Piše: Vesna Lapčić za Biznis i finansije
Smanjena proizvodnja električne energije u hidroelektranama zbog suše, rast cena energenata koji se ne može u potpunosti prevaliti na leđa potrošača i već postojeći nedostaci u energetskom sistemu Srbije mogli bi da imaju dugoročne posledice po javna preduzeća u ovom sektoru, pre svega, lošije poslovne rezultate i smanjenje investicija. Fiskalni savet je još sredinom godine, u svojoj analizi naveo da „ukoliko se prodajna cena struje ubrzo ne poveća i nastavi sa odlaganjem krupnih reformskih koraka, pitanje je vremena kad će EPS postati direktan budžetski trošak“.
A svi znamo da je cena struje u Srbiji jedna od glavnih poluga za održavanje socijalnog mira već decenijama. Struja za domaćinstva jeste poskupela 6,5%, ali je Fiskalni savet u pomenutoj analizi istakao da povećanje mora da ide čak do 20%, jer je to neophodno za sprečavanje „krvarenja“ EPS-a, ali i zbog toga što je ekonomski opravdano. Finansijski izveštaj EPS-a pokazuje da je na kraju prošle godine ovo javno preduzeće zabeležilo minus od 15 milijardi dinara. Takav gubitak je nastao najviše zbog uvoza struje koji se finansirao kreditima. Struja je ovog leta na svetskim berzama zabeležila rekordne cene, a EPS je nastavio da uvozi struju, što znači da i ove godine mogu da se očekuju loši poslovni rezultati.
„Ako proizvodi dovoljno energije da može da snabdeva domaće tržište, EPS ne pravi minuse. Ali ako mora da uvozi struju koja je deset puta skuplja od proizvodne cene, koju će u jednom trenutku da prodaje jeftino, to će se svaliti na leđa građana. Zbog svega toga, pitanje je šta će biti sa EPS-om za nekoliko godina“, izjavio je nedavno Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u emisiji „Oko“.
Suša desetkovala proizvodnju struje
Da nesreća nikada ne ide sama svedoči i situacija sa sušom tokom letnjih meseci. Upravo u trenutku kada cena struje „divlja“, usled dugotrajne suše zabeleženi su istorijski loši vodostaji na rekama, najniži u poslednjih deset godina. „Tokom ove godine, hidrološka situacija je nepovoljna, odnosno bila je velika suša zbog čega je proizvedeno 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego prošle godine, koja je bila hidrološki izuzetno dobra“, kažu u ovoj kompaniji za B&F.
Hidroelektrane EPS-a su od januara do 19. septembra ove godine proizvele 6.498 GWh, dok je u istom periodu 2021. godine proizvedeno 9.118 GWh. U Hidroelektrani Đerdap, najvećoj i najvažnijoj hidroelektrani u energetskom sistemu Srbije, zbog niskog vodostaja i dalje ne mogu da proizvode struje koliko bi u uobičajenim okolnostima bilo moguće.
Naime, od početka ove godine do 20. septembra, prosečan dotok na sistemu Đerdap 1 iznosio je 3.803 m³/s, uz veliku verovatnoću da do kraja godine ostane ispod 4.000 m³/s i tako se pridruži najsušnijim godinama u poslednje tri decenije: 1990. i 2003. godini. Ovako nizak dotok direktno utiče na smanjenu proizvodnju HE Đerdap 1. Umesto planiranih 3.697.867 MWh, od početka godine do 20. septembra, proizvodnja HE Đerdap 1 je iznosila svega 3.003.024 MWh, odnosno 81% plana.
Radmilo Nikolić, direktor za proizvodnju energije u Ogranku HE Đerdap kaže za B&F da je ista situacija i u ostalim elektranama Ogranka Đerdap. „Ipak, pouzdanost i tehnička spremnost i dalje su na najvišem nivou, ali nedostatak vode ne dozvoljava da agregati rade punim kapacitetom“, objašnjava Nikolić. Loša hidrologija u letnjem periodu se, prema njegovim rečima, nastavila i početkom septembra, ali dodaje da je „sredina septembra, ipak, dala nadu da jesen neće biti izuzetno sušna“.
Krajem septembra dotok na rekama se popravio, te u HE Đerdap 1 kažu da uz dobru hidrologiju postoji mogućnost da se ispuni plan proizvodnje i za ostale mesece do kraja godine. U trenutku pisanja ovog teksta, pred kraj septembra, HE Đerdap 1 je ostvarivao mesečni plan proizvodnje sa 71 %, ali su očekivali da se do kraja meseca ovaj rezultat poboljša.
U HE Đerdap ne odustaju od investicija
U ovom javnom preduzeću ističu da uprkos aktuelnoj energetskoj situaciji i manjoj proizvodnji struje, ne odustaju od strateških planova. „Krajem svake godine poslovodstvo Ogranka HE Đerdap pravi plan održavanja agregata i blok transformatora na osnovu dugogodišnje statistike dotoka i potreba održavanja. U HE Đerdap 1 je prvog septembra počela revitalizacija poslednjeg nerevitalizovanog agregata A3. Taj agregat proizvodio je energiju više od 51 godinu, od 3. marta 1971. pa sve do septembra ove godine, kada je zaustavljen i kada je počeo zamašan posao na revitalizaciji. Ovaj agregat HE Đerdap 1 je u svom radnom veku na mreži bio 347.561 čas i proizveo je impozantnih 48.618 GWh. Izuzetno veliki posao na revitalizaciji agregata broj 3 HE Đerdap 1 planiran je da se završi krajem naredne godine“, najavljuje Radmilo Nikolić.
