U dobrom scenariju svet će se vratiti na nivo aktivnosti iz 2019. što bi značilo da je najgore za nama. Očekuje se da će se sačuvati makroekonomska stabilnost, inflacija ostati na niskom nivou kao i kamatne stope, rekao je Vladimir Vučković, doskorašnji član Fiskalnog saveta, a trenutno član UO Banka Intesa na CEO Samitu koji se održava onlajn u organizaciji NIN-a i INStore magazina.
Kada je reč o Srbiji, Vučković se izrazio fudbalskim rečnikom i rekao da Srbija „ima aktivni rezultat posle prvog poluvremena, ali nam ponestaje snage i može da se javi naš tradicionalni problem: manjak koncentracije za celu utakmicu“.
„Srbija će imati mali pad BDP-a ali je to ponajviše zbog strukture srpske privrede, velikog učešća poljoprivrede i drugih industrija koje nisu značajnije pogođene krizom, a manje turizma. Prija što ćemo biti na vrhu evropskih zemalja u tom pogledu. Imali smo stabilne prilive kapitala u smislu zaduživanja ali i stranih direktinih investicija. One su niže nego 2019, verovatno će biti dve naspram tri milijarde evra, ali to pokazuje da jesmo dobra investiciona destinacija. Dobro je što je dinar stabilan iako je pitanje da li jak dinar odgovara privredi“, izneo je prvo pozitivne pokazatelje Vučković i zatim dodao:
„Pitanje je da li ćemo biti pametni i u 2021. Planirani deficit od tri posto je mogao biti bolje planiran jer fiskalna politika kroz manji deficit treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti. Oko dva odsto fiskalnog deficita bi obezbedilo i stabilnost javnog duga. Još veći problem jeste što je takav deficit planiran na pretpostavkama rasta BDP-a od šest odsto, a na osnovu toga su planirani i državni prihodi. Međunarodne institicuje, s druge strane, planiraju za Srbiju četiri ili pet odsto rasta“, rekao je Vučković.
On je dodao da je struktura budžeta trebalo da više odgovara izazovima sa kojima ćemo biti suočeni. „Antikrizne mere su usmerene na javni sektor, a ne na privatni. Planira se rast plata u javnom sektoru od pet odsto. Zajedno sa porastom od 10 odsto u 2020. dolazimo do velikog kumalitivnog porasta. Zaposleni na budžetu mogu da budu zadovoljni, dok je u privatnom sektoru drugačije“, objasnio je Vučković.
Vučković je pohvalio što se udeo javnih investicija povećava sa pet na 5,5 odsto BDP-a u narednoj godini, ali je kritikovao strukturu investicija. Naime, objasnio je da je bolje da je Vlada opredelila javne institucije za oblasti u kojima je katastrofalno stanje poput vodovodne i kanalizacione infrastrukture, zagađenja reka, problema deponija umesto izdvajanja za vojsku i policiju.
Takođe, u planiranom budžetu nema promena u vođenju socijalne politike. Pitanje je prepoznajemo li siromašne i ugrožene.
„Naći ćemo se pred još jednom predizbornom godinom. Privrednici očekuju efikasniju administraciju, a reformu je teško očekivati u predizbornoj godini“, rekao je Vučković.
Nelikvidnost, prema njegovim rečima, može biti osnovni problem u sledećoj godini što je zabašureno dobrim merama u ovoj godini.
Foto 1: Pixabay
Foto Vladimir Vučković: Privatna arhiva