Beograđanin po rođenju, Igor Kvrgić, već deset godina živi i radi u glavnom gradu Omana, Muskatu. Pre nego što se preselio u Zaliv, radio je dve godine na jednom projektu u Sijetlu (SAD). I baš tada je od poznanika dobio poziv da se zbog posla preseli u Sultanat Oman. Njegova inicijalna ideja je bila da ode da se okuša na godinu do dve dana. Sada je već jasno da su se planovi drastično promenili.
U Omanu su me zadržali i posao i sama zemlja. I dalje radim u istoj firmi u kojoj sam radio i kada sam došao u zemlju. Reč je o estonskoj IT firmi Nortal. To je ipak samo pola priče. Oman je, zapravo, skriveni dragulj. Njegovi stanovnici s jedne strane žele da tu skrivenost zadrže i dalje. Zato mnogi i ne znaju koliko je ova zemlja predivna“, kaže Igor na početku našeg razgovora ističući da uživa u toj zemlji čitavu deceniju i ne žudi za promenom lokacije.
Olakšavajuća okolnost je i ta što, kako kaže, ne voli zimu, a Oman ima najbolju klimu od svih GCC zemalja odnosno Zalivskih zemalja (Oman, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija). Najveći planinski venac u toj oblasti se nalazi u Omanu, a južni deo zemlje ima potpuno drugačiju klimu sa nižim temperaturama tokom leta i bogat je zelenim oazama sa vodopadima.
Priroda Omana omogućava različite avanture, osim kupanja i boravka na prelepim plažama tu su i kampovanje, planinarenje… Sve je dostupno. Sve to sam zavoleo. I to je momenat koji me je zadržao. Oman ne pruža mnogo prilika za izlaske, neko bi rekao i da je dosadno, život je prilično bez stresa. Posle Beograda i Amerike meni je taj mir prijao. Dakle, poklopili su se finansijski aspekti i sam način života koji mi se jako svideo“, objašnjava Igor i dodaje da su u Omanu engleski i arapski jezici zvanični što olakšava rad. Naučio je i nešto arapskog, ali ne koliko bi želeo, najviše zbog nedostatka vremena.
Da li ste razbili neke predrasude ako ste ih imali pre dolaska?
Imao sam mnogo predrasuda, uglavnom površinskih u pogledu religije, načina života. U početku mi je delovalo kao na Mars da sam sleteo. Opipavao sam teren, bio sam dosta rezervisan. Trebalo mi je sigurno pola godine da počnem da uživam u svemu što Oman pruža. Sećam se kako sam sa prijateljima tih prvih meseci otišao na plažu i prišao nam je ribar. Odmah sam pomislio da nešto hoće, novac i slično. On je zapravo samo hteo da se upozna sa nama, popriča odakle smo. Oduševio se kad je čuo da sam iz Srbije odmah je pomenuo Novaka Đokovića. Otišao je i vratio se sa pripremljenom ribom, jastogom. I dalje sam mislio da će da traži novac jer sam došao sa tom iskrivljenom slikom i očekivanjima. Međutim ne, on je svoj ulov želeo da podeli sa nama. Tada mi je bilo krivo jer sam shvatio da smo izgubili dodir sa dobrim ljudima i dobrim navikama. Moja percepcija se mnogo promenila. Da li verujete da oni svakog stranca u prolazu pozdrave sa: „Dobar dan, kako ste“. U početku mi je bilo čudno, danas odgovaram: „Dobar dan. Hvala, kako ste vi?“ Kada dođem u Srbiju uđem u market i kažem: „Dobar dan, kako ste“ i prodavačice se iznenade pozitivno jer ih obično to niko i ne pita. A ja sam tako naučio u Omanu.
Da li postoji uopšte kontakt stranaca sa lokalcima? Koliko ima stranaca u Omanu?
Za razliku od, na primer, Katara i Emirata, gde lokalno stanovništvo čini svega desetak odsto, a ostalo su ekspati (stranci) u Omanu je potpuno drugačije jer 60 odsto čini lokalno stanovništvo. Po mentalitetu se takođe dosta razlikuju od ostalih zemalja u Zalivu. Nikoga ne gledaju s visine čak veoma cene strance. I veoma su pristupačni. Rekao bih da važe za najprijatnije i gostoljubivije ljude. Biti gostoljubiv je izuzetno vazno u arapskoj kulturi, a to je možda i najviše izraženo u Omanu.
Ispričaću vam još jednu priču da ilustrujem ovo o čemu govorim. Prve godine kada sam došao bio sam sa prijateljima na nekom druženju. Jedan od momaka je ostavio auto i sutradan kada je krenuo po auto nije mogao da nađe taksi. Kako je hodao, stao mu je Omanac i insistirao da ga odveze do kola kako ne bi šetao po vrućini. Uz to ga je pozvao kući na kafu. I to nije izuzetak, oni su baš takvi.
U našoj firmi oko 50 odsto radnika čine Omanci. Izuzetno su pristupačni, sa njima se lako započinje komunikacija, mislim da su najliberalniji od svih stanovnika zemalja Zaliva.
