Lični podaci su sve više ugroženi, i kriza je globalna. Nameće se pitanje, da li demokratija može da preživi ukoliko su građani konstantno nadgledani?
Ovo je samo jedno od pitanja o kojem se diskutovalo na konferenciji održanoj u okviru Nedelje privatnosti u organizaciji Partneri Srbije, 29. januara u Beogradu.
Dr Ana Brian Nougreres, specijalna izvestiteljka Ujedninjenih nacija za pravo na privatnost je rekla da se tehnologija razvija tako da se lako omogućava prikupljanje podataka sa ličnih uređaja.
„Ovo više nije tehničko pitanje već pitanje poštovanja zakona. Prava i lični podaci novinara, boraca za ljudska prava i advokata su narušeni zbog različitog nadgledanja što dovodi do toga da je ugroženo čak i pravo na fer suđenje“, istakla je Brian Nougreres i dodala da je dužnost donosilaca odluka da zaštite svoje građane i njihove lične podatke.
„Sloboda mišljenja i demokratija ne smeju biti ugroženi razvojem tehnologije i njenom upotrebom. Poverenje između institucija, nevladinih organizacija i građana mora postojati i bazirati se na zakonu i poštovanju ljudskih prava“, rekla je ona.
Specijalna izvestiteljka je naročito u svom izlaganju istakla da je od izuzetne važnosti SLOBODA UNIVERZITETA.
„Univerzitet je zaseban entitet, prostor za fundamentalnu nezavisnost. Demokratija se zasniva na sigurnosti i autonomiji univerziteta. Privatnost studenata i akademske zajednice garancija je za vladavinu prava“, naglasila je ona i dodala:
„Univerzitet mora ostati mesto inspiracije. A dijalog je esencijalan“.
Specijalna izvestiteljka je rekla i da je neophodno kreirati status specilajno osetljivih podataka naročito onih u vezi sa decom.
Novinar iz Turske Orhan Sener Deliormanli je rekao da internet nije više slobodno mesto već mesto za nadgledanje i propagandu.
„Za pristup mnogim platformama morate da ostavite svoje lične podatke. Tako postajemo meta kontrole. Autoritarni režimi ne koriste benefite tehnologije u dobre svrhe. Zato je na kraju dana važno ko poseduje i upravlja tehnologijama. Teško mi je da zamislim da ljudi koji danas poseduju važne tehnologije i AI alate kada legnu u krevet razmišljaju o dobrobiti društva pre nego o svom ličnom interesu“, rekao je on.
Uz to je kao primer dodao da je društvena mreža X (ex Twiter) u Turskoj mesto propagande jer je algoritam podešen tako da promoviše vlast. Zbog toga ovaj novinar svojim studentima savetuje da se isključe sa te platforme.
Brankica Janković, ekspertkinja za ljudska prava i nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Republici Srbiji je rekla da je pravo na privatnost tokom njenog mandata postajalo sve značajnije paralelno sa razvojem digitalnog prostora i tehnologija.
„Naši podaci se prikupljaju, obrađuju, skaladište i koriste u različite pa i u komercijalne svrhe. Nije jasno određeno koji spadaju u domen javnih podataka, a koji u domen privatnih. Zaštita je potrebnija nego ikad,“ istakla je on.
Janković je istakla da se danas podaci zloupotrebljavaju da bi se neko diskreditovao, javno omalovažio što vodi u povredu prava na ravnopravnost.
„Objavljuju se podaci o zdravstvenom stanju, nacionalnom poreklu, adrese ljudi, matični brojevi. Ovo vreme podseća na srednji vek kada su se lični podaci pribijali na drvo da se označe oni koji ne misle isto u selu“, naglasila je Janković i dodala da su žene naročito izložene govoru mržnje i diskreditaciji, kao i novinari što dokazuje i izveštaj OEBS-a.
Pravni okvir sam po sebi nije dovoljan ako ne postoji dosledna institucionalna reakcija, a u Srbiji, prema njenim rečima, ne postoji.
U saopštenju koje je dostavljeno novinarima pre održavanja konferencije Partneri Srbije navode takođe da su zabeleženi brojni slučajevi nezakonite upotrebe tehnologija za nadzor, uključujući špijunske softvere korišćene protiv novinara, aktivista, učesnika protesta i građana.
„I pored ozbiljnih nalaza međunarodnih i domaćih organizacija, poput izveštaja „Digitalni zatvor“ organizacija Amnesty International i godišnjeg izveštaja SHARE Fondacije, koji je dokumentovao više od 250 incidenata povreda digitalnih prava, nadležne institucije su ostale bez odgovora, a odgovornost za kršenja prava građana izostala.
Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima su državne institucije direktno ugrožavale privatnost građana, poput objavljivanja ličnih podataka studenata, ali i dugogodišnje prakse uvođenja sistema masovnog video-nadzora sa naprednim funkcijama, uključujući prepoznavanje lica, u školama, vrtićima, gerontološkim centrima i javnim prostorima. Analize Partnera Srbija i BIRN-a pokazale su da su ovi sistemi uvedeni uz ozbiljne pravne i etičke propuste, bez jasnih garancija zaštite privatnosti i bez javne kontrole. Paralelno sa tim, sve češće se beleže i SLAPP tužbe protiv istraživačkih novinara i aktivista, uključujući zloupotrebe pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti radi gušenja slobode izražavanja i okupljanja“, navodi se u saopštenju.
Nedelja privatnosti se održala povodom Međunarodnog dana privatnosti podataka koji se obeležava 28. januara.