Hrana za pse i mačke koja se proizvodi u Srbiji, sa udelom od 6,5% u ukupnom prošlogodišnjem izvozu primarnih poljoprivrednih proizvoda bila je na trećem mestu, iza smrznutih malina i merkantilnog kukuruza, a ispred merkantilne pšenice, pokazuje izveštaj Ministarstva poljoprivrede.
Uočljivo je da plasiranje ovih proizvoda na strana tržišta raste iz godine u godinu. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), lani je izvezeno 64.956 tona hrane za pse i mačke u vrednosti od 207,9 miliona evra, pri čemu je obim izvoza uvećan za više od petine, a vrednost za čak 43,7%. Tokom prvih pet meseci 2024. izvezeno je oko 26.000 tona ove hrane, što je 2,4% više u odnosu na isti period prošle godine.
Srbija plasira pomenute proizvode u 46 zemalja. Tokom prethodne dve godine najviše hrane za pse i mačke je prodato na ruskom tržištu, gde je 2023. završilo više od trećine ukupnog izvoza tih proizvoda. Slede Italija (16,3%) Poljska (8,9%) SAD (6,5%) Turska (6,1%) Grčka (3,7%) i brojne druge evropske države. Na izvoznoj listi se nalaze i Peru, Meksiko, Bangladeš, Tajvan, Koreja, Japan… Tokom prvih pet meseci ove godine najveći kupac je bila Italija, izvoz na tržište Sjedinjenih Američkih Država je u odnosu na isti period 2023. uvećan za čak 220%, u Velikoj Britaniji za 183%, a rast prodaje je zabeležen u još 13 evropskih zemalja.
Unapređeni kvalitet i izvozna procedura
U Privrednoj komori Srbije kažu za B&F da takav uspeh motiviše i sve veći broj firmi koje proizvode hranu za druge životinje da dodatno pokrenu linije za pse i mačke. Jasna Stevanović, viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS navodi da je ovakve izvozne rezultate postiglo svega pet, šest preduzeća, pa se nameće pitanje kako im je to uspelo?
Stevanović smatra da su visoki standardi u proizvodnji i orijentacija ka izvozu ovih firmi bili zamajac za širenje u inostranstvu. Ona podseća da je ovo tržište u Srbiji znatno bolje regulisano 2011. godine, kada je stupio na snagu Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla. Koliki je napredak ostvaren u međuvremenu pokazuje i podatak da je ukupna proizvodnja hrane za pse i mačke porasla sa 255 tona u 2010. na 95.470 tona u 2023. godini.
„Danas naši proizvođači hrane za pse i mačke na međunarodnim sajmovima zauzimaju prestižna mesta u centralnim halama, što se pokazalo veoma značajnim u postizanju izvoznih rezultata. Srpski proizvođači na inostranim tržištima predstavljaju široku paletu proizvoda, namenjenu različitim uzrastima i specifičnim potrebama u ishrani pasa i mačaka. Izvozni rezultati ove industrije velikim delom su podstaknuti i činjenicom da su domaći proizvodi bez prisustva GMO“, ističe Stevanović za B&F.
Pored toga, unapređena je i procedura za dobijanje izvoznih papira. Sektor hrane za životinje je među zahtevnijim u pogledu međunarodnih standarda koje domaća preduzeća moraju da ispune radi efikasnog izvoza na tržište EU. Nadležna Uprava za veterinu Republike Srbije unapredila je način izdavanja veterinarskih potvrda za izvoz pošiljaka u zemlje Evropske unije, uvođenjem sistema elektronske sertifikacije (TRACES), objašnjava Stevanović.
Naša sagovornica dodaje da Srbija ima i izvoznike sirovina za ovu industriju. Neki od primera su krvno brašno, visoko proteinska komponenta koja se koristi u ishrani riba i kućnih ljubimaca, ali i kao organsko đubrivo, ili mesno-koštano brašno, koje služi kao dopunska proteinsko-mineralna komponenta u smešama za ishranu kućnih ljubimaca. Svoju proizvodnju u Srbiji ima i jedan globalni igrač koji je potpuno izvozno orijentisan i samim tim doprinosi dobrim izvoznim rezultatima.
