Pred kraj godine se sumiraju utisci, donosimo seriju izjava privrednika o očekivanjima za narednu godinu. Ono što se nakon razgovora sa njima može reći zasigurno jeste da uspešnost poslovanja u ovoj godini umnogome zavisi od sektora u kojem posluju.
Jovica Nikolić, vlasnik firme Enel koja se oko tri decenije bavi izradom nameštaja po meri, kaže da je 2021. od godine koja je trebalo da „poentira“ postala godina gubitaka. – Situacija je mnogo mučna. U ovoj godini smo imali dosta ugovorenih poslova i to za klijente u inostranstvu, ali se u međuvremenu desio neverovatan skok cena što je značajno ugrozilo našu likvidnost jer smo ugovore pravili pre poskupljenja. Na primer, od četiri posla koja smo ugovorili za nemačko tržište, samo na jednom smo zaradili, na dva smo na „nuli“, a kod jednog smo u gubitku. Situacija nas mnogo podseća na 90-te kada smo morali da radimo kalkulacije svakodnevno, ali tada zbog lokalne inflacije i promene kursa. Sada je još teže jer nije reč o kursu i ovakvo iskustvo nisam imao za 30 godina poslovanja. Kad podvučemo crtu pitanje je da li ćemo ostvariti dobit – priča slikovito Nikolić u temi broja za decembarsko izdanje magazina Ekonometar.
Poskupljenja materijala sa azijskih tržišta, kaže, da razume, ali mu nije jasno šta se dešava sa cenama materijala koji dolaze iz bližih zemalja. – Mislim da ovo više nema nikakve veze sa rastom tražnje, već se svako tržište bori za sebe i pravi svoje kalkulacije. Medijapan, na primer, stiže iz Turske i Grčke, jedan deo iz Ukrajine, a cene su otišle mnogo na više. U Turskoj je, kako sam čuo, doneta neka odluka da ne mogu da izvoze u ovoj oblasti sirovine već samo poluproizvode odnosno imaju određene kvote. Iverica iz Austrije i Nemačke poskupljuje svakih mesec dana 10 do 15 odsto. Svaka nova narudžbina, nova cena – kaže Nikolić.
Na pitanje kako onda planirati kao iz topa kaže: „Nikako“. Jedini način je da se sa delimičnog avansa pređe na avansno plaćanje u iznosu od najmanje 80 odsto od čega bi se momentalno nabavaljali materijali. – Ne možemo da radimo kalkulacije cena koje bi podrazumevale velike rezerve za slučaj poskupljenja jer se onda nameće pitanje ko će to da plati. Kupci obično gledaju trenutne cene i retko ko ima razumevanje za moguća poskupljenja u budućnosti – kaže Nikolić.