Cena zlata je porasla tokom protekle godine više od 50 odsto. Za zlatare koje žele da ponude fine zlatne ogrlice, minđuše i druge komade po nižim cenama od onih koje nude tradicionalni luksuzni brendovi, terminski ugovori na zlato mogli bi predstavljati problem.
Iako je zlato često podložno tržišnim fluktuacijama, investitori su u protekloj godini povećavali svoja ulaganja zbog straha od recesije i tržišne neizvesnosti, navodi Goldman Sachs. Zlato je na putu da zabeleži treću uzastopnu godinu dvocifrenog rasta, čak je ove nedelje dostiglo rekordne vrednosti, što je, prema pisanju američkih medija, posledica i krize američke Vlade.
Naime, u utorak je oboren rekord – cena zlata dostigla je 4.000 dolara po unci. I tu pos svoj prilici neće biti kraj rastu.
Analitičari su prošle nedelje napisali da će niže kamatne stope, slabost dolara i politička neizvesnost samo nastaviti da podstiču rast cene zlata. Oni kažu da je glavni rizik za zlato veći rast američke ekonomije i mogućnost da FED bude primoran da ponovo poveća kamatne stope zbog inflatornih iznenađenja.
Izveštaj Goldman Sachsa s kraja prošlog meseca predvideo je ovaj rast, prognozirajući da će cena zlata porasti za šest odsto do sredine 2026. godine, na 4.000 dolara po troy unci — jedinici mere koja se koristi za plemenite metale.
U izveštaju su kupci zlata podeljeni u dve grupe: uverene kupce, koji metal kupuju dosledno, i oportunističke kupce, koji ulaze na tržište „kada smatraju da je cena povoljna“.
Analitičari očekuju da će centralne banke nastaviti sa kupovinom zlata još najmanje tri godine.
„Naše objašnjenje je da centralne banke tržišta u razvoju i dalje imaju znatno manji udeo zlata u odnosu na centralne banke razvijenih tržišta i da postepeno povećavaju svoje zlatne rezerve kao deo šire strategije diverzifikacije,“ napisala je analitičarka Lina Tomas.
A prema anketi Svetskog saveta za zlato iz jula, oko 95% centralnih banaka očekuje da će globalne zlatne rezerve porasti u narednih godinu dana.