Home Uncategorized
Category:

Uncategorized

Deloitte
FinewsSliderUncategorized

D. Popović, Banca Intesa: Do kraja godine referentna kamatna stopa 5%

by Vesna Lapčić

 

Očekuje se da će referentna kamatna stopa do kraja godine u Srbiji biti pet odsto, rekao je Darko Popović, predsednik IO Banca Intesa i dodao da će tromesečni euribor biti iznad dva odsto.

Odluke će centralne banke, kako on misli, donositi od sednice do sednice na osnovu raspoloživih informacija u tom trenutku.

Popović je na CEO Summitu rekao i da se može očekivati da će novac postati skuplji te da ćemo se vratiti na prosečnu cenu koju smo imali u prethodnih 20 godina.

„Period od 10 prethodnih godina kada novac nije imao vrednost nije bio normalan“, rekao je Popović.

Stabilnost dinara je, prema njegovim rečima, apsolutni prioritet, devizne rezerve od 16 milijardi evra govore da fundamenti za postojeći kurs postoje.

„Mi smo mala eurizovana ekonomija ne samo u smislu aktive i pasive već i psihološki. Plate izražavamo u evrima, kada nešto košta više od 10.000 dinara kažemo da košta 100 evra. Ako bi došlo do depresijacije posledice bi bile enormne po inflaciju. Veliki deo obaveza privrede i stambenih kredita vezan je za evro, a prihodi su u dinarima tako da bi se sa padom dinara obaveze povećale“, objasnio je Popović značaj stabilnosti dinara.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSliderUncategorized

4 uspešne preduzetničke priče iz kojih možete da naučite

by Vesna Lapčić

Preduzetništvo je rizičan ali potencijalno isplativ poduhvat. Prema onlajn kursu Entrepreneurship Essentials, 50 ​​odsto startapa traje pet godina, a samo 25 odsto preživi 15 godina.

„Za svaki Amazon.com ili Uber postoji mnoštvo kompanija koje se malo ko može setiti“, kaže profesor Harvardske poslovne škole Vilijam Salman u Entrepreneurship Essentials.

Dakle, šta razlikuje uspešne poduhvate od onih koji ne uspevaju?

„Kada kompanija uspe, to je zato što je otkrila i napravila prave poteze na tom putu“, kaže Salman. „Ona je otkrila kako da stvori i uhvati vrednost za kupce.

Ako istražujete preduzetništvo ili ste u ranim fazama pokretanja preduzeća, važno je da učite od drugih da biste izbegli uobičajene zamke i otkrili koje su odluke uticale na opstanak kompanije. Evo četiri priče Harvard Business School uspešnih preduzetnika koje će inspirisati vaše preduzetničko putovanje.

ČOVEK SA NAJVIŠE PATENATA U ISTORIJI: OSMISLIO JE ČUVENI FLOPPY, ALI I PERIKU ZA SAMOODBRANU

1. Adi Dassler iz Adidasa
Neki od najvećih brendova današnjice započeli su skromno, a najbolji primer je osnivač Adidasa, Adolf „Adi“ Dasler.

Daslerova obućarska karijera počela je u toaletu njegove majke u malom gradu u Bavarskoj u Nemačkoj. Tamo je Dasler počeo da dizajnira i stvara cipele i odlučio da želi da napravi najbolju moguću sportsku obuću za sportiste.

Iako je u to vreme postojalo mnogo obućara, Dasler je bio posvećen tome da se istakne na tržištu prikupljanjem povratnih informacija od sportista o tome šta traže u cipeli, koje tačke bolova bi se mogle poboljšati i kako su se osećali prema njegovim ranim modelima.

Ova povratna informacija omogućila je Dasleru da napravi atletsku obuću koju su njegovi kupci veoma cenili i dala mu je legitimitet kada je 1949. godine sa 49 godina registrovao „Adi Dassler Adidas Sportschuhfabrik“. Iste godine je registrovana prva cipela sa Adidas tri pruge.

Daslerova vizija da stvori najbolju obuću za sportiste ostvarila se 1954. kada je nemačka fudbalska reprezentacija pobedila Mađare u finalu Svetskog prvenstva — dok je nosila novi model Adidas kopački.

„Njihova neverovatna pobeda se pročula širom sveta u narednim decenijama“, navodi Adidas na svojoj veb stranici, „i učinila je Adidasom i njegovim osnivačem poznatim imenom na fudbalskim terenima svuda“.

Od tada je Adidas izrastao u međunarodni brend poznat po visokokvalitetnoj sportskoj odeći i obući.

Daslerova priča baca svetlo na važnost slušanja ciljnih kupaca o njihovim snovima, potrebama i bolnim tačkama.

