načina života. Ovakav sat često postoji i kod privatnih kompanija.
Imamo pravo i da nam se isplati 350 evra godišnje za wellness ili teretanu, jahanje i slično i to poslodavac može da isplati bez dodatnih poreza.
Prava zaposlenih su generalno veoma jaka. Švedski model iz 1938. u sištini znači da imamo jedinatven način kontrole upravljanja platama i uslovima zapošljavanja. Organizacije poslodavaca i sindikati su ti koji zajednički pregovaraju o platama i uslovima zapošljavanja.
Ovde, kao i u ostalim nordijskim državama, mnogi radnici su članovi sindikata i svi sindikati se zalažu za promenu radnog mesta na bolje.
Kako se tretira prekovremeni rad?
Prekovremeni rad je najzastupljeniji u privatnom sektoru. U državnoj službi postoji u određenim periodima, ukoliko se plaća u novcu šefovi naglase kada će biti prekovremenog rada i službenici se prijavljuju ukoliko su zainteresovani. Finansiranje uprave je iz budžeta tako da za plaćeni prekovremeni rad mora imati novca u budžetu. U ostalim slučajevima prekovremeni rad se upisuje i ti sati mogu da se koriste tokom godine kao plaćeno slobodno vreme. Ipak, šefovi kontrolišu koliko se radi jer ne bi trebalo imati više od 40 sati nedeljno pošto se onda smatra da radiš previše i odmaraš premalo. Praktično te „nateraju“ da uzmeš slobodan dan.
U privatnom sektoru ima mnogo više prekovremenog rada i isto funkcioniše – plaća se ili u novcu ili slobodnim danima. Ukoliko se plaća satnica je dvostruko veća od dogovorene satnice koju imate.
Može li da se živi od državne plate?
Plate su uglavnom veće u privatnom sektoru nego u državnom (što mnogo zavisi i od privatnika do privatnika), ali definitivno se dobro živi i od državne plate. Državna plata u mom poslu iznosi oko 35.000 SEK (3.500-3.600 evra) bruto mesečno, od čega je oko 25% porez sto znači da je oko 26.000 SEK neto (2 600-2 700 evra). Dok uporediva plata u privatnom sektoru za sličan posao može biti i do 5000 evra bruto.
U borbi za atraktivnu radnu snagu, država je poslednjih godina počela da sklapa više individualnih ugovora. Broj državnih službenika stalno raste i udeo žena je veći od udela muškaraca. Povećava se i udeo žena na šefovskim pozicijama unutar države. Razlika u platama između muškaraca i žena u državnim službama prepolovila se od 2000. godine, a rast plata žena i dalje je veći od rasta plata muškaraca.
Autor: Vesna Lapčić