Naš sagovornik dodaje da je započeo i remont agregata broj 1 u trajanju od 28 dana, dok će remont blok-transformatora 1 biti obavljen do kraja godine. U okviru remonta A1 biće zamenjen generatorski prekidač čime će se povećati stepen zaštite ovog već revitalizovanog agregata. „Uporedo sa tim, počeli smo i remont oba agregata u HE Pirot, remont Vlasinskih HE i remont agregata A5 na HE Đerdap 2“, saopštava Nikolić.
Energetska efikasnost na čekanju
Ipak, da investicije mogu biti usporene, a poslovni rezultat pogoršan u javnim preduzećima koja su direktno izložena trenutnoj energetskoj krizi, potvrđuje Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije. On kaže da će toplane, ukoliko cene energenata nastave da rastu, u određenoj meri usporiti investicije, naročito u oblastima energetske efikasnosti i zelene agende. Dokaz tome je i što su toplane, koje imaju tu mogućnost, nabavile mazut i ugalj, za slučaj da isporuke gasa budu nedovoljne.
Inače, od 57 sistema na daljinsko grejanje (SDG), koliko ih ima u ovom Udruženju, 13 nije podnelo zahtev za povećanje cena svojih usluga. Od preostalih 44 koja jesu, lokalne samouprave su u trenutku pisanja ovog teksta odobrile nove cene za 12 njih, dok su ostali zahtevi bili na razmatranju.
[blockquote align=“left“ author=“Imajući u vidu da troškovi energije i energenata u proizvodnji toplotne energije utiču sa 60-65%, cene grejanja koje ne prate opravdane troškove poslovanja mogu negativno da utiču na poslovanje SDG, ocenjuje Dejan Stojanović.“][/blockquote]
To u prevodu znači da bi toplane mogle da ostvare lošiji poslovni rezultat, a neke od njih već imaju zabeležene neto gubitke u poslovanju u prošloj godini. Primera radi, JKP Toplana Leskovac je u prošloj godini imala gubitak od 29,658 miliona dinara. JKP Gradska toplana Zrenjanin zabeležila je neto gubitak od 15,4 miliona dinara prema izveštaju koji je predat Agenciji za privredne registre, a u ovoj godini su čak imali probleme sa plaćanjem struje EPS-u zbog nedostatka sredstava. U Pirotu će Grad subvencionisati Toplanu, kako poskupljenje ne bi premašilo očekivanih 12,5%.
Šta se može učiniti odmah?
Pored toga što su mnoge toplane zahtevale povećanje cena svojih usluga, JKP Beogradske elektrane su predložile mere štednje. Deo tih mera se odnosi na internu potrošnju energije, kojima bi se postigle uštede od 15% u potrošnji ovog preduzeća. „Značajan deo ušteda energije se može ostvariti bez većih investicija, samo uz brižniji odnos prema potrošnji energije. Investicije su potrebne u poboljšavanje toplotne izolacije zgrada i druge mere na strani potrošnje. Na strani proizvodnje i dostave toplotne energije do potrošača, investicije su potrebne u pojačano održavanje opreme u postrojenjima za proizvodnju toplotne energije i posebno za jače investiciono održavanje relativno stare distributivne mreže radi sprečavanja eventualnih gubitaka“, kaže za B&F Rade Basta, direktor JKP Beogradske elektrane.
On smatra da napori koji se sada preduzimaju u pogledu proizvodnje i potrošnje energije, kako bi se što bezbolnije prezimilo, ne treba da budu samo kratkoročni poduhvati, već sastavni deo dugoročne energetske strategije. „Energetika je inače oblast koja po prirodi zahteva dugoročno planiranje i značajne investicije“, ističe Basta.
Na pitanje šta bi moglo da se učini odmah, kako bi toplane već sada ostvarile uštede, Dejan Stojanović iz Toplana Srbije kaže da je potrebna dobra regulacija na toplotno predajnim stanicama, bilo da se to radi automatski ili ručno. Cilj je da se toplotna energija isporučuje tako da temperatura u stanovima bude u propisanim granicama od 19 do 21°C.
„Smanjenje temperature grejanog prostora za 1°C rezultira uštedom energenta za oko 6%. Za ovakvu energetsku krizu u kojoj sada živimo nije bilo moguće da se bolje pripremimo. Ko je mogao da pretpostavi da će cena električne energije iznositi 600 evra za megavat-sat, a cena 1.000 kubnih metara gasa čak 3.200 dolara“, pita Stojanović.
Prema njegovim rečima, da bi se dugoročno postigla energetska održivost, potrebno je insistirati na energetskoj efikasnosti, pokriti opravdane troškove proizvodnje i distribucije toplotne energije i jačati kapacitete lokalnih samouprava za energetsku tranziciju. „Uz to je važno da se socijalna pitanja rešavaju i na drugačije načine, osim socijalnim tarifama toplotne energije“, smatra Stojanović.
Izvor: Biznis i finansije
Foto: Pexels