Tag:

preduzetničke priče

Točionica – jedinstveni poslovni koncept od sad pretočen u franšizu

by Vesna Lapčić 06/02/2023

Točionica je novosadski ugostiteljski koncept, fuzija pivnice, restorana i kafeterije, atraktivnog industrijskog dizajna enterijera sa zanatskim pivom kao nosiocem ponude i ništa manje prepoznatljivim burgerima te selekcijom kafe i pića. Ceo koncept promoviše zanatsku i domaću proizvodnju, a osmislili su ga Danilo Grk i Vladimir Sekulović.

A kako je sve počelo?

Još pre sedam godina Danilo i Vladimir su zakupili ugostiteljski objekat koji je imao svoju proizvodnju zanatskog piva. Tada su, kako kažu, imali priliku da se upoznaju sa potencijalom te industrije. Ujedno su upoznali i tehnološkinju sa 30 godina iskustva – Beka Paunović je napustila industrijsku proizvodnju piva i potpuno se preorijentisala na kraft pivo. Vrlo brzo su zaključili da bi bilo dobro da pokrenu posao potpuno samostalno, ali nisu imali dovoljno novca da investiraju u proizvodnju piva.

„Ideja je bila da nađemo postojeću malu pivaru koja ne radi i da je uzmemo u zakup. Našli smo je u Zrenjaninu, a vlasnik je bio čovek koji je među prvima počeo da proizvodi kraft pivo, još pre nego što je to postao trend na tržištu“, priča Danilo.

Razmišljajući o nazivu piva hteli su da pobegnu od već ustaljene prakse da se pivu daju „hipsterska“, čudna imena u kojima se, kako kaže Danilo, nekada i preterivalo. „Mi smo želeli da ličimo na te stare pivare koje su se obično nazivale po gradu u kojem se nalaze te smo je nazvali Novosadska zanatska pivara. I od te pivare je sve počelo. Od starta smo želeli da otvorimo i ugostiteljski objekat, jer ni tada ni sada nije bilo problem napraviti pivo već ga prodati“, kaže Danilo.

Naime, kada su 2017. ulazili na tržište zanatskog piva na tržištu je već radilo nekoliko veoma ozbiljnih igrača sa kojima „mali“ nisu mogli da se tek tako takmiče. Posebno ukoliko su budžeti ograničeni.

Nulti objekat

Mala, probna „Novosadska zanatska točionica“, kako su nazvali ugostiteljski objekat, zapravo je bila pilot na kojem je testirana poslovna ideja. Zovu je nultim objektom u kojem su točili i prodavali samo svoje pivo i dalje razrađivali koncept. Radila je svega godinu i po dana, malo ko je se, prema rečima Danila, seća, ali je njima donela mnogo korisnih informacija za dalji razvoj posla.

„Prodavati samo pivo nije bilo održivo u Novom Sadu, pa smo ubacili i kafu, ali je naš stav bio da u priču uvodimo samo male proizvođače. Našli smo jednu firmu koja i danas pravi za nas blend kafe. Pored kafe smo ubacili vodu, pa smo razmišljali o sokovima. Prvo smo sami cedili voće, što radimo i danas, ali smo želeli da imamo i svoje flašice. Našli smo malu porodičnu firmu iz Novog Sada „Laloški d.o.o.“ koja za našu etiketu pravi i sokiće bez aditiva i konzervansa“, priča Danilo kako je sve krenulo.

Sticajem okolnosti u tom nultom lokalu su imali kuhinju pa su spontano krenuli da prave burgere i tortilje. Nisu imali mnogo prostora u kuhinji za eksperimentisanje jer je bila mala, što je, posle će se ispostaviti, bilo dobro, jer su se fokusirali na proizvode sa roštilja.

„Uopšte nismo sanjali da će jednog dana kada ljudi kažu Točionica asocijacija biti prvo na naše burgere. Danas će ljudi kada čuju Točionica najčešće reći ’aha burgeri, ali imaju i pivo’. Jedan od razloga je svakako kvalitet, ali i naš marketing na društvenim mrežama. Pored toga, pravimo burgere koje niko nije pravio, pa u komplet lepinu stavimo burger, što bi u Užicu bila prava jeres“, ističe Danilo.