„Tajna uspeha Adija Daslera imala je još jedan lični sastojak: sastajao se sa sportistima, pažljivo slušao šta su mu govorili i stalno posmatrao šta se može poboljšati ili čak izmisliti da bi podržao njihove potrebe“, navodi se na Adidasovom sajtu.

2. Vitni Volf Herd, Bumble
Nakon što je napustila kompaniju za aplikacije za sastanke Tinder  2014. godine, Vitni Vulf Herd je bila inspirisana da stvori svojevrsno osnažujuće iskustvo za sastanke za žene.

„Uz sve napretke koje su žene napravile na radnim mestima, rodna dinamika zabavljanja i romanse i dalje je delovala tako zastarelo“, piše Volf Herd na Bamblovoj veb stranici. „Pomislila sam: „Šta ako bih to mogala da obrnem na glavu? Šta ako žene naprave prvi korak i pošalju prvu poruku?“

Volfe Herd, zajedno sa suosnivačem aplikacije za sastanke Badoo, Andrejem Andreevim i bivšim zaposlenima Tindera Krisom Gulzcinskim i Sarom Mik, dizajnirala je aplikaciju za sastanke koja zahteva od žena da naprave prvi korak u upoznavanju.

Brend je uzeo maha – uglavnom na univerzitetskim kampusima – i aplikacija je dostigla 100.000 preuzimanja u prvom mesecu.

Kako njegova baza korisnika raste, Volfe Herd ostaje snažan zagovornik rodne ravnopravnosti i prevencije seksualnog uznemiravanja, izgrađujući funkcije u aplikaciji koje blokiraju govor mržnje i zamagljuju neprikladne slike. Volf Herd i njen tim takođe su lobirali u državi Teksas – gde je sedište kompanije – da donese zakon koji zabranjuje slanje neželjenih razvratnih fotografija, koji je usvojen 2019.

„Posvećena sam više nego ikad da pomognem unapređenju rodne ravnopravnosti — i da se stane na kraj mizoginiji koja još uvek muči društvo“, piše Volfe Herd u pismu korisnicima Bumble-a. Ona kasnije dodaje: „Ne želim ništa više od toga nego da vaše veze budu i smislene i zdrave“.

Priča Volfe Herda služi kao podsetnik da svoj život koristite za poslovnu inspiraciju i da koristite cilj do kojeg vam je stalo da biste razlikovali svoj proizvod i brend na zasićenom tržištu.

3. Melani Perkins iz Canve

Godine 2007. Melani Perkins je radila honorarno dok je studirala u Pertu, podučavajući studente kako da koriste softver za dizajn desktopa. Softver je bio skup, složen i zahtevao je obuke od semestara da bi se naučilo kako da se koristi, što je navelo Perkins da se zapita: „Postoji li način da ovo bude jednostavnije i jeftinije?“

Perkinsov cilj da stvori pristupačnu, jednostavnu, onlajn alatku za dizajn prvobitno je odbilo više od 100 investitora – Canva je dobila svoju prvu investiciju tek tri godine od njenog predstavljanja.

Perkinsova ovu investiciju pripisuje promeni u svojoj strategiji postavljanja: počela je da ukazuje na probleme koje Canva želi da reši.

„Važno je ispričati priču, jer ako vaša publika ne razume problem, neće razumeti rešenje,“ kaže ona.

Danas 60 miliona kupaca koristi Canvu za kreiranje dizajna u 190 zemalja.

Perkinsova priča odražava važnost efikasnog prenošenja vrednosti poslovne ideje, kao i upornost i otpornost potrebne za uspeh preduzetništva.

4. Nil Blumental, Dejv Gilboa, Endi Hant i Džef Rejder iz Warby Parkera

Jedan primer koji se pominje u Entrepreneurship Essentials je onaj inovativne kompanije za naočare na mreži Warby Parker. Student Vharton MBA Blumenthal izgubio je 2008. naočare na recept. Nije bio voljan da kupi nove je su bile skupe. Takođe nije želeo da poseti prodavnicu naočara.

Ideja mu je pala na pamet usred noći i odmah je poslao mail trojici prijatelja — Gilboi, Huntu i Rejderu: Zašto ne biste pokrenuli onlajn kompaniju koja će prodavati naočare na recept po pristupačnoj ceni?

Krenuli su na posao, a Worby Parker je bio spreman za lansiranje odmah nakon što su četvorica osnivača diplomirala u proleće 2010. – to jest, sve dok GK nije kontaktirao Blumentala o pisanju članka koji će biti objavljen 15. februara te godine.  Osnivači su ubrzali svoj proces i pokrenuli veb lokaciju Warby Parkera istog dana kada je članak odštampan.

