Osim toga što srpske kompanije izvoze u Rusiju, mnoge su imale i poslovanje u toj zemlji, koje je sada zbog rata u Ukrajini ugroženo. Putevi ka Rusiji su sve duži što u značajnoj meri poskupljuju transport. Kada se na sve to doda skuplje gorivo i sve nepovoljniji kurs rublje kao i neizvesnost u naplati roba, jasno je u kojoj meri su pojedine kompanije u problemu. Najteže je uzgajivačima jabuke i jagode koje se procentualno najviše izvoze na rusko tržište. Međutim, pojedine kompanije iz mlekarske i mesarske industrije takođe su imale velike plasmane na to tržište te su primorani da svakodnevno prate dešavanja i traže rešenja, piše magazin Biznis i finansije.
Kompanija Zlatiborac je prisutna na tržištu Ruske Federacije još od 2010. godine, a od 2016. godine posluju preko kćerke kompanije “Zlatiborac trejd” sa sedištem u Moskvi. Ukupan izvoz u tu zemlju, pre krize u vezi sa afričkom kugom svinja i dešavanjima u Ukrajini, iznosio je više od 50% ukupnog izvoza kompanije.
Dušan Knežević, generalni direktor kompanije Zlatiborac kaže za magazin Bizinis i finansije da pod uticajem navedenih okolnosti taj izvoz beleži konstantan pad. Transportna ruta preko Mađarske-Slovačke-Poljske-Letonije-Litvanije-Estonije do Rusije se za sada, kako kaže, odvija bez većih problema – traje malo duže, ali funkcioniše.
„Trenutno najveći problem predstavlja nestabilan kurs ruske rublje u odnosu na evro, koji je pre krize imao vrednost 85 za jedan evro, a ovih dana varira i preko 140. Takođe otežan je i platni promet preko ruskih banaka koji se za sada uspeva nekako prevazići. Nastavak krize ne vidimo preterano optimistički po naše poslovanje, ali verujemo da će neophodna potreba za hranom otvoriti koridore koji će dati prostor njenom nesmetanom protoku”, kaže Knežević.
Dušan Knežević kaže da je novo tržište teško naći, još teže osvojiti, a najteže zadržati.
„Tu ste uvek na tankoj liniji i ako niste temeljni, stručni i maksimalno posvećeni, vrlo brzo ćete biti iznenađeni njegovim gubitkom. Ono se naravno ne gubi uvek vašom krivicom, prosto dešavaju se i okolnosti na koje ne možete kao pojedinac uticati a to je stvar rekao bih više sile, koja nam se bar kada je mesna industrija u pitanju u poslednjih nekoliko godina kontinuirano dešava“, objašnjava Knežević.
Afrička kuga svinja, na primer, više od dve godine na tlu Evrope pravi probleme naizmeničnog zatvaranja i otvaranja tržišta, zatim je virus Covid 19 napravio poremećaje, a sada i aktuelna zbivanja između Rusije i Ukrajine i uvođenje sankcija.
„Svako tržište je priča za sebe, jako je kompleksno, složeno i zahtevno, uvek se prethodno zahteva njegovo temeljno istraživanje i pronalaženje svoga mesta u njemu, a koje podrazumeva njegovu segmentaciju, targetiranje i pozicioniranje. Važno pitanje je ko su nam potencijalni kupci, koja je naša ciljna grupa, koji su njihovi prohtevi, navike,ukusi i slično, zatim ko je i kakva je konkurencija, cenovna politika, marketing. Sve ove aktivnosti ako ozbiljno i profesionalno pristupite poslu, do konačnog pozicioniranja proizvoda na police trgovinskih mreža znaju trajati od šest meseci do godinu dana“, ističe Knežević.
Izvor: Youtube/prt sc