Tag:

#makroekonomija

Nivo neizvesnosti je i dalje visok

by Vesna Lapčić 10/12/2020

Oporavak u trećem kvartalu, nagovešten indikatorima visoke frekvencije, potvrđen je kroz preliminarni BDP. Preliminarna procena iznosi -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, sa rastom od oko 7,4% međukvartalno (desezonirano). Ekspanzivna monetarna politika stvorila je obilnu likvidnost, smanjila prinose i omogućila snažan rast kreditne aktivnosti (10,4% od početka godine do oktobra). Zajedno sa pozamašnim Vladinim fiskalnim paketom (~12% BDP-a), vlasti su ograničile pad u privatnom sektoru. Radna mesta su sačuvana, a rast zarada, iako blago usporen, uglavnom je nastavljen. Velike investicije javnog sektora u infrastrukturu sprovodile su se stabilnom dinamikom, dok je natprosečna poljoprivredna sezona takođe podržala rast. U međuvremenu, nakon mirnih letnjih meseci, epidemiološka situacija se pogoršala u oktobru, što ukazuje na negativne rizike po prognozu.

Odlučili smo da ne menjamo svoju prognozu koja iznosi -1% i 5% za 2020. odnosno 2021. godinu, ali naglašavamo povećanu neizvesnost. Inflacija je i dalje stabilna i u proseku iznosi 1,6% nakon 10 meseci 2020, u odnosu na isti period prethodne godine. Sa strane ponude, pritisci troškova u pravcu povećanja inflacije su slabi, zahvaljujući niskim globalnim cenama nafte, dok su pritisci na strani potražnje ograničeni nespremnošću na veće kupovine. Veliki fiskalni paket donosi značajno jednokratno pogoršanje pokazatelja javnog duga ove godine – očekuje se da će budžetski deficit iznositi 9,0% BDP-a, ali bi trebalo da počne da se smanjuje već 2021. godine.

Kurs EUR/RSD je tokom cele godine ostao stabilan na 117,6, s tim što je potreba za intervencijama NBS postepeno opadala u drugoj polovini 2020. godine. Tržišta duga stabilizovala su se nakon početne panike, ohrabrena nepromenjenim kreditnim rejtingom, koji je nadomak investicionog nivoa.

BDP

I dalje visok nivo neizvesnosti

Zavod za statistiku Republike Srbije revidirao je svoju fleš procenu za 0,1 procentni poen naniže, tako da je BDP u trećem kvartalu zabeležio pad od -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, uz istovremene pozitivne revizije za prethodne kvartale. Privatna potrošnja i investicije i dalje beleže negativan doprinos na ukupan BDP, iako su ublažile pad zbog monetarnih i fiskalnih podsticaja. Javna potrošnja podržavala je rast, dok je neto doprinos izvoza negativan zbog pomalo iznenađujućeg ubrzanja uvoza krajem kvartala. Epidemiološka situacija tokom leta bila je mirna, što je omogućilo obnavljanje svakodnevnih aktivnosti gotovo punim kapacitetom, ali je u oktobru broj zaraženih počeo brzo da raste, kako u Srbiji, tako i kod ključnih trgovinskih partnera. Iako se u prvom talasu zemlja odlučila za stroge mere izolacije, vlasti su se zasad opredelile za uravnoteženiji pristup.

Naše prognoze su ostale nepromenjene na nivou od -1% i 5% za 2020. odnosno 2021. godinu, ali naglašavamo povećanu neizvesnost. Očekujemo da se domaća tražnja sledeće godine vrati na nivo pre pandemije zahvaljujući očuvanoj zaposlenosti, snažnoj kreditnoj aktivnosti i stabilnom rastu zarada. Na raspoloživi prihod će se pozitivno odraziti najavljena povećanja penzija, minimalnih zarada i plata u javnom sektoru. U oporavku industrije vodeću ulogu igra otporni prerađivački sektor, dok bi ponovni priliv stranih direktnih investicija trebalo da dodatno podstakne oporavak. Budžet za narednu godinu predviđa snažnu investicionu aktivnost. Rizici potiču od verovatno slabije poljoprivredne sezone nakon rekordne dve godine, sporog i postepenog oporavka u sektoru usluga i neizvesne spoljne tražnje.

