Iako je Srbija 2015. godine direktno učestvovala u razvoju i pisanju Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija i iste te godine osnovala i Međuresornu radnu grupu u kojoj su sedeli predstavnici čak 26 državnih ministarstva i institucija, nije prošlo mnogo vremena a posvećenost države ovim ciljevima koji bi trebalo da budu ostvareni do 2030. godine je izbledela, a „briga” prešla na donatore i civilno društvo.
Jedina državna institucija koja se još aktivno bavi ciljevima Agende 2030. je Republički zavod za statistiku, ali to čini prateći indikatore.
Srbija trenutno ima ocenu 75,9 kada je reč o ciljevima održivog razvoja po Agendi Ujedinjenih nacija 2030, i zauzima 35. poziciju među ukupno 163 zemlje. Pojašnjenja radi – ocena 0 odnosi se na poziciju zemlje koja ima najgori mogući ishod u ostvarivanju ovih ciljeva, a ocena 100 bi značila – ostvarene ciljeve. Pomenuta ocena od 75,9, po indeksu SDG odnosi se na procenu ukupnog učinka Srbije kada je reč o svih 17 ciljeva koje „propisuje” ova Agenda UN.
Gde smo bili, gde smo sada
Nakon ambicioznog početka i osnivanja Međuresorne radne grupe koja je imala za cilj da koordinira rad svih ministarstava u vezi sa ostvarivanjem ciljeva Agende 2030, potom da predloži nacionalnu strategiju, ali i da periodično izveštava o primeni Agende i informiše UN o napretku u postizanju ciljeva, period do 2020. godine protiče bez značajnijih konkretnih rezultata. Nije usvojena krovna strategija održivog razvoja na nivou cele zemlje, nisu definisani nacionalni ciljevi, niti su precizirane mete.
U pandemijskoj 2020. Međuresorna radna grupa prestaje da funkcioniše, ingerencije u oblasti ispunjavanja ciljeva održivog razvoja zvanično se prebacuju na kabinet premijerke ali nisu dostupne informacije o značajnijim aktivnostima koje se odnose na primenu Agende 2030.
Brigu o ciljevima održivog razvoja u Srbiji je, praktično, preuzeo civilni sektor, uz podršku donatora, prvenstveno vlada Nemačke i Švajcarske (kroz GIZ i SDC). Organizacije civilnog društva osnivaju platformu „Održivi razvoj za sve“ i sprovode brojne inicijative u lokalnim zajednicama usmerene na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.
Kakvi su pokazatelji
Prema Izveštaju održivog razvoja 2022 – „Od krize do održivog razvoja: SDG kao mapa puta do 2030. i dalje” (Cambridge University Press) Srbija je, naveli smo već, na 35. poziciji, sa ukupnom ocenom 75,9 u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
Najveći napredak u ostvarenju ciljeva Srbija je, prema ovom Izveštaju, postigla u četiri oblasti: smanjenju siromaštva, omogućavanju kvalitetnog obrazovanja, smanjenju nejednakosti i dostupnosti čiste pitke vode.
U ostalim oblastima se „umereno napreduje” ka ciljevima, dok se stagnacija beleži u oblasti dostupne i obnovljive energije.
Prema ovom izveštaju, Srbija se suprotno od cilja kreće kada je reč o borbi sa posledicama klimatskih promena. Za jednu oblast nije bilo podataka – reč je o cilju br.14 – podvodnom svetu, gde spadaju i održivi ribnjaci, borba protiv krivolova…
Kada je reč o domaćoj zvaničnoj statistici, Republički zavod za statistiku objavljuje godišnje izveštaje o indikatorima održivog razvoja u Srbiji – iz godine u godinu zvanična statistika prati sve više ovih pokazatelja kojih ukupno ima više od 240, a trenutno ih je u srpskoj bazi – 126. Prema pisanju MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji), ovi indikatori nisu prilagođeni specifičnim razvojim potrebama Srbije, već su preuzeti u izvornom obliku.
U DevInfo bazi podataka na sajtu Republičkog zavoda za statistiku nalaze se 404 indikatora. Kako se objašnjava, u odnosu na prethodnu verziju baze koja je objavljena u oktobru 2022. godine, dodat je jedan novi indikator – indikator finansijske stabilnosti, za koji je izvor podataka Narodna banka Srbije.
Među novim indikatorima finansijske stabilnosti je i udeo problematičnih kredita u ukupno odobrenim kreditima. Ovaj udeo konstantno pada pa je na kraju 2021. godine dostigao nivo od 3,57 odsto, što je pokazatelj „dobrog zaduživanja” posmatrano iz ugla banaka, ali i iz ugla poverilaca.
Ka cilju, od cilja
Poslednji „Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji” Zavod za statistiku objavio je u martu 2022. godine.
Tada je u okviru 17 ciljeva, praćeno 107 indikatora, a sada ih je već, kao što smo pomenuli – 126.
Određeni pokazatelji govore da se uspešno krećemo ka cilju, ali postoje i indikatori koji ukazuju da smo cilj – izgubili iz vida.
Srbija je i dugoročno (2013–2020), i kratkoročno (2016–2020), ostvarila značajan napredak u smanjenju rizika od siromaštva i socijalne isključenosti. Napredak u smanjenju rizika od siromaštva ostvaren je kod svih starosnih grupa osim starijih kod kojih se beleži značajno udaljavanje, pokazuju rezultati ovog izveštaja.
