Karijera Aleksandra Zečevića u izradi zvuka započela je davne 1986. pod mentorstvom profesora i dizajanera zvuka Zorana Jerkovića. Od 1986. do 1992. godine, radio je kao snimatelj tona i dizajner zvuka u Radio -televiziji Beograd, Narodnom pozorištu, Radio Politici, Studiju B i ponekad na radiju B92. Tokom svoje karijere radio je i na koncepciji zvuka u Nemačkoj i Francuskoj, da bi se onda otisnuo „preko bare“. U Kanadi radi kao inženjer zvuka, audio dizajner, umetnik zvuka i elektroakustični kompozitor na filmskim, televizijskim i multimedijalnim medijskim projektima i performansima.
Zašto ste posle nekoliko godina provedenih u Evropi otišli u Kanadu? Šta vas je odvelo „preko bare“?
Devestih godina prošlog veka nije baš bilo lako dobiti stalni boravak u Evropi a ni stalno uposlenje . Kanda mi je odobrila useljničku vizu 1992. tako da sam odustao od planova da se preselim u zapadnu Evropu. Osim toga, Kanada je sredina koja poštuje kulturni indentitet i etničke korene svih svojih građana. Pluralizam je osnova kadaskog društva. To se retko može naći u drugim zemljama i to me je opredelilo da ostanem u Kanadi.
Da li se vaš posao koji ste radili u Srbiji razlikuje od posla koji radite u Kanadi? U kojoj meri se u toj oblasti Evropa razlikuje od američkog kontinenta?
Dizajn zvuka je multi displicinarna umetnost. Simbioza kreativnosti sa egzaktnim naukama. Znanje iz akustike, fizike, elektronike , informatike nosi podjednaku važnost, kao i poznavanje muzike, filma i radiofonije.
Moj rad u komercijalnim interaktivnim medijima – video igrama, virtualnoj realnosti i multimedijalnim umerničikim projektima se dosta razlikuje od onoga što sam radio u Beogradu .
Što se tiče estetike, naracije koz medijum zvuka i muzičke strukture ne razlikuje se mnogo. Evorpa , Azija, cetralna i južna Amerika su otvorenije ka abstraktnoj strukturi zvučne naracije. Severna Amerika je više orijentisana ka jednostavnosti.
Ostvarujete li neku saradnju sa ljudima iz Srbije?
Oh da! Naročito u poslednjih nekoliko godina. Radionica zvuka trećeg programa Radio Beograda je emitovala nekoliko mojih dela. Ja se nadam da će mi se ukazati prilika da prenesem svoje znanje i iskustvom mladima u Srbiji.
Ko su vam najčešće klijenti, sa kim sarađujete, na kakvim projektima radite? Koliko je teško izboriti se sa konkurencijom i šta je najvažnije, prema vašem mišljenju, da biste dobili neki posao?
Postoje dva sveta u mom univerzumu umetnosti u pasije zvuka – komercijalni – ti su video igre , VR i ponekad filmovi i umetnički projekti gde imam potpunu kreativnu i umetničku kontrolu.
Na komercijalnim projektima uglavnom radim za kompanije u stalnom radnom odnosu. Radio sam u Electronic Arts – u skoro 22 godine kako dizajner interaktivnog zvuka i direktor zvučnog odeljenja. Trenutno radim kao direktor zvuka u studiju Archiact.
Paralelno radim i kao slobodi umetnik na ličnim i kolaborativnim projektima. Nažalost samo o njih ne mogu živeti.
Da li je umetnicima danas lakše da postignu uspeh s obzirom na društvene mreže?
Društvene mreže su mač sa dve oštrice . Naravno da je u današnje vreme lakše da svoj rad prikažete svetu ali treba uložiti puno vremana i energije u lični marketing .