Inflacija

Inflacija stabilna, blizu donje granice ciljanog koridora

Prosečna inflacija posle 10 meseci 2020. iznosi 1,6% međugodišnje, dakle stabilna je unutar donje polovine ciljanog koridora (3%±1,5pp). Inicijalna niska inflacija uglavnom je bila rezultat visoke baze cena povrća i niskih cena gasa, jer su globalna finansijska tržišta, pri određivanju cena, uzela u obzir smanjenu globalnu tražnju. Na strani tražnje, nespremnost za velike kupovine odražava se u niskim nivoima bazne inflacije.

Što se tiče narednog perioda, očekivanja finansijskog i korporativnog sektora u pogledu inflacije kroz godinu i dve godine dana nastavljaju da se kreću ispod sredine ciljanog koridora. Sve u svemu, nakon očekivanog prosečnog indeksa potrošačkih cena od 1,6% u 2020. godini, očekujemo da će cene neznatno porasti sledeće godine (1,7%).

Monetarna politika

Još jedno smanjenje na vidiku?

Nakon smanjenja za 100bp od početka godine na 1,25%, NBS nije menjala referentnu stopu od juna, usredsređujući se više na rast kreditne aktivnosti. Podaci pokazuju da je transmisioni mehanizam bio efikasan, jer su ukupni bruto krediti u oktobru bili za 10,4% viši u odnosu na početak godine. Iako se razlika u kamatnim stopama na devizne i dinarske kredite znatno smanjila u poslednje dve godine, novi poslovni podaci pokazuju da je ponovo počela da se povećava, te je usledila nedavna injekcija dinarske likvidnosti od strane NBS u vidu repo i svop (swap) operacija. Očekujemo da će NBS još jednom smanjiti referentnu stopu, verovatno početkom sledeće godine na svom januarskom sastanku, nakon što se „slegne prašina“ sa decembarskog sastanka ECB i bude jasnije u kom pravcu se kreće pandemija.

Prinosi obveznica

Srbija se vratila na USD tržište

Budžetski deficit nakon devet meseci 2020. iznosi 6,6% BDP-a, najviše zbog porasta rashoda od 21,7% u odnosu na isti period prošle godine, dok je pad prihoda manji od očekivanog i iznosi samo 2,8% u odnosu na isti period prošle godine. Novembarski rebalans, zahvaljujući dodatnim rashodima za zdravstvo i kapitalne investicije, podiže očekivani deficit na 9,0% BDP-a. Sa tačke gledišta finansiranja, situacija je pod kontrolom. Nakon međunarodne emisije u maju u iznosu od 2 milijarde EUR, snažne aktivnosti na lokalnom tržištu duga početkom godine i ugovorenih bilateralnih kredita, Srbija se krajem novembra ponovo vratila na međunarodna tržišta, sa emisijom desetogodišnje USD obveznice vrednom 1,2 milijarde, od kojih bi tri četvrtine sredstava trebalo da bude utrošeno na raniji otkup skupog dolarskog duga koji dospeva naredne godine, dok bi ostatak mogao biti iskorišćen u borbi protiv pandemije.

Na kratkoročnom kraju lokalne krive, potražnja je i dalje snažna zbog dobre likvidnosti, ali kako se krećemo duž krive, nedostatak likvidnosti uzrokuje povećanje nagiba krive, a situaciju dodatno pogoršavaju neuspešne aukcije Trezora. Kretanje evroobveznica je (pozitivna) priča za sebe. S obzirom na apetit za preuzimanje rizika koji podržavaju ekspanzionističke globalne monetarne politike i uspeh u vezi sa razvojem vakcina protiv COVID-19, emisija benčmark obveznica EUR 2029 je za samo 40 baznih bodova udaljena od rekordno niskih nivoa. Imajući u vidu bolje ekonomske rezultate nego u uporedivim zemljama, stabilnu inflaciju, nisku volatilnost kursa i očuvanu kreditnu stabilnost, vidimo vrednost na dugoročnom kraju krive.

