„Rast onlajn trgovine će se dešavati svima onima koji shvate da ecommerce nije jednako samo web shop, već da je to kompleksan sistem funkcionisanja čak daleko komleksniji od retaila. Svi oni koji se edukuju u ovoj oblasti, angažuju prave timove za sve segmente digitalnog ekosistema i razumeju da onlajn zahteva promenu cele firme imaće prave benefite“, kaže Zorana Milidrag, predsednica e-Commerce Asocijacije Srbije.
Kako su se kretale cene u onlajn prodavnici proizvoda u odnosu na prethodni period budući da svetska statistika pokazuje da su posle godina pada cena one u ovoj godini počele da rastu u gotovo svim kategorijama?
Onlajn tržište u Srbiji često se poistovećuje sa outlet tržištem, odnosno može se reći da su trgovci godinama navikavali kupce da na internetu kupuju isključivo zbog cenovne povoljnosti u odnosu na fizičke radnje. Tako da ukoliko gledamo cene, one su svakako bile i često ostale niže kod onlajn prodaje. Ova strategija dugoročno nije dobra jer snižavanje cena dovodi do spuštanja kvaliteta usluga što zapravo jeste pravi benefit onlajn kupovine. Jednostavna pretraga, neograničena ponuda, brza kupovina, brza i precizna isporuka, jednostavan kontakt i proces povrata je ono čemu treba da teže trgovci i kupci na internetu. Sama ponuda je danas sve deficitarnija zbog logističkih problema sa Kineom, kao i zbog zastoja u proizvodnji u Aziji uopšte uzrokovane višemesečnim zatvaranjima. Dešavanja širom sveta u pomenutim segmentima svakako će još dugo pogađati ceo svet, pa i Srbiju. Zato je bitno okrenuti se pametnoj prodaji i podizati kvalitet, kada već nismo u mogućnosti da spuštamo cene.
Kojom stopom je rasla prodaja u ovoj godini? A koliko u prošloj u Srbiji? Kako vidite razvoj onlajn trgovine u Srbiji?
Tokom pandemije imali smo dva pravca toka promena u digitalnoj ekonomiji. Postojali su oni koji su se godinama spremali i ulagali i finansije i ljudstvo u digitalnu transformaciju i oni su postali apsolutni pozitivni primeri rasta, dok se desio potpuni krah svih onih koji nisu verovali da će do promene doći i da se svetska ekonomija i potrošač zauvek menjanju. Pa tako sa jedne strane imamo neke činioce digitalnig ekosistema koji su uspeli da podignu prodaju i za više stotina procenata dok su oni drugi jednostavno ispali iz dalje trke za potrošača. Od prvog dana je bilo jasno da je ovo naša nova normalnost i ko nije odbijao to da shvati brzo je reagovao i prilagodio se. Za sve one koji se i dalje nadaju da će se stare navike vratiti- mogu nedvosmisleno da kažem da neće. Naravno da sa opcijama kupovine u više kanala procenat rasta onlajn trgovine ne može biti isti ali ako uspevate da radite onlajn trgovinu na ispravan način očekujte stalni rast i sve veću profitabilnost.
Pojedini veruju da je dovoljno napraviti samo web shop, ali je i sve više glasova da se mora raditi na više polja kako bi se uspelo u onlajn trgovini. Gde je istina?
Rast onlajn trgovine će se dešavati svima onima koji shvate da ecommerce nije jednako samo web shop, već da je to kompleksan sistem funkcionisanja čak daleko komleksniji od retaila. Svi koji se edukuju u ovoj oblasti, angažuju prave timove za sve segmente digitalnog ekosistema i razumeju da onlajn zahteva promenu cele firme imaće prave benefite. Svi oni koji smatraju da je ecommerce tehnička, a ne poslovna odluka usmerena ka zadovoljenju potreba kupaca neće uspeti da ostvare željene rezultate i kriviće tržište. Mi smo zato u okviru eCommerce Asocijacije Srbije napravili ecommerce Akademiju sa više od 20 predavača iz različitih oblasti digitala koju treba da preslušaju svi oni koji se danas bave bilo kojim oblikom trgovine robe i usluga i samo tako će moći da razumeju kompleksnost digitalne ekonomije. Ecommerce nije nuklerana fizika i svako može da nauči ali zaista mora da se uđe dubinski u temu, a ne da se shvata olako kako sve češće jeste situacija na našem tržištu.
