Nesumnjivo je da se može očekivati inflacija, ali se ne zna kolika će ona biti rekao je ekonomista Slaviša Tasić u Youtube emisiji Raščivijanje koju organizuje Mokrogorska škola menadžmenta.
On je dodao da cene sirovina rastu jer postoji i rast BDP-a odnosno dešava se oporavak tržišta. Ukazao je da treba uporediti cene tih sirovina sa BDP-om u prethodnim godinama da bi se imala realna slika. Dodao je da na cene utiču i poremećeni lanci snabdevanja.
Nikola Stakić, profesor Singidunum Univerziteta kaže da je inflacija već trebalo da bude tu.
„Tržišta prolaze kroz nezamislive odnose. Čak i neke ekonomske paradigme koje smo učili su trenutno pobijene određenim dešavanjima na tržištima. Sve više dolaze do izražaja bihevijoralne finansije koje zamenjuju tradicionalne“, rekao je Stakić i dodao:
„Finansijska tržišta su danas na istorijskom maksimumu. Ukoliko pogledamo vodeće berzanske indekse videćemo da su na ili blizu istorijskog maksimuma. Ipak, finansijska tržišta su prošla kroz kratku, ali duboku recesiju. Podigla su se na nivo pre marta 2020. Istina, govori se dosta o novom mehuru“, rekao je Stakić.
Slaviša Tasić smatra da to što su Berze na maksimumu nužno ne znači da smo na pragu neke „nove katastrofe“.
„Berze predviđaju dešavanja i možda one znaju nešto što mi trenutno ne znamo“, rekao je on.
Nikola Stakić kaže da postoje pozitivni pomaci što se tiče regulacije. Finansijski sektor u SAD je, na primer, visokokapitalizovan i prolazi stres testove, što nije bio slučaj pre krize 2008. kada se javljao moralni hazard.
„Postoje ipak pojedina „kašljucanja“. Ona podsećaju na uzroke krize 2008. Opet su u pitanju kreditni derivati, nedovoljna transparentnost i nedostatak regulacije. Govorim o slučajevima Credit Suisse i Nomura Capital- prime brokerima koji direktno sarađuju sa centralnom bankom. Te institucije su izgubile milijarde evra jer su ulazile u aranžmane sa hedž fondom koji nije imao formalno i računovodstveno ekonomski interes u tim „svopovima za ukupni prinos“ u koje su ulagali i koji su formalno u vlasništvu banaka. Zbog jeftinog novca svi prime brokeri su davali mnogostruko veći kapital tom fondu koji je ulagao u američku telekomunikacionu kompaniju. Na kraju se ispostavilo da je taj hedž fond bio previše izložen riziku ulaganja u jednu kompaniju. Zašto je došlo do toga? Svi misle da hedž fodnovi mnogo zarađuju, a zapravo nije tako. Stvorila se glad za većim prinosom i samim tim su se izložili prevelikom riziku“, objasnio je Stakić.
Na pitanje Vladmira Vučkovića, nekadašnjeg člana Fiskalnog saveta i člana Borda direktora Banca Intesa koji je vodio razgovor, u koje akcije bi trebalo danas ulagati, Stakić je rekao da postoje brojni faktori, ali da je teško pronaći neke potcenjene vrednosti.
Svakako očekuje oporavak energetskih kompanija nakon pandemije, ali vidi perspektivu i u obnovljivim izvorima energije.
Slaviša Tasić kaže da postoje sektori za koje je moguće predvideti svetlu budućnost, uglavnom one koje su bazirane na novim tehnologijama. Te kompanije imaju i danas visoku vrednost iako možda imaju samo projekat i ništa ne zarađuju. „Tako je bilo i sa Teslom pa je vrednost i dalje rasla“, rekao je Tasić.
Stakić je kao upozorenje na rizik naveo primer američke kompanije Nikola koja bi trebalo da proizvodi električne kamione. Na primeru rasta i pada cena akcija te kompanije mogu se videti i potencijalne špekulacije. On je savetovao da ipak treba gledati na duži horizont i ne gledati svakodnevno na kretanje indeksa.
Foto: Pixaby.com