„Pre odlaska iz Srbije, imao sam ideju u koje tri države bih se preselio, a Holandija mi je bila na prvom mestu. Zanimljiv mi je jedan detalj iz detinjstva, kad god smo kao klinci birali timove kada smo igrali fudbal na konzoli ili kompjuteru (PES2000 za one koji igraju igrice), drugari bi se otimali o Brazil, Španiju, Englesku, a ja sam uvek birao Holandiju i narandžaste dresove“, ovako započinje razgovor Aleksandar Đorđević koji već punih šesnaest godina radi za Microsoft, a poslednjih devet godina u Microsoftu u Amsterdamu, kao lider za informatičku bezbednost u odeljenju za uspeh korisnika (Security Lead – Customer Success Unit).
Ali zašto baš Holandija?
Postojale su razne mogućnosti i pozivi iz nekoliko zemalja te 2015. godine. „Ispod stola“ sam navijao da to bude Holandija. Zašto? Jer je Holandija „Silikonska dolina“ Evrope – najbolje čuvana tajna kada je reč o tehnološkom razvoju i praktičnoj primeni. Microsoftu je bio potreban čovek mog profila, i supruga i ja smo odlučili da se oprobamo u inostranstvu. Supruga je diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu i energetičarka je po struci.
Šta vas najviše oduševljava u Holandiji, a na šta ste se možda teško navikli?
Najviše mi se sviđa jednostavnost i to što možeš da budeš ono što jesi bez ikakvog pretvaranja. Opuštenost u svakodnevici i normalnost mi jako prijaju. Svi jedni druge pozdravljaju, skoro da se stanovi ne zaključavaju, kao nekada u Jugoslaviji kada su naši roditelji samo zatvarali vrata i odlazili kod komšija na kafu. Takođe, ovde kada ste u parku prirodno je da vodite računa i o drugoj deci jer su sva deca naša deca. Čak se i očekuje da participirate u njihovoj edukaciji.
Ljudi su svesni da pored prava imaju i obaveze.
Osim toga, u Amsterdamu živi čak 180 nacija! To praktično znači da živimo svet u malom i to u gradu koji ima manje od milion stanovnika. Ta raznolikost i iskustva koja možete da doživite su fascinantni a to je ujedno i snaga Holandije.
Najteže nam je bilo da se naviknemo na vreme jer je mimo leta prosečna temperatura osam stepeni, ili 22 stepena kada je leto. Od novembra do februara su mnogo kratki dani i nedostaje sunca. Ali to se lako rešava, samo nekoliko sati leta vas deli od, npr. Kanarskih ostrva – idealnog mesta za sunčani doček Nove godine na 24 stepena.
Postoji još jedna stvar za koju ne znam da li je toliko poznata. Svakog prvog ponedeljka u mesecu, tačno u podne, Holanđani testiraju sirene za opasnost. Na nas, koji smo proživeli bombardovanje, ovo ne utiče baš pozitivno jer nas podseća na vazdušnu opasnost. U tim situacijama organizam na nesvesnom nivou poziva na pozornost. Dugo vremena me je to vraćalo na 1999. Sada sam malo pripremljeniji na te dane i sve se manje obazirem na taj zvuk.
Jedna od upečatljivih stvari u Holandiji je ta što gotovo niko nema zavese na prozorima, čak i u prizemlju. O čemu se tu radi?
Baš zbog svetlosti koju sam pomenuo. Zbog toga su i prozori jako veliki i visoki. Žele maksimalno da iskoriste svetlost. Čak i ako žive u prizemlju ne žele sebe da liše toga.
Kakva je situacija sa tržištem nekretnina kada već spominjemo stanove?
Renta i kupovina su pre kovida bili povoljniji, ali i dalje, uprkos rastu kamata, Holanđani preferiraju da poseduju nekretninu. To je za njih i jedna vrsta štednje, a i vrednost nekretnina stalno raste. Mislim da u Amsterdamu ne može da se kupi stan od 60 kvadrata za manje od 400.000 evra.
Da li se promenio trend nakon kovida u smislu da možda ljudi žele više da žive van grada i da postoji veća tražnja za kućama?
Holandija je teritorijalno mala zemlja sa 18 do 20 miliona stanovnika u zavisnosti od popisa. Sam trend selidbe na selo nisam primetio. Sve je uređeno i prilagođeno tako da zavisi od ličnih preferencija. I u gradovima ima dosta parkova i prirode te se ne oseća velika potreba za begom u prirodu u tom smislu. Sela su takođe prilagođena savremenom životu s tim što je, normalno, manje određenih sadržaja. Pri tom, ovde nije pravljena velika panika u pogledu kovida pa je možda i to razlog zašto nije bilo takvog trenda.