S druge strane, značajno udaljavanje od cilja registrovano je u mobilizaciji resursa za primenu politika okončanja siromaštva.
„Rodne razlike su se okrenule u korist žena, jer za razliku od prethodnog izveštaja kada je zabeležen porast nesigurnosti hrane među ženama, sada se muškarci suočavaju sa povećanim udelom osoba koje su suočene sa nesigurnošću hrane, dok među ženama udeo takvih osoba opada”, ocenjuje se u izveštaju.
U periodu sprovođenja Agende 2030 registruje se značajan napredak u smanjenju rasprostranjenosti različitih oblika neuhranjenosti dece, poput zaostajanja u rastu, gubitka u masi, ali i gojaznosti.
Globalni cilj u pogledu smanjenja neonatalne i smrtnosti dece starosti do pet godina ostvaren je u Srbiji. Značajan napredak je ostvaren u suzbijanju tuberkuloze, kao i u pogledu smanjenja stope smrtnosti od samoubistava, ali je umereno udaljavanje od cilja zabeleženo u pogledu smrtnosti od kardiovaskularnih i malignih oboljenja.
Umeren napredak vidan je kod univerzalnog i jednakog pristupa bezbednoj i priuštivoj pijaćoj vodi za sve. Ipak ovaj napredak je ostvaren usled blagog povećanja udela gradskog stanovništva koje koristi pijaću vodu iz sistema kojim se bezbedno upravlja, dok se u ostalim naseljima ne registruje ovakvo povećanje, pojašnjava se u izveštaju.
„Smanjenje neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti doprinelo je značajnom napretku u ostvarivanju potcilja koji predviđa promovisanje razvojno orijentisanih politika i stvaranje dostojanstvenih poslova”, navodi se u Izveštaju.
Ostvarivanje produktivne zaposlenosti i dostojanstvenog rada pokazuje značajan napredak u pogledu smanjenja stopa nezaposlenosti mladog i ukupnog stanovništva radnog uzrasta.
Značajan napredak ostvaren je i po pitanju smanjenja udela mladih koji nisu ni u obrazovanju, ni na tržištu rada.
Podaci ukazuju da je svako deseto dete izloženo zloupotrebi dečijeg rada. Rizicima dečijeg rada više su izloženi dečaci nego devojčice, deca u ostalim naseljima u odnosu na gradska, mlađa deca (starosti 5–11 godina) u odnosu na stariju decu (starosti 12–14 i 15–17 godina), kao i deca iz siromašnijih domaćinstava.
Kod prerađivačke industrije se beleže protivrečne tendencije: dok se značajno udaljavanje od cilja registruje u pogledu učešća bruto dodate vrednosti prerađivačke industrije u BDP-u, značajan napredak se beleži kada se bruto dodata vrednost prerađivačke industrije prati po glavi stanovnika.
Umereni i dugoročan i kratkoročan napredak ostvaren je u pogledu povećanja površine pod šumama, a značajan napredak u pogledu očuvanja važnih slatkovodnih i terestrijalnih područja unutar zaštićenih područja.
Negativni trendovi beleže se u odnosu na potcilj koji predviđa okončanje zloupotrebe, eksploatacije, trgovine i svih oblika nasilja i torture nad decom, jer je blago povećan udeo dece koja su iskusila fizičko kažnjavanje, dok je istovremeno povećan broj maloletnih žrtava trgovine ljudima.
Značajno udaljavanje od cilja registrovano je u domenu potcilja kojim se predviđa promovisanje vladavine prava i osiguranje jednakog pristupa pravdi za sve, zbog povećanja udela neosuđenih pritvorenika kao udela sveukupne zatvorske populacije.
Šta dalje: Neophodna nova radna grupa
Organizacije civilnog društva okupljene oko platforme „Održivi razvoj za sve“ objavile su preporuke za pozicioniranje Agende 2030 kao prioritetnog procesa za upravljanje i sprovođenje razvoja (Srbija 2030: Upravlja li Srbija svojim (održivim) razvojem?, Beograd 2022.)
Jedna od prvih preporuka je da, nakon parlamentarnih izbora, Agenda 2030 bude zastupljena u ekspozeu novog predsednika Vlade RS – što se nije dogodilo prilikom formiranja nove Vlade u oktobru 2022. Zatim, da se nadležnost za upravljanje, koordinaciju i sprovođenje Agende jasno definiše kroz Zakon o ministarstvima.
Druga grupa preporuka civilnog sektora odnosi se na usklađivanje planskih dokumenata i pravnog okvira s Agendom 2030, gde se ističe važnost donošenja Plana razvoja Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, koji sadrži prioritetne ciljeve razvoja.
„Usvajanje Plana razvoja je inače zakonska obaveza, a rok za usvajanje je bio 1. januar 2020”, ukazao je civilni sektor.
Ukazano je i na neophodnost formiranja nove radne grupe.
„Vlada Republike Srbije treba bez odlaganja da formira novu Međuresornu radnu grupu za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine, kojom bi se podržala međusektorska saradnja i koordinacija, koja je ključna s obzirom na multisektorsku prirodu Agende“, ukazuje civilni sektor.
Kada je reč o preporukama za izveštavanje o postizanju ciljeva održivog razvoja, civilni sektor smatra da izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji treba da bude dopunjen procenom udaljenosti od ciljanih vrednosti pokazatelja i efektivnosti mera javne politike koje su s njima povezane, u saradnji s nadležnim institucijama, radnim grupama i drugim telima.