Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti poslova 2023, koji je objavljen pre nekoliko dana, procenjuje uticaj makro trendova, kao i tehnološke promene na poslove i veštine u narednih pet godina. Izveštaj otkriva da će se skoro četvrtina svih poslova (23%) na globalnom nivou promeniti u narednih pet godina. U 45 ekonomija, koje pokrivaju 673 miliona radnika, očekuje se otvaranje 69 miliona novih radnih mesta i eliminisanje 83 miliona, što predstavlja neto smanjenje od 14 miliona radnih mesta, ili dva odsto trenutne zaposlenosti, piše Svetski ekonomski forum.
Ulaganje u zelenu tranziciju, kao i povećanje svesti potrošača o pitanjima održivosti stvoriće nove mogućnosti. Uloge od inženjera obnovljivih izvora energije, inženjera za instalaciju solarne energije i sistema do stručnjaka za održivost i profesionalaca za zaštitu životne sredine biće veoma tražene, što će dovesti do rasta od oko milion radnih mesta.
Poljoprivreda i obrazovanje su oblasti rasta radnih mesta
Najveći apsolutni dobici u zapošljavanju doći će iz obrazovanja (3 miliona radnih mesta) i poljoprivrede (4 miliona radnih mesta), delom vođeni demografskim podacima, a delom primenom novih tehnologija u ovim oblastima. Očekuje se da će nova ekonomska geografija stvorena promenom lanaca snabdevanja i veći fokus na otpornost nad efikasnošću stvoriti neto rast radnih mesta, posebno u privredama u Aziji i na Bliskom istoku.
Tehnologija će stvoriti strukturni odliv, pri čemu će četvrtina kompanija videti pad broja radnih mesta usled usvajanja nove tehnologije, a više od polovine će videti rast broja radnih mesta. Ali granica čoveka i mašine se pomera na novi teren. Dok su očekivanja da se fizički i manuelni rad pomeraju mašinama smanjena, očekuje se da će zadaci koji zahtevaju rezonovanje, komunikaciju i koordinaciju – sve osobine sa komparativnom prednošću za ljude – biti automatizovaniji u budućnosti.
Ovo nije iznenađujuće. Očekuje se da će generativnu veštačku inteligenciju usvojiti skoro 75 odsto anketiranih kompanija i da je druga posle humanoidnih i industrijskih robota u smislu očekivanja gubitka posla, što će najverovatnije uticati na blagajnike banaka, blagajnike, službenike, sekretare i računovodstvo. Ipak, i dalje se smatra da najveća pretnja po radna mesta ne dolazi od tehnologije, već od usporavanja ekonomskog rasta, povećanja troškova inputa i slabije kupovne moći potrošača.
Takođe nalazimo da će skoro polovina veština pojedinca – 44% – morati da se promeni u proseku na svim poslovima. Veštine sa najvećim udelom kompanija koje izveštavaju o rastućoj potražnji uključuju analitičko i kreativno razmišljanje, praćeno tehnološkom pismenošću, radoznalošću i doživotnim učenjem, otpornošću i fleksibilnošću, sistemskim razmišljanjem i veštačkom inteligencijom i velikim podacima. Veštine sa manje potražnje uključuju globalno građanstvo, sposobnosti senzorne obrade i ručnu spretnost, izdržljivost i preciznost.
Kako onda učenici, radnici, poslodavci i vlade treba da se pripreme za budućnost radnih mesta?
U tehnološki intenzivnom, zelenijem i potencijalno deglobalizovanom svetu, razvoj lokalnih veština će biti važniji nego ikada.
Za današnje studente, analitičke i međuljudske veštine, kao i sposobnost razumevanja i rada sa tehnologijom biće od ključne važnosti. Svaki učenik – bez obzira na izabrana polja – treba da teži da izgradi ove opšte veštine kako bi bio spreman za budućnost koja se brzo menja.
Za današnje radnike u oblastima u opadanju, potreban je veliki napor u prekvalifikaciji i tranziciji, dok za one u oblastima koje se menjaju ili rastu, postoji potreba za usavršavanjem i razvojem sposobnosti za stalno učenje. Dobra vest je da se veštine mogu desiti brzo i učenje na mreži može da ponudi jednake uslove: radnici sa svih nivoa obrazovanja – uključujući i one bez koledža ili diplomskog obrazovanja – odvoje isto vreme da steknu akreditive veštine na mreži.
