Piše: Lara Vučetić za ediciju „Moć održivog poslovanja“
Nije tajna da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača: procenjuje se da je odgovorna za 10 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Modni časopis Vogue objavio je svojevrsni vodič za održivu modu, koristan i za pojedince i za privredu. Evo nekih saveta koji i vama mogu pomoći da se oblačite odgovornije, i da se osećate bolje jer ste doprineli očuvanju planete.
Kupuj manje, ali kupuj pametnije
Možda ova mantra zvuči kao kliše, ali je ključna kada se uzme u obzir da se svake godine širom sveta proizvodi zapanjujućih 100 milijardi odevnih predmeta. Pre kupovine, konsultant za održivost i direktor Eco-Age Harijet Voking savetuje da sebi postavite tri veoma važna pitanja: „Šta kupujete i zašto? Šta vam zaista treba? Hoćete li to nositi najmanje 30 puta?“
„Investirajte“ u održive modne brendove
Pametna kupovina može takođe da znači podršku dizajnerima koji promovišu održive prakse i koriste prerađeni tekstil u svojim modnim komadima.
Kupujte polovne stvari i „vintage“
Pošto su polovni i starinski komadi sada sve dostupniji zahvaljujući društvenim mrežama i različitim platformama, razmislite o kupovini upravo takvih stvari.
Pokušajte da iznajmite
Umesto da kupite novu haljinu za venčanje ili gala večeru, možete da je iznajmite, posebno ukoliko je nećete nositi više puta. Prema jednoj studiji, neverovatnih 50 miliona komada odeće se kupuje i nosi samo jednom svakog leta samo u Velikoj Britaniji. Tu naviku bi trebalo što pre odbaciti s obzirom na to da se ogromna količina garderobe spaljuje svake sekunde u svetu.
Sprečavajte „greenwashing“
Zajedno sa jačanjem svesti potrošača o svom ekološkom otisku, jača i „greenwashing“ – korišćenje nejasnih, obmanjujućih ili lažnih tvrdnji sa ciljem stvaranja utiska o tome da brend vodi računa o zaštiti prirode, a da to suštinski nije tako. Upoznajte se detaljnije sa brendom i njihovim ekološkim politikama jer nije dovoljno da na odeći samo piše „održivo“, „eco-friendly“, „odgovorno“.
Upoznajte materijale
Razumevanje uticaja vrste materijala na planetu ključno je kada je u pitanju održiva kupovina. Trebalo bi izbegavati sintetiku kao što je poliester koji čini 55 odsto odeće na globalnom nivou, jer se dobija od fosilnih goriva i potrebne su godine da se razgradi. Nisu svi prirodni materijali napravljeni isto: organski pamuk, na primer, koristi znatno manje vode od konvencionalnog pamuka i ne koristi štetne pesticide.
Pitajte ko vam je napravio odeću
Pandemija i trenutna globalna kriza naglašavaju ekstremne teškoće sa kojima se suočavaju radnici u tekstilnoj industriji širom sveta. Od suštinskog je značaja da ljudi koji prave odeću budu plaćeni pošteno i da imaju bezbedne uslove za rad, a posebno da se za rad ne eksploatišu deca. Potražite brendove koji otvoreno otkrivaju informacije o svojim fabrikama i njihovoj politici u vezi sa platama i uslovima rada.
Potražite ciljeve koji prate nauku
Da biste saznali da li su brendovi ozbiljni u pogledu smanjenja lošeg uticaja na životnu sredinu, dobro mesto za početak je provera da li su se posvetili ciljevima koji prate nauku. Brendovi koji su se priključili inicijativama koje se bore za ciljeve zasnovane na nauci moraju biti uključene u smanjenje emisije CO2 u skladu sa Pariskim sporazumom.
Podržite brendove koji imaju pozitivan uticaj
Ekološki nastrojeni brendovi ne samo da se trude da smanje negativan uticaj na životnu sredinu, već i kako da pozitivno utiču na nju. Rastući trend u modi je „regenerativna poljoprivreda“ čiji je cilj obnavljanje zdravlja tla i biodiverziteta.