Nastanak Točionice i pravi start

Danas se zovu samo Točionica, imaju dva lokala u Novom Sadu i fuzija su kafeterije, pivnice i restorana. Prvi veliki lokal otvoren je u septembru 2018. na Detelinari u Novom Sadu. Dok je priprema drugog lokala krenula na Limanu usred pandemije, a otvoren je kad su popustile mere 2020. godine.

Enterijer oba lokala je bio isti, s tim što su u drugom poradili na samoj udobnosti lokala, u smislu većeg broja „mekanih“ sedećih mesta. „Stalno radimo ankete sa posetiocima, osluškujemo ih i na osnovu njihovih komentara unapređujemo svoju uslugu, kako u pogledu izgleda, muzike koju puštamo, menija koji nudimo. Na taj način smo upoznali svoje goste, što nam je pomoglo kod pripreme drugog lokala“, kaže Danilo.

Oba lokala imaju industrijski dizajn. U prvom lokalu su potrošili čak 1.300 metara metalnih vodovodnih cevi, sve su prefarbane u sivu boju, dok je samo jedna crvena. Karakterističan je i zid sa limom na kom je ispisano ime brenda – Točionica.

U njima prodaju samo svoje pivo, kafu, sokiće, a pored burgera na meniju su kobasice, nekoliko jela na tanjiru. Ljudima je u početku bilo neobično što ne nude popularna negazirana pića, čak su se i ugostitelji čudili toj odluci. Ipak su odlučili da se drže svog koncepta, fokusiraju na proizvode po kojima su prepoznatljivi i koje drugi nemaju.

„U oba lokala se proda oko 5.000 litara, ali prodaja najviše zavisi od sezone. Imamo šest vrsta piva. Neke pivare su otišle u krajnost pa prave 30 i više vrsta piva. Mi smo želeli prvo da pokrijemo osnovne ukuse pa smo napravili svetli i tamni lager – Zlatni lager i MAstif. Zatim, uvek smo slušali priče o jakom pivu iz Belgije i Londona, pa smo napravili Mehanik. Traženo je pšenično pivo pa smo napravili i taj ukus – Citroplan. Dodatna dva su Dinamik – NEIPA, New England IPA – i najnovije, laganije Novosadski pilsner. Kad je leto, napravimo letnji specijal i izađemo malo iz šablona“, priča Danilo.

Što se tiče tržišta zanatskog piva, Danilo kaže da su se mnogi zaleteli u taj biznis, što nije retka pojava na ovim prostorima. „Entuzijazam je bio veliki i dalje vlada, što je super, postoji mnogo različitih i kvalitetnih piva. Ipak, investicije su velike, a mnogi su prevideli da to što se proizvede treba i da se proda, pa mislim da je najbolje zaokružiti priču sa svojom prodajom, osim ako neko nema baš dobro razvijenu komercijalu“, objašnjava on i dodaje da nisu zainteresovani za širenje kanala prodaje već bi se zadržali na svojim lokalima i potencijalnim franšizama.

Zašto franšiza?

Za franšizu su se odlučili kada su udarili glavom u plafon što se tiče saradnika. „Koliko god da imamo novca za investiranje, koliko god da je koncept dobar, jedini način za širenje je franšiza. Ukoliko bismo želeli dalje da se širimo, snašli bismo se za konobare i kuvara, ali je jako veliki problem naći dobar menadžment. Ništa nije problem, novac se nađe za investiranje, nađe se i dobar lokal, ali su problem ljudi – zato je franšiza idealna. Mi bismo u tom slučaju imali partnere koji bi vodili posao u svom lokalu, pored toga što bimso im obezbedili sve ono u čemu smo dobri: proizvodi, marketing, vizuelni identitet“, objašnjava Danilo.

Minimalna veličina lokala za Točionicu je 100 kvadrata ugosteljskog prostora bez kuhinje i pomoćnih prostorija i oko 100 kvadrata bašte. Za primaoce franšize postoji ulazna franšizna naknada i mesečno izdvajanje od prometa. Okvirna početna ulaganja su 100.000 evra ukoliko se počinje od nule, dok su značajno manja ukoliko se lokal samo preuređuje i ima svoju kuhinju. Investicija se može povratiti za dve godine, kaže Danilo.

