Zaposleni kao jedan od top pet benefita izdvajaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje, posebno u IT kompanijama, rekla je Milena Trifunović, šef prodaje u Osiguranik.com, na onlajn događaju „Dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao benefit za zaposlene“ u organizaciji Benefiti i Osiguranik.com. Ona je dodala da postoji konstantan rast ove vrste osiguranja, a da je u prošloj godini rast bio 32 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
„Na terenu često možemo da čujemo da ljudi koji rade u IT industriji na razgovorima za posao ili kad menjaju posao pitaju da li će dobiti i polisu DZO kao jedan od benefita“, rekla je Trifunović.
Ovu uslugu koristi 100.000 građana, a za više od 90 odsto korisnika osiguranje su ugovorile kompanije koje na ovaj način, kako su istakli učesnici događaja, pokazuju i svoju društvenu odgovornost i brigu za zaposlene.
„Međutim, to je i dalje mali broj ljudi i postoji veliki potencijal za rast ove vrste osiguranja“, istakla je ona.
Cena polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zavisi, kako je rekla, od paketa koji se ugovori te može da se kreće od 6,7 evra mesečno pa naviše. Najčešće se ugovaraju paketi sa vanbolničkim lečenjem i sistematskim pregledom, i još nekom dodatnom uslugom. Za firme sa 20,30 zaposlenih prosečne starosti tridesetak godina, cena takve polise bi bila oko 15 evra mesečno, rekla je Trifunović i dodala da firme često imaju predrasude da je polisa skupa te misle da moraju da plate i 100 evra po zaposlenom. Ovo osiguranje se ugovara na godinu dana.
Neke kompanije DZO ugovaraju i za zaposlene i za članove njihovih porodica ili pak daju mogućnost da zaposleni plaćaju za svoje članove porodice što im često bude povoljnije nego da sami sklapaju ugovore.
DZO omogućava da se pregledi brzo završe te da zaposleni ne gube nekoliko dana kod lekara. Osim toga, mnoge kompanije uvažavaju doznake za bolovanje privatnih lekara u prvih mesec dana, a pojedini poslodavci kažu da se broj dana provedenih na bolovanju smanjuje.
Kada je reč o trenutnoj situaciji, DZO, kako je rečeno, omogućava ljudima da izvrše i neke preglede koje zbog pandemije ne bi mogli da urade u državnom zdravstvenom sistemu. To je, kako kaže Trifunović, razlog zašto se sve više fizičkih lica interesuje za ovu vrstu osiguranja iako polisa ne pokriva lečenje od korone.
Pojedine osiguravajuće kuće omogućavaju osiguranicima i da se leče van mreže zdravstvenih ustanova (trenutno je 700 ustanova u mreži, privatnih i državnih). U tom slučaju osiguranik plaća pregled, a iznos mu se refundira.