Članak je nazvan Warby Parker „Netfliks naočara“, koji je privukao mnogo kupaca. Jedina greška osnivača bila je što nisu omogućili stavljanje oznake „rasprodato“ na veb lokaciju. Lista čekanja za naočare Warby Parker narasla je na 20.000 ljudi, a kompanija je za tri nedelje dostigla cilj prodaje u prvoj godini.

„Bio je to trenutak panike, ali i odlična prilika za nas da pružimo odličnu korisničku uslugu i napišemo personalizovane mejlove da se izvinimo i objasnimo“, kaže Blumental u intervjuu za Inc. „To je zaista postavilo ton kako ćemo voditi korisničku podršku .“

Nekoliko stvari koje Warby Parker izdvajaju od tržišta naočara u to vreme:

Njegov onlajn model: Novi način isporuke proizvoda pomogao mu je da se probije u stagnirajuću industriju
Njegove pristupačne cene: Par Warby Parker okvira sa sočivima na recept košta 95 dolara – mnogo jeftinije od drugih brendova u to vreme
Njegov program kućnog isprobavanja: Ovo je omogućilo kupcima da isprobaju pet pari naočara i pošalju nazad parove koje nisu želeli da kupe.
Svoju posvećenost vraćanju: Za svaki par kupljenih naočara, Warby Parker je donirao par nekome kome je potrebna
Warby Parker je donirao milioniti par naočara 2019. godine i nastavlja da bude primer inovacije na postojećem tržištu.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSliderUncategorized

Psihijatar Zoran Ilić: Poštujte zlatno i platinasto pravilo komunikacije

by Vesna Lapčić

„Loš lider kaže zaposlenima idite u šumu, isecite drva, napravite brod i otplovite do tačke A. Izvanredni lideri uče zaposlene da vole more jer će u tom slučaju oni sami otići u šumu, iseći drva i praviti brod. Dobri lideri vas uče da ste vi važni“, kaže psiholog Zoran Ilić.

UTICAJ

Uticaj je sposobnost da osobu prebacimo iz tačke A u tačku B, da promenimo njeno mišljenje pa čak i da promenimo karakter. Šta razlikuje ticaj od manipulacije? Kod manipulacije se čovek oseća loše jer vidi da je reč o nečemu što je na njegovu štetu. Osoba preko puta nas odnosno ona sa kojom razgovaramo, pregovaramo mora da se oseća dobro. Rezultat mora da bude povoljan i za one koji vrše uticaj i za one na koje se vrši uticaj, objašnjava Ilić i dodaje:

Win win je ultimativna stvar u današnje vreme.

KRATKI SAVETI

Mozak ne trpi negaciju. Govorite klijentima šta DA rade a NE šta da ne rade.

*Slušao sam majku jednog deteta u parku koja mu govori: Nemoj da radiš to, rekla sam ti 100 puta. Prvo nije mu rekla šta da ne radi, drugo ako mu je rekla 100 puta zašto misli da će 101 biti drugačije. Ajnštajn je kad radiš istu stvar iznova i iznova a pokušavaš da dobiješ isti rezultat nazvao definicijom ludila.

Vizuelizujte lepu budućnost svom klijentu!

Ne koristite AKO nešto uradiš jer je to ucena, veća KAD nešto uradiš biće ti bolje….

Svaki sukob je zla čovekova sudbina. Iako nam je neverovatno važno da budemo u pravu to druge ljude ne zanima. 

Pokažite poštovanje prema ličnosti. 

Dajte prvi nešto što drugoj strani treba, dajte više da biste dobili nešto! Prvo dajte pa tražite.

Zlatno pravilo komunikacije tretiraj druge kako želiš da tretiraju tebe.

Platinasto pravilo tretiraj druge kako oni žele da budu tretirani. Ako ne poznajete osobu pitajte je.

Tri važna koraka u prodaji:

  1. Smiri ljutnju i izgradi poverenje.
  2. Daj.
  3. Traži.

Izolacija i karantin imaju dramatične posledice po zdravlje

Foto: Pexels

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSliderUncategorized

Bogataši se štite od inflacije kupovinom umetničkih dela, prodata kolekcija za 1,5 milijardi $

by Vesna Lapčić

Christi’e je u sredu uveče prodao 60 dela iz kolekcije Paul G. Allena za više od 1,5 milijardi dolara.

Pet slika je premašilo vrednost od 100 miliona dolara, uključujući i — „Les Poseuses, Ensemble“ Žorža Serata, koji je prodat za 149,2 miliona dolara. Nekoliko radova prodato je za tri ili četiri puta više od procenjenih, a nekoliko umetnika je postavilo nove rekorde na aukciji, uključujući Vinsenta van Goga, Edvarda Štajhena i Gustava Klimta.

