Preduzetništvo je rizičan ali potencijalno isplativ poduhvat. Prema onlajn kursu Entrepreneurship Essentials, 50 ​​odsto startapa traje pet godina, a samo 25 odsto preživi 15 godina.

„Za svaki Amazon.com ili Uber postoji mnoštvo kompanija koje se malo ko može setiti“, kaže profesor Harvardske poslovne škole Vilijam Salman u Entrepreneurship Essentials.

Dakle, šta razlikuje uspešne poduhvate od onih koji ne uspevaju?

„Kada kompanija uspe, to je zato što je otkrila i napravila prave poteze na tom putu“, kaže Salman. „Ona je otkrila kako da stvori i uhvati vrednost za kupce.

Ako istražujete preduzetništvo ili ste u ranim fazama pokretanja preduzeća, važno je da učite od drugih da biste izbegli uobičajene zamke i otkrili koje su odluke uticale na opstanak kompanije. Evo četiri priče Harvard Business School uspešnih preduzetnika koje će inspirisati vaše preduzetničko putovanje.

ČOVEK SA NAJVIŠE PATENATA U ISTORIJI: OSMISLIO JE ČUVENI FLOPPY, ALI I PERIKU ZA SAMOODBRANU

1. Adi Dassler iz Adidasa
Neki od najvećih brendova današnjice započeli su skromno, a najbolji primer je osnivač Adidasa, Adolf „Adi“ Dasler.

Daslerova obućarska karijera počela je u toaletu njegove majke u malom gradu u Bavarskoj u Nemačkoj. Tamo je Dasler počeo da dizajnira i stvara cipele i odlučio da želi da napravi najbolju moguću sportsku obuću za sportiste.

Iako je u to vreme postojalo mnogo obućara, Dasler je bio posvećen tome da se istakne na tržištu prikupljanjem povratnih informacija od sportista o tome šta traže u cipeli, koje tačke bolova bi se mogle poboljšati i kako su se osećali prema njegovim ranim modelima.

Ova povratna informacija omogućila je Dasleru da napravi atletsku obuću koju su njegovi kupci veoma cenili i dala mu je legitimitet kada je 1949. godine sa 49 godina registrovao „Adi Dassler Adidas Sportschuhfabrik“. Iste godine je registrovana prva cipela sa Adidas tri pruge.

Daslerova vizija da stvori najbolju obuću za sportiste ostvarila se 1954. kada je nemačka fudbalska reprezentacija pobedila Mađare u finalu Svetskog prvenstva — dok je nosila novi model Adidas kopački.

„Njihova neverovatna pobeda se pročula širom sveta u narednim decenijama“, navodi Adidas na svojoj veb stranici, „i učinila je Adidasom i njegovim osnivačem poznatim imenom na fudbalskim terenima svuda“.

Od tada je Adidas izrastao u međunarodni brend poznat po visokokvalitetnoj sportskoj odeći i obući.

Daslerova priča baca svetlo na važnost slušanja ciljnih kupaca o njihovim snovima, potrebama i bolnim tačkama.

„Tajna uspeha Adija Daslera imala je još jedan lični sastojak: sastajao se sa sportistima, pažljivo slušao šta su mu govorili i stalno posmatrao šta se može poboljšati ili čak izmisliti da bi podržao njihove potrebe“, navodi se na Adidasovom sajtu.

2. Vitni Volf Herd, Bumble
Nakon što je napustila kompaniju za aplikacije za sastanke Tinder  2014. godine, Vitni Vulf Herd je bila inspirisana da stvori svojevrsno osnažujuće iskustvo za sastanke za žene.

„Uz sve napretke koje su žene napravile na radnim mestima, rodna dinamika zabavljanja i romanse i dalje je delovala tako zastarelo“, piše Volf Herd na Bamblovoj veb stranici. „Pomislila sam: „Šta ako bih to mogala da obrnem na glavu? Šta ako žene naprave prvi korak i pošalju prvu poruku?“

Volfe Herd, zajedno sa suosnivačem aplikacije za sastanke Badoo, Andrejem Andreevim i bivšim zaposlenima Tindera Krisom Gulzcinskim i Sarom Mik, dizajnirala je aplikaciju za sastanke koja zahteva od žena da naprave prvi korak u upoznavanju.

Brend je uzeo maha – uglavnom na univerzitetskim kampusima – i aplikacija je dostigla 100.000 preuzimanja u prvom mesecu.