Oman je sultanat i na neki način apsolutna monarhija! Kako se to reflektuje na svakodnevni život?
Sultan jeste nedodirljiv, na njega se gleda kao na „oca zemlje“. Prethodni sultan Kabus je napravio ovu zemlju i Omanci ga s razlogom gledaju kao Boga jer 70tih nisu imali nijednu bolnicu ni školu. Za 30, 40 godina, koliko je Kabus bio sultan, Oman je postao ozbiljna država. Omanci drže njegovu sliku u kući „kao ikonu“. Novi sultan je Kabusov rođak po dedi i aktuelan je dve godine. On ga je imenovao testamentom jer nije imao svoju decu. O sultanu se ne priča ništa loše i to je pomalo tabu tema, ali su u zatvorenim krugovima malo otvoreniji. Novi sultan, zbog dostignuća prethodnog, ima veliki zadatak.
Koliko se Oman i dalje razvija i koliko se upravo nafti duguje taj razvoj?
U poređenju sa drugim zemljama Zaliva, Oman je među slabijim ekonomijama u regionu. Ipak, njegov BDP je oko 160 milijardi dolara, a ima oko 4,6 miliona stanovnika sa strancima. Prosečna plata Omanaca nije velika. Oni rade sve poslove, i u supermarketima, voze taksi… I takav sistem je postavio prošli sultan. Njegova deviza je bila da se ne treba stideti nijednog posla, a da stranci treba da im donesu znanje i veštine i pomažu u razvoju zemlje. Omanci nas strance zaista cene i to se oseti u svakom odnosu, i privatnom i poslovnom. Što nije slučaj u drugim zalivskim zemljama.
Nortal dosta radi za Vladu na različitim projektima. Imate mnogo iskustva. Na čemu ste sve bili angažovani i na čemu trenutno radite?
Radim na različitim projektima. Nortal je napravio omanski APR (Agencija za privredne registre). To je bio ogroman projekat u trajanju od četiri godine. Nakon toga smo radili celokupnu poresku upravu, celokupan poreski sistem u Omanu radi preko našeg sistema. Nakon toga smo radili i sistem za izdavanje radnih dozvola.
Trenutno ne radim na jednom projektu, već sam angažovan na razvoju biznisa u zemljama Zaliva. Od 1. marta sam imenovan za rukovodioca poslovnog razvoja kompanije Nortal.
Kako funkcioniše taj državni aparat? Kakvi su za saradnju?
Ispod Kabineta sultana postoji Vlada. Saradnja je izazovna jer je spora. I dalje postoji dosta birokratije. Najveći problem je što se odluke donose na visokom nivou makar to bila i mala odluka. Svaka značajnija odluka za koju i ministar proceni da prevazilazi njegove kapacitete biće preneta na Kabinet sultana. To posledično koči plaćanje i likvidnost je teško održiva. Omanci to ne rade namerno niti je reč o nedostatku finansija već su im takve procedure. Zato je održavanje biznisa izazovno jer i nakon ugovorenog posla prva isplata se čeka minimum pola godine.
Koliko je preduzetništvu razvijeno u Omanu?
Oman je drugi nakon Emirata po kriterijumu jednostavnosti pokretanja biznisa. Stranci mogu da otvaraju kompanije samostalno, bez učešća lokalaca. U zavisnosti od tipa biznisa, kompanija može da se otvori onlajn u roku od 15 minuta. Nedavno smo završli sistem da se kompanija može otvoriti iz bilo kog dela sveta.
Postoji birokratski momenat u smislu podnošenja dokumenata, ali je ipak dobro rešeno.
Oko 75 odsto su lokalne kompanije, ostale su inostrane. Mada je ta podela uslovna jer mnoge lokalne kompanije imaju inostrane investitore. Stranci su najviše zastupljeni u građevini, proizvodnji, zatim oblasti nafte i gasa i nakon toga slede razne uslužne delatnosti.
Javno privatna partnerstva su zastupljena za velike projekte koje Vlada izvodi. Čak i najveća kompanija zadužena za naftu i gas je javno privatno partnerstvo.
A koja privredna grana, osim nafte i gasa, je najviše razvijena? Odakle dolazi taj BDP?
Najviše dominira građevina, investiraju u putnu infrastrukturu, grade se stambeni komercijalni objekti. Niču mini gradovi unutar gradova. Rudarska industrija je dosta razvijena jer imaju dosta rude, metalurgija je naslonjena na to pa postoji mnogo firmi koje proizvode cevi, kablove i slične proizvode. Na trećem mestu su uslužne delatnosti i servisi. Postoji velika praznina u smislu nedostatka sofisticiranih proizvoda. Sve se kupuje u Dubaiju iako su sirovine i osnovni materijali iz Omana.
Zašto je to tako?