Ukupna prodaja od 1,506 milijardi dolara srušila je prethodni rekord za najskuplju kolekciju ikada prodatu na aukciji, koju je postavila kolekcija Harija i Linde Meklou koja je na aukciji u Sotheby za 922 miliona dolara. Ukupna prodaja Alenove kolekcije će porasti još više u četvrtak ujutru, kada se još 95 lotova kreće na aukciju.

Nalet osmocifrene i devetocifrene prodaje sugeriše da svetski bogataši i dalje vide remek delo kao zaštitu od inflacije i možda sigurnije skladište vrednosti od sve nestabilnijih akcija i kriptovaluta. Do prodaje je došlo istog dana kada je industrijski indeks DOW pao za više od 600 poena, a bitkoin je pao na najniže nivoe od novembra 2020.

Kolekcija Pola Alena, pokojnog suosnivača Majkrosofta, bila je riznica remek-dela u rasponu od 500 godina. Sav prihod će ići u dobrotvorne svrhe, pošto je Alen obećao da će najmanje polovina njegovog bogatstva otići u dobrotvorne svrhe.

Alenovo oštro oko za vrhunsku umetnost pokazalo se kao veoma pouzdano u izboru investicija. Naime, kupio je „Bezovu šumu“ Gustava Klimta za 40 miliona dolara 2006. godine, a u sredu je prodao za 104 miliona dolara.

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSliderUncategorized

Zašto Telekom uključuje usluge koje niste tražili i pri tom ih naplaćuje?

by Vesna Lapčić

Nekoliko korisnika mobilnih usluga kompanije Telekom Srbija nam se požalilo da ta kompanija samoinicijativno uključuje uslugu Net Limit koja podrazumeva da nakon potrošenog interneta u okviru paketa postoji mogućnost daljeg korišćenja interneta bez dodatne nadoknade.

„Na junskom računu mi je stajala stavka Net Limit u visini od 124,17 dinara iako tu uslugu nisam tražila. Kada sam pozvala operatera rekli su mi da su menjane tarife i da su mi uključili tu uslugu da ne bih prekoračila internet koji je u okviru tog paketa. Pri tom, ta kartica stoji u telefonu koji uopšte nema mogućnost korišćenja interneta. Dečko iz call centra je rekao da imam pravo da uložim prigovor ukoliko nisam bila obaveštena o uključivanju te usluge. Zamislite, treba da pišem prigovor za 124,17 dinara za nešto što nisam želela i da gubim vreme na to“, kaže Verica V. koja se obratila portalu i dodaje:

„Ako, na primer, pretpostavimo da je poslato takvih 100.000 računa to je prihod veći od milion dinara. Da li mislite da će ljudi slati prigovore? Odakle Telekomu ideja da oni vode računa o tome koliko ćemo mi potrošiti interneta i ako prekoračimo oni će to svakako naplatiti. Pitam se, zašto onda samoinicijativno stavljaju uslugu koju naplaćuju u paket?“, kaže Verica.

Druga korisnica, Zorica L. kaže da se sa operaterom dogovorila oko tarife te da joj ugovor stigne na kućnu adresu. Usluga Net Limit uopšte nije bila spominjana niti zatražena.

„Ugovor obično donese kurir kome se žuri i vi praktično računate da su vam poslali ugovor koji ste tražili, bez dodatnih troškova. Potpisala sam ugovor, i istina pročitala tek kroz dva, tri dana. U ugovoru je stajalo da je u paketu uvrštena i usluga Net Limit koju nisam tražila, ali da mogu da je otkažem, čini mi se u roku od 48 sati. Kako je prošlo tih 48 sati, naravno da sam morala da je platim uz prvi račun koji je stigao. Nije mi jasno, stavite mi uslugu u ugovor koju nisam tražila pa zahtevate od mene da trošim vreme da bih otkazivala tu uslugu. O čemu je tu reč?“, pita se ova korisnica.

U kompaniji Telekom Srbija kažu za portal Sveonovcu da se „usluga Net Limit uključuje na postpejd tarifama prilikom potpisivanja ugovora ili promene tarife. Ukoliko je po zahtevu korisnika usluga Net Limit isključena na prethodnoj tarifi odnosno ugovoru, Net Limit neće biti automatski aktiviran prilikom produžavanja ugovora ili promene tarife“, kažu u ovoj kompaniji.

Na pitanje da li prethodno Telekom Srbija (MTS) traži odobrenje od korisnika i na koji način kažu: 

„Korisnik daje saglasnost za aktivaciju usluge zaposlenom u poslovnici ili Kontakt centru prilikom potpisivanja ugovora ili promene tarife. Korisniku se tada detaljno predoče sve informacije o sadržaju usluge, iznosu naknade i načinu njene aktivacije i deaktivacije. Samostalnim aktiviranjem usluge (Portal, USSD, SMS), korisnik potvrđuje da je saglasan sa uslovima. Napominjemo da po aktivaciji usluge Net Limit, korisnik dodatno dobija SMS notifikaciju da je navedena usluga aktivirana“.

