Šta je jako važno znati o zaštiti na radu?

Zaštita na radu u Repulici Srbiji uređena je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i posebnim uredbama, podzakonskim aktima i pravilnicima. 

Ovaj zakon primenjuje se u slučaju svih zanimanja, osim onih u policiji, vojsci, kao i zaštiti i spasavanju iz delokruga nadležnog državnog organa (vatrogasci i sl). Za ova lica važe posebna pravila, koja su uglavnom definisana zakonima koji uređuju njihov delokrug rada, na primer – Zakonom o policiji. 

Za ostala zanimanja, profesije i zanate, možemo se osloniti na ovaj zakon kada tumačimo zaštitu na radu. Kao i svaka pravna legislativa, ovaj zakon je promenjiva kategorija, pa savetujemo da se ne oslanjate u potpunosti na činjenice koje ćemo o ovome reći u nastavku teksta, s obzirom na to da su neka pravila možda naknadno promenjena. 

No, svakako da vam možemo pomoći da steknete dobru sliku o ovoj oblasti rada – zaštitnoj. Nekoliko činjenica koje treba da znate o zaštiti na radu čekaju vas u nastavku teksta!

Zaštita oprema je obavezna kod određenih zanimanja

Kod nekih zanimanja, poput rada u rudnicima, ali i na građevinama, korišćenje zaštitne opreme je obavezno. I dok, recimo, građevinski inženjeri, ne smeju da pristupe građevini bez zaštitne kacige, radnicima na samoj građevini treba obezbediti i drugu zaštitnu opremu. 

Zavisno od specifičnosti posla, to mogu biti kvalitetne radne čizme, ili samo zaštitni kombinezoni. Korišćenje zaštitne opreme je važno zbog toga što pomaže u zaštiti radnika od potencijalnih opasnosti na radnom mestu. Ove opasnosti mogu uključivati hemikalije, ekstremne temperature i druge opasne uslove koji mogu izazvati povrede ili bolesti. Zaštitna oprema može sprečiti ili smanjiti težinu povreda i bolesti, a takođe može pomoći radnicima da bezbednije i efikasnije obavljaju svoj posao.

U Zakonu, zaštitna oprema se definiše ovako: Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog.

Svaki radnik ima pravo na bezbedan i zdrav rad

Ono što svaki poslodavac i zaposleni moraju da znaju o zaštiti na radu, jeste to da svaki radnik ima pravo na bezbedno i zdravo radno mesto. To znači da su poslodavci dužni da obezbede radno okruženje bez opasnosti koje bi mogle izazvati povrede ili bolesti. 

Ovo uključuje stvari kao što su osiguranje da se mašine i oprema pravilno održavaju, obezbeđivanje adekvatne ventilacije i osvetljenja i preduzimanje koraka za sprečavanje nesreća i povreda. Poslodavci su takođe odgovorni za obezbeđivanje neophodne bezbednosne opreme i obuke kako bi pomogli u zaštiti radnika od potencijalnih opasnosti.

Ili kako se to u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu definiše: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.

Da li se ove odredbe odnose samo na radnike? 

Ne, isti ovaj zakon, osim na zaposlene, primenjiv je i na druge kategorije, a evo i koje:

1. Učenike i studente učenici i studenti kada se nalaze na obaveznoj praksi, na predavanjima ili praktičnoj nastavi;
2.  Praktikante koji se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
3. Sve koji su na profesionalnoj rehabilitaciji;
4. Sva lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;
5. Lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
6. Lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Šta ako se odredbe prekrše? 

Ako je poslodavac ili preduzetnik učinio sve zakonom propisano da bi obezvedio zaštitu i zdravlje radniku, on nije odgovoran. Međutim, u tim slučajevima – povrede i narušeno zdravlje su izuzetno retki, te je češće slučaj da radnik nije u potpunosti obezbeđen i da je povreda odgovornost poslodavca.

Naglašavamo – ćak i u slučaju da se povreda ni narušeno zdravlje nisu dogodili – ako Uprava za bezbednost i zdravlje na radu utvrdi da poslodavac nije ispoštovao sve preventivne mere i uputstva za zaštitu radnika, odgovorni će biti kažnjen. 

Zakonom je predviđena novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara, kojom se kažnjava poslodavac sa svojstvom pravnog lica za načinjeni prekršaj. 

Postoje i zanimljive činjenice o oblasti zaštite na radu

Istraživajući temu, pronašli smo i nekoliko zanimljivih statističkih ili istorijskih činjenica iz ove oblasti: 

• Radnici u građevinskoj industriji su na najvećem riziku od nesreća i povreda na radu, a onda slede radnici u proizvodnoj i transportnoj industriji;
• Prva pravila o bezbednosti za radnike su uvedena u starom Rimu, gde su radnici bili dužni da nose zaštitnu odeću i koriste zaštitnu opremu kako bi sprečili povrede na poslu.
• Koristenje zaštitnih naočara može pomoći da se spreči oko 90% svih povreda očiju na radnom mestu.

Autor: Lara Vučetić

Foto: Pixabay.com