Srpski dinar

Bez iznenađenja za deviznom tržištu

Kurs EUR/RSD je i dalje nepromenjen i na kvartalnom nivou i od početka godine, i dinar se kupuje i prodaje na nivou oko 117,6. Tražnja za evrima među uvoznicima je niža, zbog niskih cena nafte, a špekulanti su demotivisani zbog snažne prisutnosti NBS. Devizna ponuda se poboljšala, zahvaljujući oporavku izvoznika i postepenoj normalizaciji turističkih i transportnih tokova. NBS je prodala 605 miliona EUR neto u trećem kvartalu, uz pad volumena svakog meseca i u odnosu na 845 miliona neto prodatih u drugom kvartalu. Centralna banka ima dovoljno sredstava da obezbedi stabilnost, s obzirom na obilne devizne rezerve u iznosu od 15 milijardi EUR (32,4% BDP-a) i dodatnu 1 milijardu EUR u vidu repo linije ECB iz predostrožnosti u rezervi.

Izvor: Erste Group

10/12/2020 0 comment

Finews Slider

Vladimir Vučković: Imamo aktivni rezultat, ali nam ponestaje snage

by Vesna Lapčić 02/12/2020

U dobrom scenariju svet će se vratiti na nivo aktivnosti iz 2019. što bi značilo da je najgore za nama. Očekuje se da će se sačuvati makroekonomska stabilnost, inflacija ostati na niskom nivou kao i kamatne stope, rekao je Vladimir Vučković, doskorašnji član Fiskalnog saveta, a trenutno član UO Banka Intesa na CEO Samitu koji se održava onlajn u organizaciji NIN-a i INStore magazina.

Kada je reč o Srbiji, Vučković se izrazio fudbalskim rečnikom i rekao da Srbija „ima aktivni rezultat posle prvog poluvremena, ali nam ponestaje snage i može da se javi naš tradicionalni problem: manjak koncentracije za celu utakmicu“.

„Srbija će imati mali pad BDP-a ali je to ponajviše zbog strukture srpske privrede, velikog učešća poljoprivrede i drugih industrija koje nisu značajnije pogođene krizom, a manje turizma. Prija što ćemo biti na vrhu evropskih zemalja u tom pogledu. Imali smo stabilne prilive kapitala u smislu zaduživanja ali i stranih direktinih investicija. One su niže nego 2019, verovatno će biti dve naspram tri milijarde evra, ali to pokazuje da jesmo dobra investiciona destinacija. Dobro je što je dinar stabilan iako je pitanje da li jak dinar odgovara privredi“, izneo je prvo pozitivne pokazatelje Vučković i zatim dodao:

„Pitanje je da li ćemo biti pametni i u 2021. Planirani deficit od tri posto je mogao biti bolje planiran jer fiskalna politika kroz manji deficit treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti. Oko dva odsto fiskalnog deficita bi obezbedilo i stabilnost javnog duga. Još veći problem jeste što je takav deficit planiran na pretpostavkama rasta BDP-a od šest odsto, a na osnovu toga su planirani i državni prihodi. Međunarodne institicuje, s druge strane, planiraju za Srbiju četiri ili pet odsto rasta“, rekao je Vučković.

On je dodao da je struktura budžeta trebalo da više odgovara izazovima sa kojima ćemo biti suočeni. „Antikrizne mere su usmerene na javni sektor, a ne na privatni. Planira se rast plata u javnom sektoru od pet odsto. Zajedno sa porastom od 10 odsto u 2020. dolazimo do velikog kumalitivnog porasta. Zaposleni na budžetu mogu da budu zadovoljni, dok je u privatnom sektoru drugačije“, objasnio je Vučković.