Pazite na štetne hemikalije
Skrivene hemikalije koje se koriste za tretiranje naše odeće predstavljaju ozbiljnu opasnost po životnu sredinu, zagađuju lokalne vodene tokove i predstavljaju rizik za radnike u tekstilnoj industriji. Obratite pažnju da li garderoba ima sertifikate koji imaju određene zahteve u vezi sa upotrebom hemikalija tokom proizvodnih procesa (npr. Made in green OEKO-TEKS, ili Bluesing).
Smanjite svoj vodeni otisak
S obzirom na to da se u proizvodnji tekstila godišnje koriste zapanjujuće 93 milijarde kubnih metara vode – što je ekvivalent 37 miliona olimpijskih bazena – svi bi trebalo da budemo svesniji tzv. vodenog otiska naše odeće. Kao što je ranije pomenuto, za organski pamuk koristi se znatno manje vode nego za konvencionalni (čak 91 odsto manje, prema jednoj studiji), dok upotreba boja sa malo vode takođe smanjuje potrošnju ove dragocene tečnosti.
Veganska moda i materijali od voća i paukove mreže
Dok se materijali životinjskog porekla kao što su koža i vuna sve više dovode u vezu sa ekološkim i etičkim pitanjem, „veganske“ alternative koje često sadrže sintetiku takođe mogu biti štetne za našu planetu. Srećom, postoje inovacije koje ulaze na tržište kao što je koža napravljena od micelijuma – korena gljiva, koju je recimo čuvena engleska modna dizajnerka Stela Makartni već usvojila. Kada je napravila prvu tašnu koristeći kožu od gljiva, rekla je da je torba savršena, iako je u početku bila sumnjičava u vezi sa ovim eksperimentom koji je sprovela sa fabrikom Mylo koja je proizvela kožu. Pečurke se uzgajaju u laboratorijama, tako da im za rast nije potrebna voda, a struju jedva da koriste. “Torbe su napravljene bez ubijanja ijedne životinje, bez sečenja ijednog drveta. Ovako treba da izgleda budućnost mode ako možete da je shvatite kako treba, a mislim da svi možemo“, rekla je Makartni.
Čak je i naša dizajnerka Dragana Stanković imala modnu liniju napravljenu od pečuraka.
Osnivači kompanije Deserto sa sedištem u Meksiku, Arian Lopez Velarde i Marte Kazarez, još 2019. su napravili materijal od kaktusa, biljke koja je istovremeno regenerativna, zahteva malo vode i odlično apsorbuje ugljen-dioksid. Proces pravljenja biorazgradive kože sastojao se od sečenja lišća kaktusa, zatim čišćenja i gnječenja i potom trodnevnog sušenja. Nakon toga se delovi biljke mešaju s netoksičnim hemikalijama i oblikuju u biorazgradivu kožu koja može da traje i do deset godina. Pored pomenutih biljaka u modi su se za proizvodnju materijala koristile i druge poput jabuka, grožđa i ananasa ili pak algi, ili paukove mreže od koje je napravljena paukova svila.
Vodite računa o svojoj odeći
Produženje životnog veka vaše odeće je ključno kada je u pitanju smanjenje štetnog uticaja vaše odeće na životnu sredinu. Potrudite se da vaša odeća traje što je duže moguće tako što je nećete prekomerno prati, ili tako što ćete je popraviti umesto da je bacite.
Izbegavajte zagađenje mikroplastikom
Teško je u potpunosti izbeći sintetiku, a pranje odeće može da ispusti mnoštvo mikroplastike u naše vodene tokove i okeane, što nanosi štetu morskom i rečnom životu. Srećom, postoji jednostavno rešenje: postavljanje filtera za mikroplastiku, ili stavljanje sintetičke odeće u specijalne vreće za pranje koje imaju funkciju filtera.
Obezbedite „drugi život“ vašoj odeći
Ukoliko savesno raščišćavate svoj ormar, nećete dozvoliti da ono što više ne želite da nosite završi na deponiji. Preprodaja odeće ili odnošenje u dobrotvorne organizacije najbolji su načini da obezbedite „produžetak života“ vašoj staroj garderobi. Za istrošene delove koji se više ne mogu popraviti za ponovnu upotrebu, potražite mesta za reciklažu.