Pitali smo i zašto se, ako to korisnik nije tražio, u ugovor stavlja usluga Net Limit koja se naplaćuje? 

„Net Limit usluga uvedena da bi se korisnici zaštitili od neželjene, prekomerne potrošnje, pošto se kod dela tarifinih paketa iz portfolija tarifa nakon potrošenog saobraćaja koji je uključen u naknadu prenos podataka nastavlja po maksimalnoj brzini i naplaćuje po cenovniku. Neželjena potrošnja neće se desiti kada korisnik aktivira uslugu Net Limit, koja omogućava besplatan pristup internetu do kraja tekućeg meseca po smanjenoj brzini, do 64/32kb/s. Net Limit je dodatna usluga koju korisnik može aktivirati ili deaktivirati u bilo kom trenutku i nije vezana za obavezni period trajanja ugovora. Napominjemo da je informacija o usluzi Net Limit navedena u Prilogu 1, koji je sastavni deo pretplatničkog ugovora. Naglašavamo da je usluga Net Limit uvedena isključivo u cilju zaštite korisnika, tako da im bude omogućeno korišćenje interneta i istovremeno praćenje potrošnje i kontrola iznosa računa“, kažu u Telekom Srbija.

Foto: Unsplash

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSliderUncategorized

Mama koja zarađuje 760.000 $ pasivnih prihoda

by Vesna Lapčić

Kada je napravila svoj blog o novcu i načinu života Making Sense of Cents 2011. godine, Mišel Šreder-Gardner nije imala ideju šta tačno radi.

Bila je 22-godišnji finansijski analitičar koji je zarađivao 40.000 dolara godišnje i borila se da otplati studentske kredite. Upravo su dugovi bili ti koji su bili razlog zašto je počela da piše blog u kojem je pisala o napretku svojih finansijskih ciljeva.

Jedanaest godina kasnije, Making Sense je narastao iznad njenih najluđih snova. Tokom poslednjih pet godina, zaradila je u proseku 760.000 dolara godišnje u pasivnom prihodu pružajući savete o tome kako da počnu da investirju, koje finansijske proizvode da koriste i kako da se uhvate u koštac sa drugim odlukama o novcu.

Suprug i ona su dostigli finansijsku nezavisnost i uštedeli dovoljno da se penzionišu kad god žele.

„Ovo mi je omogućilo da živim svoj idealan način života: radim samo 10 sati nedeljno i putujem puno radno vreme na našoj jedrilici. Redovno sam na ronjenju, istraživanju i planinarenju“, kaže Mišel Šreder-Gardner, za CNBC.

Making Sense je počeo kao hobi, priča ona.

„Oko šest meseci nakon pisanja, moj prijatelj me je povezao sa kompanijom koja je želela da napišem sponzorisani post za njih. Platili su mi 100 dolara da praktično dođem do svojih 50.000 posetilaca sajta mesečno. Nakon toga sam počela da proučavam druge blogere koji su zarađivali na svojim blogovima. Objavljivala sam češće i postavljala prikazne oglase na svojoj veb stranici. Takođe sam nastavila da pišem sponzorisane postove tako što sam došla do brendova sa kojima sam videla da rade drugi blogeri“, kaže ona.

Za samo dve godine zarađivala je oko 5.000 do 10.000 dolara mesečno – više od onoga što je zarađivala na svom dnevnom poslu. Kada je u potpunosti otplatila studentski kredit 2013. godine, odlučila je da napusti posao i bloguje sa punim radnim vremenom.

Prvih nekoliko godina fokusirala se na blogerski element svog poslovanja i objavljivala nove postove skoro svaki dan. Objavljivala je i gostujuće članke na blogovima svojih prijatelja.

Zatim je udvostručio svoje prisustvo na društvenim mrežama. Sada ima 110.000 pratilaca na Fejsbuku, gde objavljuje više puta dnevno, i 161.000 pratilaca na Pinterestu, gde objavljuje otprilike dva puta nedeljno. Takođe ima više od 130.000 pretplatnika na e-pošti.

Tokom godina, iskoristila je svoju publiku da stvorim nekoliko pasivnih tokova prihoda. A 2016. godine pokrenuja je svoj prvi kurs bloganja. Danas piše i objavljuje blogove samo jednom ili dva puta nedeljno, a zaradila je više od 4.000.000 dolara bruto prihoda u poslednjih pet godina.