Vučković je pohvalio što se udeo javnih investicija povećava sa pet na 5,5 odsto BDP-a u narednoj godini, ali je kritikovao strukturu investicija. Naime, objasnio je da je bolje da je Vlada opredelila javne institucije za oblasti u kojima je katastrofalno stanje poput vodovodne i kanalizacione infrastrukture, zagađenja reka, problema deponija umesto izdvajanja za vojsku i policiju.

Takođe, u planiranom budžetu nema promena u vođenju socijalne politike. Pitanje je prepoznajemo li siromašne i ugrožene.

„Naći ćemo se pred još jednom predizbornom godinom. Privrednici očekuju efikasniju administraciju, a reformu je teško očekivati u predizbornoj godini“, rekao je Vučković.

Nelikvidnost, prema njegovim rečima, može biti osnovni problem u sledećoj godini što je zabašureno dobrim merama u ovoj godini.

Foto 1: Pixabay

Foto Vladimir Vučković: Privatna arhiva

02/12/2020 0 comment

Novac

Kvartalni monitor: Rast u 2021. neizvestan, fiskalni deficit previsok

by Vesna Lapčić 27/09/2020

BDP je u drugom kvartalu u Srbiji zabeležio pad od 6,4 odsto što je najnepovoljniji period u novijoj istoriji, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić na predstavljanju Kvartalnog monitora. Rast u narednoj godini će biti neizvestan jer nije sigurno da li će se u Srbiji i svetu primenjivati epidemiološke mere i koje.

„Manji pad BDP-a u ovoj godini uticaće na manji rast u narednoj jer će efekat oporavka biti slabiji. Ukoliko pad u ovoj godini bude tri odsto, onda bi rast mogao da bude pet odsto“, rekao je Arsić.

Fiskalni deficit i javni dug

Iako buduća Vlada ne bi trebalo da, prema njegovim rečima, primenjuje snažnu finansijsku konsolidaciju, neophodno je smanjiti fiskalni deficit za 2 procentna poena. Fiskalni deficit je u drugom kvartalu iznosio 258,5 milijardi dinara što je istorijski rekord. U prvih sedam meseci fiskalni deficit je iznosio 330 milijardi dinara. Kvartalni monitor procenjuje da će na kraju godine fiskalni deficit iznositi 410-420 milijardi dinara odnosno 7,5 odsto BDP-a. Deficit u Srbiji je iznad proseka zemalja CIE za 1,5 procentnih poena što odgovara visini isplate 100 evra svim punoletnim građanima.

„Trebalo je pomoći građanima, ali samo siromašnima koji bi taj iznos odmah potrošili, dok su bogatiji, verovatno samo uvećali štednju što pokazuje i činjenica da štednja raste“, rekao je Arsić.

On je dodao da „javne investicije treba povećati na 5 odsto BDP-a, kao i ulaganje u nauku, zdravstvo, razvoj i istraživanje u koje se inače, ne ulaže dovoljno.

Arsić je rekao da bi devizne rezerve pale da nije bilo zaduživanja države u visini od dve milijarde evra, jer je Narodna banka Srbije intervenisala ne bi li održala kurs dinara na postojećem nivou i to prodajom 1,5 milijardi evra do avgusta ove godine. Tako je od početka godine dinar dodatno ojačao za 1,7 odsto, a kumulativno za tri i po godine za 9 odsto. Posledično, to srpske proizvode čini manje konkurentnim na inostranim tržištima.

„Jačanje dinara stvara bolju sliku o javnom dugu. Dug Srbije je za sada održiv, ali je već naredne godine neophodno da se zaustavi ili bar drastično uspori njegov rast u odnosu na BDP“, rekao je Arsić.

Zaposlenost i zarade

Iako je nedavno saopšteno da je stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum od 7,3 odsto u drugom kvartalu, reč je o „lepšem“ tumačenju realnog stanja. Naime, na pad stope nezaposlenosti uticao je rast neaktivnosti jer se nezaposlenim smatra samo ona osoba koja nema posao i aktivno ga traži. Da je neaktivnost ostala na istom nivou kao pre godinu dana, stopa nezaposlenosti bi iznosila 11,7 odsto. „U neformalnoj ekonomiji mnogi ljudi su ostali bez posla. Koliko će biti otpuštanja znaćemo tek po isteku mera jer za sada poslodavci koji su koristili pomoć ne smeju da otpuste više od 10 odsto od ukupnog broja radnika“, rekao je Arsić.