Kakva je poslovna kultura u Holandiji i kakvu su Holanđani za saradnju?
Holanđani nisu hladni kako se obično misli. Kada se upoznate sa njima oni su vrlo otvoreni, zabavni i topli ljudi.
Vrlo su pragmatični i direktni pri čemu je spektar direktnosti širok: od direktnosti „u rukavicama” do direktnosti koja se graniči sa grubošću. Imaju veliku slobodu izražavanja mišljenja. Jako dobro balansiraju između konsenzusa i saglasnosti (ili eksplicitnog protiv). Nema mnogo situacija gde svi prilikom odlučivanja moraju da se slože. Ali kada to treba da se desi onda će se ići ka jedinstvu. Zapravo, dok god nema snažnog protiv proces se nastavlja.
Verovatno ste čuli za polder model – metod konsenzusnog odlučivanja. Ime je dobio po holandskoj reči (polder) koja se koristi za delove zemlje ograđene nasipima. Nastao je u vreme kada su Holanđani morali konsenzusom da se slože za izgradnju nasipa što uopšte nije bilo jednostavno. Model poldera opisan je kao „pragmatično prepoznavanje pluriformnosti“ i „saradnja uprkos razlikama“.
Njihov benefit je diverzitet kultura i nacija i uče jedni od drugih. Stranci apsolutno nemaju nikakvu prepreku da napreduju što se može videti i u mom primeru jer sam došao kao regularan zaposleni, a danas vodim tim od 18 ljudi.
Kad već pominjete da vodite tim od 18 ljudi, ko je danas dobar lider i šta su njegove glavne karakteristike?
Dobre lidere prepoznajemo po usklađenosti njihovih reči i dela. To znači da lider ne samo da postavlja očekivanja za svoj tim, već i sam pokazuje te vrednosti i ponašanja kroz sopstveni rad i postupke.
Druga važna stvar je empatija. Empatično liderstvo pomaže u izgradnji poverenja, jačanju timske kohezije i stvaranju okruženja u kojem se svaki član tima oseća vrednim i podržanim.
Treća ključna osobina dobrog lidera jeste dobro predstavljanje ciljeva. Jasno definisani ciljevi i vizija pružaju timu smer i svrhu, pomažući svima da razumeju šta treba da se postigne i kako da se tamo stigne. Ovo pomaže timu da ostane fokusiran i usklađen, čak i kada se suočava sa izazovima.
Dobar lider zna šta je njegova odgovornost i da je njegova uloga ona koja pravi razliku između loših , dobrih i epik timova. Ukoliko želite da budete epik tim onda morate da date autentični pečat, ali i da prihvatite isto i od zaposlenog. Kada lider pokazuje razumevanje za individualne potrebe, snage i slabosti svojih zaposlenih, stvara se pozitivno radno okruženje koje podstiče lojalnost, motivaciju i produktivnost.
Kakav je balans privatnog i poslovnog u Holandiji i da li se uopšte očekuje da se neko javi na telefon vikendom ili posle radnog vremena?
Holandija je zapravo socijalkapitalistička zemlja, u smislu tržište je kapitalističko, ali sa društvenog aspekta su socijalisti. I svima, i zaposlenima i poslodavcima je jasno da poslodavac unajmljuje radnika, njegove veštine i znanje u određenom opsegu u cilju proizvođenja vrednosti. Meni nikada nije zazvonio telefon vikendom otkada živim u Holandiji kada je reč o poslovnim pozivima. Privatnost i vreme nakon posla se jako poštuju.
Pri tom, Holandija je veoma specifična jer postoji mnogo ljudi koji ne rade punu radnu nedelju. Žene nakon porođaja se najčešće vraćaju na posao tri do četiri radna dana u nedelji. I to nije isključivo vezano za žene, i mnogi muškarci biraju da rade skraćenu nedelju. Ja sam jedan od njih i mogu da kažem da mi je ta mogućnost, a onda i iskustvo koje je iz toga proizašlo, mnogo značilo u tom delikatnom periodu nove životne uloge. Ovo ističem kao pozitivnu stvar, mogućnost izbora i prilagođavanja života sebi je veoma važna. Jako se ceni balans radnog i privatnog i to je razlog zašto sam takođe izabrao Holandiju.
Moj moto je uvek bio: „Work hard, party hard“.
A da li su se zadržali da ih nazovemo „pandemijski“ trendovi: rad od kuće, hibridni način rada i slično?