Kako njegova baza korisnika raste, Volfe Herd ostaje snažan zagovornik rodne ravnopravnosti i prevencije seksualnog uznemiravanja, izgrađujući funkcije u aplikaciji koje blokiraju govor mržnje i zamagljuju neprikladne slike. Volf Herd i njen tim takođe su lobirali u državi Teksas – gde je sedište kompanije – da donese zakon koji zabranjuje slanje neželjenih razvratnih fotografija, koji je usvojen 2019.

„Posvećena sam više nego ikad da pomognem unapređenju rodne ravnopravnosti — i da se stane na kraj mizoginiji koja još uvek muči društvo“, piše Volfe Herd u pismu korisnicima Bumble-a. Ona kasnije dodaje: „Ne želim ništa više od toga nego da vaše veze budu i smislene i zdrave“.

Priča Volfe Herda služi kao podsetnik da svoj život koristite za poslovnu inspiraciju i da koristite cilj do kojeg vam je stalo da biste razlikovali svoj proizvod i brend na zasićenom tržištu.

3. Melani Perkins iz Canve

Godine 2007. Melani Perkins je radila honorarno dok je studirala u Pertu, podučavajući studente kako da koriste softver za dizajn desktopa. Softver je bio skup, složen i zahtevao je obuke od semestara da bi se naučilo kako da se koristi, što je navelo Perkins da se zapita: „Postoji li način da ovo bude jednostavnije i jeftinije?“

Perkinsov cilj da stvori pristupačnu, jednostavnu, onlajn alatku za dizajn prvobitno je odbilo više od 100 investitora – Canva je dobila svoju prvu investiciju tek tri godine od njenog predstavljanja.

Perkinsova ovu investiciju pripisuje promeni u svojoj strategiji postavljanja: počela je da ukazuje na probleme koje Canva želi da reši.

„Važno je ispričati priču, jer ako vaša publika ne razume problem, neće razumeti rešenje,“ kaže ona.

Danas 60 miliona kupaca koristi Canvu za kreiranje dizajna u 190 zemalja.

Perkinsova priča odražava važnost efikasnog prenošenja vrednosti poslovne ideje, kao i upornost i otpornost potrebne za uspeh preduzetništva.

4. Nil Blumental, Dejv Gilboa, Endi Hant i Džef Rejder iz Warby Parkera

Jedan primer koji se pominje u Entrepreneurship Essentials je onaj inovativne kompanije za naočare na mreži Warby Parker. Student Vharton MBA Blumenthal izgubio je 2008. naočare na recept. Nije bio voljan da kupi nove je su bile skupe. Takođe nije želeo da poseti prodavnicu naočara.

Ideja mu je pala na pamet usred noći i odmah je poslao mail trojici prijatelja — Gilboi, Huntu i Rejderu: Zašto ne biste pokrenuli onlajn kompaniju koja će prodavati naočare na recept po pristupačnoj ceni?

Krenuli su na posao, a Worby Parker je bio spreman za lansiranje odmah nakon što su četvorica osnivača diplomirala u proleće 2010. – to jest, sve dok GK nije kontaktirao Blumentala o pisanju članka koji će biti objavljen 15. februara te godine.  Osnivači su ubrzali svoj proces i pokrenuli veb lokaciju Warby Parkera istog dana kada je članak odštampan.

Članak je nazvan Warby Parker „Netfliks naočara“, koji je privukao mnogo kupaca. Jedina greška osnivača bila je što nisu omogućili stavljanje oznake „rasprodato“ na veb lokaciju. Lista čekanja za naočare Warby Parker narasla je na 20.000 ljudi, a kompanija je za tri nedelje dostigla cilj prodaje u prvoj godini.

„Bio je to trenutak panike, ali i odlična prilika za nas da pružimo odličnu korisničku uslugu i napišemo personalizovane mejlove da se izvinimo i objasnimo“, kaže Blumental u intervjuu za Inc. „To je zaista postavilo ton kako ćemo voditi korisničku podršku .“

Nekoliko stvari koje Warby Parker izdvajaju od tržišta naočara u to vreme:

Njegov onlajn model: Novi način isporuke proizvoda pomogao mu je da se probije u stagnirajuću industriju
Njegove pristupačne cene: Par Warby Parker okvira sa sočivima na recept košta 95 dolara – mnogo jeftinije od drugih brendova u to vreme
Njegov program kućnog isprobavanja: Ovo je omogućilo kupcima da isprobaju pet pari naočara i pošalju nazad parove koje nisu želeli da kupe.
Svoju posvećenost vraćanju: Za svaki par kupljenih naočara, Warby Parker je donirao par nekome kome je potrebna
Warby Parker je donirao milioniti par naočara 2019. godine i nastavlja da bude primer inovacije na postojećem tržištu.