Zarade su u tom periodu realno povećane 7,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine što je posledica povećanja u javnom sektoru dok su zarade u privatnom sektoru pale 0,8 odsto. Očekuje se da u privatnom sektoru bude stagnacija zarada ili blagi pad do kraja ove godine i u prvoj polovini naredne.

27/09/2020 0 comment

Novac

Erste Grupa: Očekuje se pad BDP-a jedan odsto 2020. i rast od pet odsto 2021.

by Vesna Lapčić 16/09/2020

BDP bi mogao da padne jedan odsto u 2020. saopštila je Erste Grupa u svojoj analizi „Makroekonomska perspektive Srbije“, dok naredne godine očekuje rast od pet odsto. Ova finansijska institucija je revidirala svoje prognoze naviše.

Rast premašio očekivanja

Nakon brzog rasta sa početka 2020. godine, BDP se u drugom kvartalu 2020. smanjio za 6,4% međugodišnje zbog mera koje su imale za cilj suzbijanje pandemije. Uprkos najvećem kvartalnom padu u proteklih 20 godina, rezultat po pitanju BDP-a je predstavljao pozitivno iznenađenje. Bolji rezultat od očekivanog u drugom kvartalu može se pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu poljoprivredne sezone i radu na više velikih javnih infrastrukturnih projekata. Najjači negativni faktor je predstavljala privatna potrošnja, s obzirom na to da je zabeležila pad od 8% međugodišnje, a zatim investicije, koje su se smanjile za 11,9% međugodišnje. One su zajedno umanjile ukupni BDP za 8,2pp. Javna potrošnja je porasla za 8,9% međugodišnje, čime je doprinela sa 1,6pp ukupnom BDP-u. Neto izvoz je takođe dao pozitivan doprinos rastu.

Margina greške prilikom prognoziranja i dalje je velika. Još uvek očekujemo smanjenje BDP-a kako u trećem tako i u četvrtom kvartalu 2020. godine, premda manje nego u drugom kvartalu. Opšte uzev, rizici deluju uravnoteženo. Snažan rast kreditiranja domaćinstava (7,5% od početka godine u sedam meseci 2020. godine) ukazuje na to da bi domaća potražnja trebalo da se brzo oporavi. S druge strane, virus Covid-19 još uvek ograničava svakodnevne aktivnosti. Takođe postoji neizvesnost u vezi sa stvarnim stanjem tržišta rada, s obzirom na to da su obimna državna pomoć i ograničenja u pogledu prikupljanja podataka zadržali stopu nezaposlenosti na stabilnom nivou u drugom kvartalu 2020. godine. Na osnovu svega toga, revidirali smo blago naviše naše prognoze BDP-a za 2020. i 2021. godinu i sada očekujemo pad od 1% međugodišnje u ovoj godini, dok se predviđa rast BDP-a za 2021. godinu od 5% međugodišnje.

Ponovni rast praćen stabilizacijom inflacije

Nakon što je zabeležila najniže vrednosti u aprilu (0,6% međugodišnje), inflacija se povećala i stabilizovala oko nivoa od 2% međugodišnje do sredine godine. Niska inflacija na početku kvartala uglavnom je bila posledica efekta visoke baze kod cena povrća, koji je nestao u junu, i niskih cena gasa. S druge strane, doprinos cena voća bio je primetno viši u drugom kvartalu, što je dovelo do ukupnog povećanja cena hrane. Uprkos činjenici da je drugi kvartal bio bez presedana u pogledu mobilnosti robe i usluga, nije bilo bitnih nestašica, što je smanjilo pritiske na inflaciju. Opšte uzev, još uvek se očekuje da će inflacija ostati stabilna, pri čemu se očekuje da će prosečan Indeks potrošačkih cena za 2020. i 2021. godinu iznositi 1,7%, odnosno 1,8% međugodišnje.