Kriza dala šansu kvalitetnim, a jeftinijim proizvodima
Jedan od većih izvoznika u ovoj oblasti, „Premil“ iz Kovina svoje proizvode plasira u 25 zemalja. Među njima su države bivše Jugoslavije, Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan), Grčka, Rumunija, Bugarska, ali i neka udaljenija tržišta, poput Saudijska Arabije i Izraela.
„Izvoz i dalje raste, ali se oseća kriza na svim tržištima. Kupci pokušavaju da pronađu proizvode koji su cenovno povoljniji a da su zadržali visok kvalitet i upravo je taj odnos cene i kvaliteta glavna izvozna prednost domaće hrane za pse i mačke u odnosu na svetsku konkurenciju. Mnogi inostrani brendovi, koji su veoma skupi, imaju značajan pad prodaje jer su kupci shvatili da i neke manje poznate firme mogu ponuditi kvalitetne proizvode uz nižu cenu. Pored toga, naši proizvodi se prave od prirodnih sastojaka, bez alergena, bez GMO sirovina i to inostrano tržište prepoznaje“, kaže za B&F Vesna Popović, direktorka kompanije „Premil“.
Mada su životinje postale članovi brojnih domaćinstava u Evropi i svetu, ekonomski poremećaji koje su proizveli prvo korona, a zatim rat u Ukrajini, uticali su na „stezanje kaiša“ i kada je reč o kupovini hrane za kućne ljubimce. Ipak, i pored toga kvalitetan proizvod će se ’izboriti’ za svoje mesto na tržištu, ističe Popović.
Konkurentna tehnologija
„Danube Pet Foods“ iz Boljevaca izvozi svoje proizvode u sve države Evropske unije, zatim u zemlje regiona, ali i na tržišta poput Izraela, Južne Koreje, Hong Konga, Turske, Rusije, Gruzije, Litvanije, Velike Britanije i Švajcarske. Marko Pavlović, direktor proizvodnje u ovom preduzeću, najavljuje za B&F da planiraju prodaju i na novim tržištima Bliskog istoka, Dalekog istoka i Sjedinjenih Američkih Država.
„Veliki rast broja kućnih ljubimaca, naročito pasa i mačaka, povećava i tražnju za odgovarajućom hranom. Mi u svojoj proizvodnji primenjujemo ’coldpressed’ tehnologiju, koju koristi još samo nekoliko fabrika u svetu. To proizvode čini veoma privlačnim za pse, nutritivno bogatim, a potrudili smo se i da cena bude pristupačna. Verujem da su to glavni razlozi našeg rasta”, ocenjuje Pavlović, koji očekuje da će izvoz uvećati za najmanje 50% naredne godine.
Kada je reč o perspektivama ove industrije, Jasna Stevanović iz Privredne komore Srbije smatra da je jedan od uslova za njen uspeh i ubuduće dodatno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa regulativom Evropske unije. Potrebno je da se još preciznije definišu celokupni uslovi proizvodnje hrane za kućne ljubimce, s ciljem da se obezbede maksimalna zdravstvena bezbednost i kvalitet ovih proizvoda, uključujući i dijetetsku hranu za one životinje, čiji je metabolizam privremeno ili nepovratno poremećen.
Američki proizvođači ostaruju najveće prihode
Prema izveštaju Evropske asocijacije proizvođača hrane za kućne ljubimce iz juna ove godine, u Evropi ima oko 352 miliona kućnih ljubimaca. Oni su „raspoređeni“ na 166 miliona domaćinstava, odnosno 50% evropskih domaćinstava poseduje jednog ili više kućnih ljubimaca. Godišnji obim proizvodnje hrane za kućne ljubimce dostigao je 9,9 miliona tona, vrednost prodaje iznosi 29,2 milijarde evra, dok tržište povezanih proizvoda i usluga vredi 24,6 milijardi evra. Očekuje se da će svetsko tržište hrane za kućne ljubimce do 2027. rasti za skoro 21% godišnje, a 2023. najveće prihode u ovoj industriji ostvarili su proizvođači u Sjedinjenim Američkim Državama, 57,6 milijardi dolara.
Izvor: Biznis i finansije