Možete li da uporedite učešće onlajn prodaje u ukupnoj prodaji, šta bi trebalo da budu neki ciljevi ljudi koji razvijaju onlajn?
Volim da naglasim da je jako važno da vi vodite vaše ecommerce poslovanje, a ne da vam se ono desi. U zavisnosti od strategije vašeg poslovanja ecommerce može biti vaš jedini kanal prodaje, možete biti jak retailer koji želi da mu web shop bude jedna u nizu ali i prodavnica sa najveć prometom, a možete imati strategije limitiranog razvoja retaila i da se odlučite da vam web shop bude ključna i vodeća prodavnica koja ujedno generiše i najveći profit i najviše „saobraćaja“. Svaka od ovih opcija je moguća i deo je vaše odluke. Ono što svakako savetujem je da se ne zadovoljavate sa ispod 10% u slučaju ekstermno jakog retailera, ali da ovaj procenata kod većine ne bi trebalo da ide ispod 20% udela od ukupne prodaje. Na vama je dakle da odredite pravac i strategiju i na osnovu toga da gradite akcioni plan. Digital može biti dobar pravac i za ulazak na nova tržišta ali i tu treba voditi računa da dobro odredite plan ulaska na tržišta i vreme koje vam je potrebno da generišete saobraćaj ka vašem web shopu koji je uopšte dovoljan da postanete relevantni. Tek onda vam sleduje borba za prodaju i isplativo poslovanje.
Ukoliko želite da dođete do zlata morate biti spremni da uđete i kopate po mraku.
Kako gledate na novu Uredbu kojom se uvodi fiskalizacija za trogivnu preko interneta – da li je to pozitivno u cilju suzbijanja sive ekonomije, da li su možda napravljeni neki propusti? Kakvo je rešenje po vašem mišljanju?
Ovo je višeslojna tema oko koje je veoma teško zauzeti stav ukoliko želite da govorite ispred celokupne zajednice. U saradnji sa Ministarstvom finansija, eCommerce Asocijacija još uvek ulaže predloge izmena za pojedinačne slučajeve. Postoji spremnost Ministarstva da u skladu sa nekim specifičnim procesima dopune novi Zakon o fiskalizacija i da na taj način pronađemo pogodno rešenje za sve. Svaka izmena zakona donosi i određene promene procesa i verujem da je sama promena ono što je najteže prihvatiti ali ona je i neminovna ukoliko želimo da idemo ka unapređenjima poslovanja. Što se tiče suzbijanja sive ekonomije ja uvek najviše verujem i konstruktivne i stimulativne mere poput određenih subvencija i uvođenja svih u legalne tokove kroz stimulaciju. Za kažnjavanje i represiju, potrebna je armija i dugoročno to nije rešenje. Verujem da ćemo kroz dalji zajednički rad i saradnju privatnog i državnog sektora doći do pozitivnih pomaka i pravih mera za suzbijanje sive ekonomije i rasta ecommerce.
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi elektronske trgovine u Srbiji u budućnosti?
Najveći izazov za razvoj elektronske trgovine u Srbiji će biti ljudi. Za razvoj tržišta potrebno je da sve kompanije zadovoljavaju minimum standarda poslovanja i kvaliteta usluga. Za ovo su potrebni ljudi. Za vrhunsku elektronsku trgovinu potrebna je vrhunska isporuka za šta su nam takođe potrebni ljudi. Za plasman, dopunu i pakovanje robe potrebni su nam ljudi.
Ovde bih posebnu pažnju skrenula i na edukaciju ljudi. Sve više imamo edukacije na temu IT-a ali taj razvoj neko treba da plasira i zato su nam potrebni ljudi edukivani za digital i ecommerce.
Paradoksalno je da su nam za digitalizaciju najvažniji ljudi ali digitalna transformacija zapravo je tranformacija ljudi i procesa na koju se tek naknadno naslanja tehnologija i bez ljudi ona nije moguća.