„Ne insistiramo da se kuhinja opremi novim stvarima, a dovoljna su dva roštilja, dve friteze, tri frižidera i par radnih stolova. Kada je reč o enterijeru, primalac bi bio u obavezi da angažuje studio sa kojim smo mi sarađivali, jer oni mogu da ponude najbolje rešenje i već poznaju našu estetiku“, kaže Danilo.

Obaveza primaoca franšize bi bila da prodaje samo njihovo pivo i kafu, kao i da kupuje meso od njihovog dobavljača osim ako neko ne obezbedi meso po povoljnijoj ceni, ali istog kvaliteta.

Najveću podršku Točionica pruža u marketingu koji je veoma razvijen na društvenim mrežama.

„Idealni primaoci franšize bi bili ugostitelji koji možda lutaju sa konceptom, radili bi nešto inovativno, ali im je teško da se iskorači iz zone komfora. Drugi tip su partnerski biznisi – kao što je saradnja između Vladimira i mene. On je iz ugostiteljske sfere, ja sam inženjer, ali dosta edukovan u marketingu. Primalac može da bude i samo investitor, ali ako nije blizak ugostiteljstvu, mora da ima profesionalnog menadžera. Ovo nije pasivan posao, ne može da se očekuje da se samo uloži, kupi brend, osloni na naš marketing i očekuje rezultat, jer neko mora da vodi računa o operativnim stvarima svakodnevno“, ističe Danilo.

Bili bi presrećni da se prošire u zemlje regiona, a što se Srbije tiče, cilj su veći gradovi, za početak. Ukoliko bi se proširili preko granice, izvoz piva bi bio nešto teži pa bi se potrudili da nađu lokalnu pivaru koja bi po njihovim recepturama i uz dodatni konsalting pravila pivo za te Točonice.

Okruženje utiče, ali ne kvari biznis

Inflacija utiče negativno na ovu branšu, ali Danilo kaže da još uvek nisu osetili promene u padu prodaje niti broju gostiju. Cene prate na nedeljnom nivou i ne dozvoljavaju da ih bilo šta iznenadi, što kao metod nude i primacima franšize.

„Na nedeljnom nivou radimo preseke cena sirovina. Primalac franšize dobija te eksel tabele i ukoliko marža nije dobra, kolona se odmah „zacrveni“. Naši jelovnici su jednostavni, tako da možemo da ih zamenimo za pet dana. To praćenje je jako važno u ovakvim vremenima, jer neki ne analiziraju mesecima i nagomilavaju gubitke. Naravno, i džep gosta ima kraj, tako da vodimo računa da ne dižemo maržu po svaku cenu. Dosta balansiramo“, ističe Danilo i dodaje da će se tek videti koliko su kao koncept otporni na krizu.

„Videćemo dokle su stigle slamarice. Naš cenovni rang je u novosadskom proseku. Fokusirani smo na mlađe ljude od 22 do 40 godina, IT-jevce, možda njih kriza manje pogađa“, zaključuje Danilo Grk.

Autor: Vesna Lapčić

Za dve godine od preduzetničke ideje do strateškog partnerstva

06/02/2023 0 comment

Novac Slider Uncategorized

4 uspešne preduzetničke priče iz kojih možete da naučite

by Vesna Lapčić 25/11/2022

Preduzetništvo je rizičan ali potencijalno isplativ poduhvat. Prema onlajn kursu Entrepreneurship Essentials, 50 odsto startapa traje pet godina, a samo 25 odsto preživi 15 godina.

„Za svaki Amazon.com ili Uber postoji mnoštvo kompanija koje se malo ko može setiti“, kaže profesor Harvardske poslovne škole Vilijam Salman u Entrepreneurship Essentials.

Dakle, šta razlikuje uspešne poduhvate od onih koji ne uspevaju?

„Kada kompanija uspe, to je zato što je otkrila i napravila prave poteze na tom putu“, kaže Salman. „Ona je otkrila kako da stvori i uhvati vrednost za kupce.