NBS omogućava oporavak na bazi kreditne aktivnosti

Nakon smanjenja referentne stope za ukupno 100bp od početka godine i očuvanja stabilnosti deviznog kursa, NBS sada stavlja akcenat na podsticanje rasta kreditne aktivnosti. Krajem jula, objavila je da će svim bankama koje nude kamatnu stopu za 0,50pp ispod maksimalne stope u okviru državne garantne šeme, plaćati stopu remuneracije koja je za 0,50pp viša od standardne stope na iznos izdvojene obavezne rezerve u dinarima. Na taj način, NBS subvencioniše kreditiranje privrede i tako doprinosi ublažavanju negativnih posledica krize. Buduća putanja stope ostaje podložna eksternim kretanjima, prognozi inflacije i stabilnosti deviznog kursa. Opšte uzev, ocenjujemo da su rizici uravnoteženi i očekujemo da će NBS referentnu kamatnu stopu zadržati na nepromenjenom nivou u 2020. godini.

Likvidnost ostaje izazov za dugoročni deo krive

Konsolidovani budžetski jaz nakon sedam meseci 2020. godine iznosi 2,8 milijardi EUR (6% BDP-a), uglavnom zbog porasta rashoda od 24,4% međugodišnje, dok pad prihoda iznosi 5% međugodišnje. S obzirom na to da su se subvencije praktično utrostručile, dostigavši 1,3 milijarde EUR, i da su planirane dodatne mere pomoći za drugu polovinu 2020. godine, taj jaz će biti znatnih razmera. Očekujemo budžetski deficit od 3,5 milijardi EUR, odnosno 7,5% BDP-a. Sa stanovišta finansiranja, situacija je stabilna. S obzirom na međunarodnu emisiju u vrednosti od 2 milijarde EUR, snažnu aktivnost na lokalnom tržištu duga početkom godine i raspoloživost bilateralnih kredita, pokriven je veći deo potreba za finansiranjem za ovu godinu.

Kratkoročni i srednjoročni deo krive je zabeležio opadanje prinosa u odnosu na sredinu godine kako za RSD tako i EUR, iako oba još uvek imaju prinose koji su iznad nivoa sa početka godine. Na dugoročni deo krive i dalje negativno utiče niska likvidnost. Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija (MF) da prošle nedelje poveća prinos za 15bp. MF forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Euroclear-u, koje bi dovelo do povećanja potražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, vidimo prednosti dugoročnog dela krive.

Stabilan kurs EUR/RSD

Nije se puno toga promenilo u pogledu kretanja deviznog kursa u Srbiji od našeg prethodnog kvartalnog izveštaja. Fraza „nemojte se boriti protiv centralne banke“ i dalje dobro rezimira kretanja deviznog kursa u Srbiji. Dinar je i dalje jedna od najstabilnijih valuta na svetu od početka godine, s obzirom na dnevno trgovanje u uskom rasponu od 117,4 do 117,6, budući da NBS nije spremna da dopusti eventualne fluktuacije. U prvih sedam meseci, centralna banka je prodala neto iznos od 1,35 milijardi EUR, ali su ukupne devizne rezerve još uvek veće za 800 miliona EUR u odnosu na isti period prošle godine.

I dalje smo uvereni da NBS ima na raspolaganju više nego dovoljno sredstava kako bi obezbedila stabilnost deviznog kursa, budući da se devizne rezerve nalaze na nivou od solidnih 29% BDP-a. S obzirom na sve veći udeo dinarskih kredita kako u segmentu domaćinstava, tako i privrede, NBS će verovatno ostati na oprezu kako ne bi dopustila depresijaciju dinara. Pored toga, ukoliko se obveznicama denominovanim u lokalnoj valuti bude trgovalo putem Euroclear platforme, što je cilj MF, priliv stranih sredstava u dinarske instrumente trebalo bi da zabeleži porast i tako dalje utiče na jačanje lokalne valute.

16/09/2020 0 comment