Jedan od razloga koji sam ja detektovao jeste obrazovanje. Postoje vrtići, škole, univerziteti kao i u svakoj zemlji. Vrtići su odlični, ali kvalitet škola i fakulteta je upitan čak i stranih. To se automatski preslikava na privredu. Oni su svesni toga. I to me lično najviše brine jer imam ćerku od dve godine.
Firme zbog toga uglavnom zapošljavaju strance. I taj jaz će se jako teško prevazići.
Pre nekoliko godina, kada je bila kriza u vezi sa naftom i gasom odnosno kada su se pogoršali ekonomski parametri, bila je velika kampanja da se stranci zamene Omancima. Počelo je masovnije zapošljavanje lokalaca i to je trajalo oko godinu dana dok nisu shvatili da su u problemu i onda su opet zaposlili strance. Brzo su shvatili da je to neuspešan eksperiment. Populacija raste, biće sve više nezaposlenosti, ljudi će tražiti da rade, a nemaju potrebne kvalifikacije.
Zašto onda to ne menjaju?
Postoj inicijativa. Svesni su problema. Ipak, malo ih u tome koči i mentalitet jer im fali malo više ambicije. Nedostatak ambicije je dosta povezan i sa skromnošću. Većini lokane populacije prohtevi nisu veliki. Vole dobru hranu, da uživaju u kafi, šiši, izletima. Time je i nivo stresa smanjen na minimum.
A kakvi su uslovi rada?
Zakon o radu je takav da su prava radnika izuzetno jaka i teško je nekoga otpustiti. U javnom sektoru se radi od 8 ujutru do 13:30, a radno vreme u privatnom sektoru zavisi od firme do firme. Radi se pet radnih dana.
Imaju portal za žalbe i na to se jako obraća pažnja. Čim se neko žali oni problem rešavaju brzo. Čak i ako se žali na društvenim mrežama koje su dostupne svima.
Postoje Omanaci koji odlaze u zemlje Zaliva, najviše Saudijsku Arabiju i Emirate, ali nije to toliko rasprostranjeno. Imućnije porodice šalju decu u SAD ili London na školovanje. Ti ljudi su fenomenalni, ali su retki. Oni se uglavnom vraćaju, pokreću svoje firme, izuzetni su, samo što ih je malo.
Kakvo je tržište nekretnina i kakav tip nekretnina biraju Omanci za život?
Omanci većinski žive u vilama jer imaju velike porodice. Stranci mogu da poseduju nekretnine, postoje određene lokacije koje nam nisu dostupne. Mnogi su vlasnici nekretnina u tim novim kvartovima potpuno prilagođenim strancima. Kvadrat se kreće oko 2000 evra u zavisnosti od tipa gradnje i starosti objekta. Sam kupoprodajni proces nije komplikovan, mnogo toga je digitalizovano.
Da sumiramo, kakav je Oman za porodični život?
Za prodicu je raj. Ko god nam je došao u posetu je uživao. Bezbednost je visoka, Oman je jedna od najsigurnijih država na svetu. I da vam ispadne novčanik staviće ga sa strane ako se vratite po njega. Priroda je jako lepa, plaže, parkovi, planine. Zaista je idealan za porodice.
Kako se snalazite leti?
Supruga i ćerka odlaze u Beograd. Ja koliko ugrabim vremena. Leti je vruće, ali se boravi u klimatizovanim objektima ili se odlazi na planinu gde je oko 25 stepeni. Jug zemlje je takođe za deset stepeni hladniji i ceo arapski svet dolazi u Salalu jer je tamo prijatno.
Kako vama izgleda razvoj IT sektora u Srbiji ukoliko pratite jer se mnogo toga promenilo od kada ste otišli?
Standard u IT sektoru je skočio tokom tog perioda. Drago mi je da se rad ceni mnogo više što se odnosi i na plate i na potražnju. Istina, ne radimo mnogo proizvoda već se uglavnom radi za druge. Inače, i Nortal ima stotinak zaposlenih u Beogradu.
Kultura start-up zajednice nije dovoljno razvijena. Potrebna je bolja i veća podrška. Mnoge druge zemlje prave start-up inkubatore i na taj način država preuzima rizik na sebe i tako ohrabruje mlade preduzetnike. Imamo mnogo bistrih umova i po znanju smo jako konkurentni.
Estonija na primer olakšava proces registrovanja kompanija kao start-up. Taj status omogućava firmama da dobiju kredite i subvencije. Svake godine Vlada organizuje događaj na koji su pozvane start-up kompanije da se predstave. Na taj događaj dolaze i razni investitori, čak je i delegacija iz Omana išla u Talin.
Kakvi su vaši dalji planovi?
Planiramo oprezno i korak po korak. S obzirom na celokupno stanje u svetu moramo da budemo svesni šta se dešava. Oman mi i dalje deluje kao sigurno mesto za život i posao. Ne planiram da se vraćam u Srbiju. Videćemo i kako će se razvijati posao, postoji mnogo potencijala za nove projekte. Sigurno ću ostati u regionu, za sada sam zadovoljan onim što sam postigao u Omanu. Ne valja menjati ono što je dobro.