Ako istražujete preduzetništvo ili ste u ranim fazama pokretanja preduzeća, važno je da učite od drugih da biste izbegli uobičajene zamke i otkrili koje su odluke uticale na opstanak kompanije. Evo četiri priče Harvard Business School uspešnih preduzetnika koje će inspirisati vaše preduzetničko putovanje.

ČOVEK SA NAJVIŠE PATENATA U ISTORIJI: OSMISLIO JE ČUVENI FLOPPY, ALI I PERIKU ZA SAMOODBRANU

1. Adi Dassler iz Adidasa
Neki od najvećih brendova današnjice započeli su skromno, a najbolji primer je osnivač Adidasa, Adolf „Adi“ Dasler.

Daslerova obućarska karijera počela je u toaletu njegove majke u malom gradu u Bavarskoj u Nemačkoj. Tamo je Dasler počeo da dizajnira i stvara cipele i odlučio da želi da napravi najbolju moguću sportsku obuću za sportiste.

Iako je u to vreme postojalo mnogo obućara, Dasler je bio posvećen tome da se istakne na tržištu prikupljanjem povratnih informacija od sportista o tome šta traže u cipeli, koje tačke bolova bi se mogle poboljšati i kako su se osećali prema njegovim ranim modelima.

Ova povratna informacija omogućila je Dasleru da napravi atletsku obuću koju su njegovi kupci veoma cenili i dala mu je legitimitet kada je 1949. godine sa 49 godina registrovao „Adi Dassler Adidas Sportschuhfabrik“. Iste godine je registrovana prva cipela sa Adidas tri pruge.

Daslerova vizija da stvori najbolju obuću za sportiste ostvarila se 1954. kada je nemačka fudbalska reprezentacija pobedila Mađare u finalu Svetskog prvenstva — dok je nosila novi model Adidas kopački.

„Njihova neverovatna pobeda se pročula širom sveta u narednim decenijama“, navodi Adidas na svojoj veb stranici, „i učinila je Adidasom i njegovim osnivačem poznatim imenom na fudbalskim terenima svuda“.

Od tada je Adidas izrastao u međunarodni brend poznat po visokokvalitetnoj sportskoj odeći i obući.

Daslerova priča baca svetlo na važnost slušanja ciljnih kupaca o njihovim snovima, potrebama i bolnim tačkama.

„Tajna uspeha Adija Daslera imala je još jedan lični sastojak: sastajao se sa sportistima, pažljivo slušao šta su mu govorili i stalno posmatrao šta se može poboljšati ili čak izmisliti da bi podržao njihove potrebe“, navodi se na Adidasovom sajtu.

2. Vitni Volf Herd, Bumble
Nakon što je napustila kompaniju za aplikacije za sastanke Tinder 2014. godine, Vitni Vulf Herd je bila inspirisana da stvori svojevrsno osnažujuće iskustvo za sastanke za žene.

„Uz sve napretke koje su žene napravile na radnim mestima, rodna dinamika zabavljanja i romanse i dalje je delovala tako zastarelo“, piše Volf Herd na Bamblovoj veb stranici. „Pomislila sam: „Šta ako bih to mogala da obrnem na glavu? Šta ako žene naprave prvi korak i pošalju prvu poruku?“

Volfe Herd, zajedno sa suosnivačem aplikacije za sastanke Badoo, Andrejem Andreevim i bivšim zaposlenima Tindera Krisom Gulzcinskim i Sarom Mik, dizajnirala je aplikaciju za sastanke koja zahteva od žena da naprave prvi korak u upoznavanju.

Brend je uzeo maha – uglavnom na univerzitetskim kampusima – i aplikacija je dostigla 100.000 preuzimanja u prvom mesecu.

Kako njegova baza korisnika raste, Volfe Herd ostaje snažan zagovornik rodne ravnopravnosti i prevencije seksualnog uznemiravanja, izgrađujući funkcije u aplikaciji koje blokiraju govor mržnje i zamagljuju neprikladne slike. Volf Herd i njen tim takođe su lobirali u državi Teksas – gde je sedište kompanije – da donese zakon koji zabranjuje slanje neželjenih razvratnih fotografija, koji je usvojen 2019.