„Ostvarivanje pasivnog prihoda od bloga ne znači da nikada ne morate da radite. Uvek ćete morati da upravljate računovodstvenom stranom svog poslovanja, održavate svoju veb lokaciju i kreirate svež sadržaj. Ali možete mnogo da radite unapred i zaradite novac godinama uz malo održavanja. Imam tri glavna pokretača pasivnog prihoda: partnerski marketing, prodaja kurseva i oglašavanje. Provizije za pridruženi marketing čine oko 50% mog prihoda. Plaćena sam kada usmeravam saobraćaj ili prodaju na partnerske brendove preko veza na svom blogu — uključujući postove koji su napravljeni pre nekoliko meseci ili godina i koji se još uvek mogu otkriti preko Google-a, mojih kanala društvenih medija i mog bloga. Otprilike 20% mog prihoda dolazi od prodaje kurseva. Imam dva kursa za blogovanje koje prodajem publici na svom blogu i pretplatnicima na e-pošti: Imati smisla za partnerski marketing i Imati smisla za sponzorisane objave. Napravila sam svoj prvi kurs o Teachable-u i uradila sve poslove planiranja, pisanja i snimanja. Naručila sam elemente grafičkog dizajna slobodnjacima. Prodajem Making Sense of Affiliate Marketing za 197 USD i Making Sense of Sponsored Posts za 159 USD, oba koštaju mnogo manje od onoga što naplaćuju moji konkurenti. Ipak, zaradila sam više od 1.000.000 dolara tokom godina na ova dva kursa. Takođe ostvarujem pasivni prihod od provizija za oglašavanje preko Adthrive-a. Plaćena sam kada čitaoci vide ili kliknu na automatski generisani oglas na mom blogu“, kaže Mišel Šreder-Gardner.

Evo nekoliko saveta koje je dala za vođenje uspešnog bloga:

  1. Piši kao što govoriš – na svom blogu koristi jednostavan jezik koji je lako razumljiv
  2. Diversifikuj kanale zarade
  3. Postuj konstantno
  4. Postovi treba da budu što je više moguće od pomoći

Foto: Instagram/Michelle Schroeder-Gardner

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
LifestylePreporucujemoSliderUncategorized

Upitnik za određivanje sindroma izgaranja

by Vesna Lapčić

Upitnik je napravljen po Fredenbergovoj skali.

Svaki odgovor bodujete prema jačini osećaja u skali od 1 do 5 i na kraju s esve sabira. 

Ako Vam je ukupan broj bodova manji od 25, Vi se osećate dobro.

Od 26-35 bodova, budite oprezni jer ste u području rizika.

Od 36-50 bodova, kandidat ste za sindrom pregorevanja.

Od 51-65 bodova, zahvaćeni ste sindromom izgaranja.

Preko 65 bodova – Vi ste sagoreli.

Nekoliko saveta kako da sprečite sagorevaje na poslu!

Izvor: Marsh McLennan

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSliderUncategorized

Bojan Žepinić, TPA: Jake domaće banke od velikog su značaja za jačanje privrede u vlasništvu domaćeg kapitala

by Vesna Lapčić

Usled poremećenih lanaca snabdevanja tokom prethodne dve godine usled pandemije, a i zbog rata u Ukrajini, sve veći broj kompanija razmišlja o lokalizovanju privrede. Da li srpska privreda može da iskoristi globalna dešavanja sebi u prilog, i šta je potrebno da bi smo se uključili u globalne lance snabdevanja razgovarali smo sa Bojanom Žepinićem, rukovodećim partnerom TPA Srbija.

Kako vidite kapacitete srpske privrede da se uključi u globalne lance snabdevanja i da se, pored privlačenja stranog kapitala, razviju domaće kompanije koje bi iskoristile priliku velikih globalnih igrača koji razmišljaju o seljenju proizvodnje bliže „kući“ o čemu se dosta priča (a imali smo i nekoliko takvih slučajeva) od početka pandemije?

Naša privreda je u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Ovde bih podsetio da je Srbija u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država (izvor: Financial Times), a kriterijumi su bili iznos investicija srazmerno veličini ekonomije. Uspešni rezultati su nastavljeni i u 2020. i 2021. godini, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona.

Dalje, bio bih slobodan da podelim lični utisak i kažem da reputacija i prepoznatljivost Srbije kao atraktivne investicione destinacije prati (ako ne i prevazilazi) odlične rezultate koje smo ostvarili. Sama činjenica da smo se za neke od najvećih realizovanih investicija (uspešno) nadmetali sa Poljskom, Češkom, Rumunijom i drugima, svakako govori tome u prilog.

Sa aspekta regiona, u brojkama to izgleda ovako: Mađarska je u 2021. godini imala 2,6 milijardi evra SDI, Hrvatska 2,8 milijardi, a Srbija rekordnih 3,9 milijardi. Na centralno-istočnom evropskom području jedino je Rumunija u 2021. godini bila ispred Srbije kada je reč o iznosu stranih direktnih ulaganja, sa 7,3 milijarde evra. Sve druge zemlje nalaze se daleko niže na lestvici SDI.