Holandija je uvek bila u Evropi predvodnik nekih trendova. Ilustrovaću to jednim primerom. Stalno sam govorio da ljudi pogledaju kako se plaća javni prevoz i da će jednostavno shvatiti koja zemlja je na kom nivou tehnološkog razvoja. Još te 2015. kada smo se doselili imali su personalizovane i nepersonalizovane beskontaktne kartice, a sada je moguće platiti i debitnom/kreditnom karticom, koja pritom može biti samo na vašem telefonu ili pamentom satu. Zastanite za momenat i razmislite kako je to lako i ugodno, a razmislite koliko je to tehnički napredno da se svaka kartica raznoraznih banka prihvata. Složićete se da je to fenomenalno! Slično je i u poslu i to ne samo povezano sa kovidom, tako je bilo i ranije. Postoje razne varijante i mnogo fleksibilnosti, kako rad od kuće, tako i da se nađe posao od svega četiri radna dana.
Kakvi su zdravstveni i školski sistem i koliko su prilagođeni porodicama?
Ovde ne postoji privatni sektor u zdravstvenoj zaštiti. Prvo na šta ljudi iz naše kulture moraju da se naviknu jeste da neće dobiti antibiotik čim počnu da kašlju ili dobiju temperaturu. Najviše što može da se dobije jeste paracetamol. Postoji doprinos za zdravstvo i sistem je dobro uređen.
Mi smo, primera radi, imali jako dobro iskustvo tokom porođaja, i oboje su nas pripremali za to da postanemo roditelji. Sistem u tim situacijama predviđa da vam se dodeli osoba koja će dolaziti oko sedam dana ne samo da vam pomogne oko bebe već i oko osnovnih kućnih poslova. Naučen da goste uslužim bar kafom, prvi dan sam ih pitao da li žele kafu, a žena koja je došla me je maltene vratila u krevet i rekla da ja njoj kažem šta želim da jedem da bi mi pripremila. Uz to, može se birati da li želite porođaj kod kuće, u bolnici ili sobi koja više liči na hotelsku. Takođe i očevi imaju mogućnost da provedu vreme sa detetom i porodicom i ja sam tu mogućnost iskoristio. Moram napomenuti da sam jako srećan sa tom odlukom i vremenom koje sam proveo sa svojim sinom.
Što se tiče vrtića, kao u Beogradu, suočavaju se sa nedostatkom mesta. Vrtić jeste skup. Međutim, nakon četvrte godine se ulazi u školski sistem koji se ne plaća i bira se tip škole shodno vašim preferencijama i duhu deteta.
Kakav je društveni život i da li se družite i sa Holanđanima?
Verujem da svi znaju da je društveni život ovde veoma razvijen, sve zvezde dolaze iz svih žanrova muzike. Moglo bi se reći da je Holandija evropski Las Vegas ali u najpozitivnijem smislu. Mnogo je različitih festivala, po tome su prepoznatljivi. Uskoro ćemo porodično ići na jedan zanimljiv festival „Best Kept Screet“, spavaćemo u bungalovu u safari parku, maltene okruženi zebrama, a do ulaza u sam festival nas deli kilometar šetnje kroz prelepu prirodu. Jedan od poznatijih svetskih festivala „White Sensation“, koji se održao i u Beogradu, dolazi upravo iz ove zemlje.
Osim festivala, tu su izleti u prirodi i kućna druženja. Družimo se sa Holanđanima i unapređujemo jedni druge. Naučili su šta je rakijica, a pravimo roštilje naravno.
Kako biste ocenili razvoj IT zajednicu u Srbiji i možete li da je uporedite sa Holandijom?
Moram iskreno da pohvalim digitalizaciju državne uprave. Digitalni servisi koje je država uvela su odlični i Srbija je tu naprednija čak i od nekih evropskih zemalja. Zaista smo postali lideri u toj oblasti, napravljen je ogroman iskorak kada je reč o kvalitetu servisa za građane. U Holandiji se takođe sve završava onlajn.
Svedočio sam i rastu Microsoft razvojnog centra i naša kompanija je zaista stavila Srbiju na digitalnu mapu sveta. Imamo odličnu IT infrastrukturu i velika je prednost što su prisutne kompanije i sa istoka i sa zapada. Izazov za lokalnu privredu može da bude rast cene usluga. Nadam se da će kompanije koje rade u Srbiji uvek biti i odgovorne prema zajednici u kojoj funkcionišu.
Kakvi su vaši dalji planovi?
Jednom kad dignete sidro svaki sledeći put je lakše. U Holandiji se osećamo dobro i Holandija je naša kuća. Nemamo planove za novu selidbu, ali nismo ni zatvoreni za nove prilike. Naravno, sada kada imamo dete, moramo da vodimo računa i o njemu, pa ako se desi neka dobra prilika, mi ćemo je prihvatiti.