„Posvećena sam više nego ikad da pomognem unapređenju rodne ravnopravnosti — i da se stane na kraj mizoginiji koja još uvek muči društvo“, piše Volfe Herd u pismu korisnicima Bumble-a. Ona kasnije dodaje: „Ne želim ništa više od toga nego da vaše veze budu i smislene i zdrave“.

Priča Volfe Herda služi kao podsetnik da svoj život koristite za poslovnu inspiraciju i da koristite cilj do kojeg vam je stalo da biste razlikovali svoj proizvod i brend na zasićenom tržištu.

3. Melani Perkins iz Canve

Godine 2007. Melani Perkins je radila honorarno dok je studirala u Pertu, podučavajući studente kako da koriste softver za dizajn desktopa. Softver je bio skup, složen i zahtevao je obuke od semestara da bi se naučilo kako da se koristi, što je navelo Perkins da se zapita: „Postoji li način da ovo bude jednostavnije i jeftinije?“

Perkinsov cilj da stvori pristupačnu, jednostavnu, onlajn alatku za dizajn prvobitno je odbilo više od 100 investitora – Canva je dobila svoju prvu investiciju tek tri godine od njenog predstavljanja.

Perkinsova ovu investiciju pripisuje promeni u svojoj strategiji postavljanja: počela je da ukazuje na probleme koje Canva želi da reši.

„Važno je ispričati priču, jer ako vaša publika ne razume problem, neće razumeti rešenje,“ kaže ona.

Danas 60 miliona kupaca koristi Canvu za kreiranje dizajna u 190 zemalja.

Perkinsova priča odražava važnost efikasnog prenošenja vrednosti poslovne ideje, kao i upornost i otpornost potrebne za uspeh preduzetništva.

4. Nil Blumental, Dejv Gilboa, Endi Hant i Džef Rejder iz Warby Parkera

Jedan primer koji se pominje u Entrepreneurship Essentials je onaj inovativne kompanije za naočare na mreži Warby Parker. Student Vharton MBA Blumenthal izgubio je 2008. naočare na recept. Nije bio voljan da kupi nove je su bile skupe. Takođe nije želeo da poseti prodavnicu naočara.

Ideja mu je pala na pamet usred noći i odmah je poslao mail trojici prijatelja — Gilboi, Huntu i Rejderu: Zašto ne biste pokrenuli onlajn kompaniju koja će prodavati naočare na recept po pristupačnoj ceni?

Krenuli su na posao, a Worby Parker je bio spreman za lansiranje odmah nakon što su četvorica osnivača diplomirala u proleće 2010. – to jest, sve dok GK nije kontaktirao Blumentala o pisanju članka koji će biti objavljen 15. februara te godine. Osnivači su ubrzali svoj proces i pokrenuli veb lokaciju Warby Parkera istog dana kada je članak odštampan.

Članak je nazvan Warby Parker „Netfliks naočara“, koji je privukao mnogo kupaca. Jedina greška osnivača bila je što nisu omogućili stavljanje oznake „rasprodato“ na veb lokaciju. Lista čekanja za naočare Warby Parker narasla je na 20.000 ljudi, a kompanija je za tri nedelje dostigla cilj prodaje u prvoj godini.

„Bio je to trenutak panike, ali i odlična prilika za nas da pružimo odličnu korisničku uslugu i napišemo personalizovane mejlove da se izvinimo i objasnimo“, kaže Blumental u intervjuu za Inc. „To je zaista postavilo ton kako ćemo voditi korisničku podršku .“

Nekoliko stvari koje Warby Parker izdvajaju od tržišta naočara u to vreme:

Njegov onlajn model: Novi način isporuke proizvoda pomogao mu je da se probije u stagnirajuću industriju
Njegove pristupačne cene: Par Warby Parker okvira sa sočivima na recept košta 95 dolara – mnogo jeftinije od drugih brendova u to vreme
Njegov program kućnog isprobavanja: Ovo je omogućilo kupcima da isprobaju pet pari naočara i pošalju nazad parove koje nisu želeli da kupe.
Svoju posvećenost vraćanju: Za svaki par kupljenih naočara, Warby Parker je donirao par nekome kome je potrebna
Warby Parker je donirao milioniti par naočara 2019. godine i nastavlja da bude primer inovacije na postojećem tržištu.

25/11/2022 0 comment