Jedan od razloga uspešne politike privlačenja stranih investicija leži i u izdašnom subvencionisanju investitora. Investitori su dobijali nekoliko miliona, a neki i više desetina miliona evra, da sprovedu svoje investicije u Srbiji. Iako često osporavana mera, ovom prilikom bih skrenuo pažnju na pozitivan trend da subvencije u većem iznosu dobijaju investitori koji se opredele da investiraju u manje razvijene delove Srbije i/ili u tehnološki naprednije procese proizvodnje.

Ono što će biti najveći izazov u narednom periodu jeste da Srbija nastavi napredak u svim aspektima koji utiču na privlačenje i apsorbovanje investicija. Tu pre svega mislim na kvalitetan i predvidiv pravni okvir, fer tržišnu utakmicu te upravno-administrativne i sudske kapacitete za primenu propisa. Dalje, globalna ekonomija se tehnološki menja dinamikom koja je bez presedana u istoriji, te je neophodno dalje raditi na kapacitetima koji će nam omogućiti da budemo referentni u takvom dinamičnom okruženju. Ovde mislim, pre svega, na napredak u informacionim tehnologijama, promene u automobilskoj industriji, energetskom sektoru, uticaju proizvodnih procesa na životnu sredinu, itd.

Da li smatrate da će lokalizacija privrede biti u velikom obimu i da će se globalni igrači povući sa dalekih tržišta i približiti „kući“?

Teško je davati bilo kakve prognoze u okolnostima u kojima su ekonomski interesi u potpunosti podređeni geostrateškim i političkim interesima. Ovo čemu svedočimo poslednjih nekoliko meseci liči na veliku podelu sveta na dva ili više polova u kojoj Evropa (dakle, i Srbija) trenutno ne stoji dobro i ima neizvesnu bezbednosnu i ekonomsku perspektivu. Evropski investitori su dominantni strani investitori u kvantitativnom i kvalitativnom smislu u Srbiji. Jasno je da је trend nearshoring-a (približavanje proizvodnje tržištima) počeo još tokom pandemije virusa korona i načelno је imao dobre perspektive za Srbiju, ali dalje pojačavanje kriznih indikatora u Evropi, ali i osećaja bezbednosne nesigurnosti, ne mogu da budu posmatrani isključivo kao prilika Srbije.

Optimalna geografska pozicija Srbije, centralna tačka spajanja Istoka i Zapada, i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta su ono što čini komparativnu prednost Srbije. Trend približavanja i prebacivanja proizvodnje sa lokacija u Kini i Dalekom istoku generalno bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure itd.

Ovde bi trebalo napomenuti da su geopolitički disbalansi  doveli do preseljenja poslovanja velikog broja kompanija iz Rusije i Ukrajine u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, samo u aprilu registrovano je 107 privrednih društava čiji su vlasnici fizička i pravna lica iz Rusije. Podaci pokazuju da je firmu u Srbiji registrovalo i 269 preduzetnika iz Rusije. Tokom februara, pre ruske intervencije, u Srbiji je registrovano tek 11 privrednih društava u vlasništvu pravnih i fizičkih lica iz Rusije (slobodanavropa.org).

Dakle, odgovor na vaše pitanje leži pre svega u daljem razvoju političkih događaja. Svaka deeskalacija trenutnog sukoba u Ukrajini će Srbiji ići u prilog iz razloga koji važe i za ostale države, ali i zbog specifičnosti naše ekonomije koja je energetski potpuno zavisna od Rusije, dok Kina ima značajno učešće u ukupnim stranim investicijama.

Da li je jedan takav značajniji razvoj domaće privrede moguć bez finansijskih institucija, pre svega banaka, u domaćem vlasništvu? Da li poreklo vlasništva kapitala u bankama (domaće ili strano) u ovom kontekstu igra ulogu ili je važnije da to domaće vlasništvo bude državno, dok je privatno – bilo domaće ili strano uvek vođeno profitom, a ne nekim nacionalnim interesima?

Pre svega, vezano za domaće (privatne) investicije, to je komponenta ukupnih investicija koja bi, po Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, trebalo da bude najsnažniji generator rasta ukupnih investicija u narednom periodu. U tom smislu vaše pitanje je apsolutno relevantno. Smatram da su jake domaće banke (tj. banke u srpskom vlasništvu) od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da su domaće banke više senzibilisane na specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim investicionim namerama.

Ja bih dalje iznijansirao situaciju i napomenuo da je stvar ipak drugačija za velike kompanije, sa jedne strane i male, sa druge. Naime, velike kompanije, kada traže eksterno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranje. Sa druge strane male, a posebno, tek osnovane kompanije, teško da imaju pristup eksternom finansiranju. Takve kompanije imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu svoje tržišno mesto i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru.

Koliki je hendikep Srbije (opet u kontekstu snažnijeg razvoja privrede i uključivanja u globalne tokove) to što nemamo razvijeno tržište kapitala odnosno Berzu i veoma slabo tržište investicionih fondova i praktično nepostojeće tržište alternativnih investicionih fondova?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer su činjenice koje ste naveli inherentne našoj privredi. Mi ne možemo da kažemo da smo nekada imali razvijeno ovo tržište pa da upoređujemo takve okolnosti sa trenutnom situacijom, kada je ono skrajnuto i marginalizovano. U svakom slučaju, manjkavost tržišta kapitala u sadejstvu sa restriktivnim deviznim propisima, koji ne dozvoljavaju jednostavan transfer kapitala u inostranstvo, usmeravaju gotovo sav višak likvidnosti privrede i inostranstva na nekretnine. To je zasigurno jedan od značajnih okidača rasta cena nekretnina u Srbiji, koji je bez presedana i koji odgovara samo investitorima, ne i građanima.

S druge strane, postoje i određene inicijative u pravcu razvijanja berzanskog i fondovskog investiranja. Na primer, građani koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana imaju pravo na poreski kredit (tj. umanjenje poreza) za iznos ulaganja u alternativni investicioni fond i to do 50% ulaganja u toku kalendarske godine.

Spomenuo sam naše devizne propise i smatram da je dalja liberalizacija ovih propisa izuzetno bitna za raznovrsnost opcija investiranja. Naime, ukoliko već naše tržište kapitala ne uspeva da se razvije, oportuno je omogućiti rezidentima Srbije da lakše investiraju na strana tržišta kapitala. Takođe, stiče se utisak da, i pored određenih napora koji dolaze iz same Beogradske berze, nedostaju edukativne inicijative koje bi potencijalnim investitorima približile postojeće prilike.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Napomena: Deo odgovora objavljen je u ediciji Finansije Top u izdanju B&F

1 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSliderUncategorized

Hakeri napadaju preko punjača za električne automobile

by Vesna Lapčić

S obzirom na to da je cena gasa skočila na rekordno visok nivo, vlasnici malih preduzeća možda razmatraju alternativne načine komercijalnog transporta.

Nedavno istraživanje Hartford Steam Boiler-a (HSB), kompanije Minhen Re, pokazalo je da je 15% malih i srednjih preduzeća (SMB) iznajmilo ili kupilo električna vozila (EV) za komercijalnu upotrebu. Iako bi električna vozila sigurno mogla da pomognu kompanijama da nadoknade rizik od promenljivih cena gasa, ni ona nisu bez rizika.

Više od tri četvrtine (76%) reklo je da su zabrinuti zbog sajber bezbednosti električnih vozila i mogućnosti da javne stanice za punjenje električnih vozila budu na meti hakera, ransomvare-a i drugih sajber napada.

„Kada govorimo o vozilima bilo koje vrste, postoji nekoliko načina na koje bi haker mogao da uđe“, rekao je Timoti Zeilman, potpredsednik HSB-a. „Jedan je preko Bluetooth-a ili Wi-Fi-ja, drugi je preko nečega što se uključuje u vozila preko dijagnostičkih portova, a treći način je ulazak na servere proizvođača koji komuniciraju sa vozilima i obezbeđuju ažuriranja za vozila.

„Ove vrste izloženosti postoje u osnovi za sva moderna vozila. Ali za EV, imate tu dodatnu upotrebu javnih stanica za punjenje, gde se razmenjuje ne samo struja, već i podaci. Ovo u osnovi pruža dodatni potencijalni put za hakere,“ rekao je on.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Uncategorized

EPS: Nemamo dovoljno uglja, opet uvoz struje

by Vesna Lapčić

Trenutni nivo dovoza uglja ne omogućava angažovanje svih termoblokova, pa se očekuje da će i u narednom periodu biti potrebno obezbediti dodatne količine električne energije iz uvoza, rečeno je danas iz „Elektroprivrede Srbije“ na sednici Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, prenosi Tanjug.

Kako je saopšteno iz Ministarstva rudarstva i energetike, na sednici je razgovarano i o zalihama i transportu dodatnih količina mazuta, kao i o projekcijama za mart, kada je reč o dovozu uglja i proizvodnji električne energije u termoelektranama.

Takođe, razgovarano je i o potrebi za detalnijom analizom scenarija za drugi kvartal ove godine, za kada se očekuju redovni remonti u ugljarskom sektoru.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts