Home Tags Posts tagged with "Narodna banka Srbije"
Tag:

Narodna banka Srbije

Deloitte
FinewsSlider

Tabaković: Ključno je izbeći nerazumevanje sa klijentima

by Vesna Lapčić

„Ne možete da očekujete da svaki korisnik podjednako dobro razume sve karakteristike proizvoda i uslove osiguranja za koje je zainteresovan. Ono što možete jeste da svakom korisniku posvetite punu pažnju sve dok niste sigurni da je upoznat s najvažnijim karakteristikama tih proizvoda – s rizicima pokrivenim osiguranjem i posebno sa isključenjima u vezi s tim rizicima. Ključno je izbeći nerazumevanje“, istakla je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, na otvaranju 6. Srpskih dana osiguranja pod nazivom „Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme“.

Po najvažnijim pokazateljima u prethodnih 10 godina, industrija osiguranja beleži natprosečan rast, istakla je Jorgovanka Tabaković.
„Brojevi govore da smo na pravom putu i da smo u oblasti osiguranja kreirali stabilne uslove i rezerve kao odgovore na izazove u periodu krize. Kao regulator, odnosno institucija koja deluje u opštem interesu, zadovoljni smo što su društva za osiguranje pokazala spremnost da u postojećim globalnim okolnostima doprinesu očuvanju stabilnosti i životnog standarda građana. Mogu da istaknem kao guverner NBS da smo u protekloj deceniji ispunili svoj zakonski mandat i ostvarili ciljeve koji su propisima stavljeni ispred nas. Konkretno iznosi kapitala, ukupne imovine, tehničkih rezervi i premije životnih osiguranja više su nego udvostručeni, kao i iznos rešenih šteta, takođe udvostručen, sa 27 na 56,8 milijardi dinara“ .

Prema rečima guvernerke, ukupna premija osiguranja povećana je sa 61,5 milijardi dinara u 2012. godini na 119,4 milijarde dinara u 2021. godini, a premija životnih osiguranja sa 11,9 milijardi dinar ana 27, 1 milijardu dinara.
„Ono što rezultatu daje poseban značaj je i to što je u uslovima dodatnog otežanog poslovanja izazvanog globalnom neizvesnošću tokom ove godine stabilnost sektora osiguranja očuvana. Tome se nadamo i u budućem peridu, a mi ćemo kao NBS i dalje omogućavati nesmetano funkcionisanje naše privrede i našeg finansijskog sistem, a to, pored ostalog, podrazumeva zdravo tržište osiguranja, uz istovremenu zaštitu građana u korišćenju usluga osiguranja“, naglasila je Tabaković.
U tom smislu NBS je dala impuls za potrebna unapređenja na tom tržištu, a to je npr. u oblasti prodaje životnog osiguranja – odgovarajući način provere zdravstvenog stanja osiguranika pre njegovog prijema u osiguranje, zatim ispravljanje određenih propusta u načinu informisanja i ugovaranja kolektivnog osiguranja penzionera, kao i kada je reč o najmasovnijem obaveznom osiguranju – a to je osiguranje od autoodgovornosti.
„Kao regulator sektora osiguranja u maju ove godine usvojili smo Odluku o primeni faktora pola u delatnosti osiguranja kojom se sprovode odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti, što praktično znači da društva za osiguranje ne mogu da koriste faktor pola koji dovodi do razlika prilikom izračunavanja premija i naknada“.


Tržište osiguranja ostvarilo je značajan rast, prema rečima Duška Jovanovića, generalnog sekretara Udruženja osiguravača Srbije:
„Tržište osiguranja ima značajan rast od gotovo 13 odsto u prvih devet meseci ove godine u odnosu na prethodnu. Uspeli smo u doba pandemije da imamo relativno korektan rast od oko 8, 9 procenata. Osiguranje je za razliku od ostalih industrija dosta dobro prošlo u doba pandemije. Više od milijardu evra je prošle godine bila ukupna premija, ali bih naglasio da je od toga više od 600 miliona evra isplaćeno štete, ali društva osiguranja su akumulirala više od dve milijarde evra, od čega se značajna sredstva ulažu u državne obveznice, dobar deo u poslovne banke, a jedan manji u nekretnine“.
O situaciji koja je poslednjih meseci bila oko autoosiguranja Jovanović objašnjava:
„Poslednje poskupljenje bilo je 2014.godine. Prihvatili smo kao industrija osiguranja sugestije Narodne banke Srbije da se potrudimo da zajedno pokušamo da ublažimo efekat inflacije u našoj zemlji. U narednom periodu to poskupljenje predstoji, skočile su isplate šteta, cene rezervnih delova, kao i sve druge cene koje se odnose na našu industriju, ali ovog puta biće u adekvatnoj komunikaciji sa NBS“.
Na otvaranju 6.Srpskih dana osiguranja, Ivana Soković, predsednica UO Udruženja osiguravača Srbije istakla je da je domaći sektor osiguranja, uprkos takvim prilikama, sačuvao stabilnost i ostvario nominalni rast.
„U protekloj godini srpsko tržište osiguranja uspelo je da pređe milijardu evra ukupno fakturisane premije. Prema preliminarnim podacima Privredne komore Srbije, za prvih devet meseci ove godine ostvaren je rast premije od 12,2 odsto: u neživotnim osiguranjima 14 odsto, a u životnim više od 4 odsto. Učešće premije osiguranja u BDP-u iznosi dva odsto i, prema ovom pokazatelju, zauzimamo 63. mesto u svetu. Premija po glavi stanovnika iznosi 175 američkih dolara, što nas svrstava na 62. mesto svetske rang-liste. Iako su navedeni pokazatelji ohrabrujući, moramo uložiti još mnogo napora kako bismo se približili najrazvijenijim tržištima osiguranja“, zaključila je Soković i skrenula pažnju na nužnost saradnje države, regulatora i društava za osiguranje u cilju daljeg rasta i razvoja sektora osiguranja.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Željko Jović (NBS): Zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast

by Vesna Lapčić

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović rekao je da su zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast, a pre svega se to odnosi na zonu evra i zemlje regiona sa kojima Srbija, prema njegovim rečima, ostvaruje značajne trgovinske i finansijske veze.

„Prema našoj novoj projekciji privredni rast će ove godine biti za 0,5 procentnih poena niži nego što smo imali neposredno pre izbijanja konflikata u Ukrajini i iznosiće između 3,5 i 4,5 odsto“, rekao je on na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“ u organizaciji platforme Be Risk Protected.

Srednjoročni izgledi privrednog rasta nisu, prema njegovim rečima, menjani i ostaju povoljni uz projektovani BDP od četiri do pet odsto godišnje, pod pretpostavkom da se neće zaoštriti geopolitičke tenzije i da se neće prekinuti snabdevanje u energentima na globalnom niovu.

Govoreći o prethodne dve godine pandemije Jović je rekao da je Srbija relativno dobro prebrodila krizu, izazvanu pandemijom kovida 19 i da je odgovor NBS i Vlade bio pravovremen, sveobuhvatan i odgovarajući.

„Ta ocena došla je i od značajnih međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, Evropska komisija i kreditne insititucije“, rekao je on.

Istakao je da je u zdravstvenim uslovima bilo vidljivo ograničenje kretanja robe i ljudi i da je to imalo značajne posledice na ekonomsku aktivnost.

Jović je ocenio da je to imalo, uglavnom negativan uticaj na tražnju robe i usluga, smanjenje proizvodnje određenih proizvoda kao i na smanjenje mogućnosti pružanja određenih usluga.

„Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete kao i da sačuvamo investicioni kapital i potrošačko investiciono poverenje i da sprečimo trajnije posledice. NBS je preduzela neke mere u pandemiji, kao što su smanjenje referentne kamatne stope, moratorijum na otplatu kredita, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finansiranja, uvođenje grejs perioda, odobravanje dinarskih kredita malim i srednjim preduzećima po povoljnijim uslovima“, rekao je Jović.

Podsetio je da su uslovi dinarskih zaduživanja i otplate kredita bili najpovoljniji do sada, što je omogućeno da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta.

Kao rezultat, u tri tromesečja, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostvarena je stopa privrednog rasta od 6,4 odsto, kumulativno.

„Pritom, učešće problematičnih kredita je dodatno smanjeno na najniži nivo od 3,3 odsto u aprilu. Nije došlo do pogoršanja kvaliteta banaka, one su nastavile da podržavaju privredni rast“, rekao je Jović.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

NBS poziva banke da posluju odgovornije

by Vesna Lapčić

Analizom rasta profitabilnosti bankarskog sektora Republike Srbije u odnosu na isti period prethodne godine, utvrđeno je da je na nivou bankarskog sektora povećan prihod po osnovu naknada i provizija, pre svega u vezi s pružanjem platnih usluga, saopštila je Narodna banka Srbije.

„Podsećamo da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge. Uprkos tome što je način privlačenja odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti, koristimo priliku da ukažemo na to da ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke u vidu dugoročnog smanjenja baze klijenata banaka“, navodi se u saopštenju i dodaje:

„Kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, Narodna banka Srbije neće dozvoliti da se na bilo koji način naruši postignuta finansijska stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji“.

Narodna banka Srbije od marta 2019. godine objavljuje pregled naknada pružalaca platnih usluga za navedene usluge na svojoj internet prezentaciji, pomoću kojeg se može videti kolika je visina naknada za najčešće korišćene usluge povezane s platnim računom kod različitih pružalaca.

Detaljnije informacije o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju dostupne su u tarifi naknada pružalaca platnih usluga.

Pored toga, Narodna banka Srbije određenim regulatornim aktivnostima nastoji da poveća mobilnost klijenata kako bi klijenti mogli da vrlo lako pređu u drugu banku. Naime, korisnici mogu veoma jednostavno da promene banku, odlaskom u novu banku, od koje mogu da zahtevaju uslugu promene platnog računa, kao i uslugu refinansiranja svih obaveza u prethodnoj banci. Nova banka u kojoj otvaraju račun dužna je da preduzme sve aktivnosti koje su potrebne da se zatvori račun i izmire sve obaveze u staroj banci. I u narednom periodu Narodna banka Srbije će, u skladu sa nadležnostima, nastaviti da pojednostavljuje promenu banke, odnosno da podstiče i promoviše mobilnost klijenata.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Zašto nema više fintech-a u Srbiji i regionu?

by Vesna Lapčić

Regulatori moraju da prate tržište i budu brzi u donošenju odluka da bi se postakao razvoj fintech industrije. Mnoga tehnološka rešenja postoje u Srbiji, ali se ne koriste u velikom obimu. U prvom kvartalu ove godine je sklopljeno svega 5000 ugovora putem  video call-a, a 34.000 ugovora je sklopljeno onlajn, podaci su Narodne banke Srbije, rečeno je na SEE Fintech Forumu u organizaciji New Angels Consulting.

Dragana Stanić, viceguverner Narodne banke Srbije je istakla da mnogo ljudi koristi onlajn bankarstvo kao i gotovo cela privreda, te da se digitalni potpis može kreirati onlajn.

Ona je dodala da ništa ne može da se radi bez poverenja, jer novac je zapravo dogovor.

„Kada je počela priča o kriptovalutama govorilo se o zameni regularnog novca. Napravljena je mistična priča o rudarima koji za transakcije mogu da potroše struje koliko jedna država. Ispostavilo se da je u toj oblasti mnogo špekulacija, državi ostanu bogati pojedinci i mnogo onih koji su uzeli kredit da bi uložili u tu digitalnu valutu. Nakon toga se obraćaju državi da ih spasu, a civilizovana država u 21. veku mora da štite građane jer ima više informacija. Znate da je bilo kobajagi kriptovaluta Ruže iz Bugarske iza čega nije postojala čak ni tehnologija. Kripto je često klasična piramidalna štednja. Zato smo mi regulisali kriptovalute u delu u kom smo mogli i ukazali ljudima da ne možemo da garantujemo cenu kao što garantujemo depozite u bankama. Ne psotoji ni regulatorno telo koje bi sprečilo špekulacije. Kad god postoje veliki skokovi i padovi samo će mala grupa da zaradi. Kada je mala volatilnost onda postoji sigurnost“, rekla je Dragana Stanić.

Nenad Paunović, direktor za IT i preduzetništvo pri Kabinetu premijera Vlade Srbije je rekao da država želi kao i privreda da budu najuspešniji u novim tehnologijama. „Ljudi, međutim, teško menjaju navike. Sa NBS smo, na primer, ukinuli korišćenje pečata, a većina i dalje koristi pečat. Ljudi vole pečat. Zatim, postoji i ID i dvofaktorsku identifikacija, potpis u cloud-u, instant banking NBS koji dobro radi, međutim neophodan je period prihvatanja od celokupnog društva, nije dovoljno da to samo postoji“, rekao je Paunović.

Marko Janković, Komisija za hartije od vrednosti je rekao da smo dostigli nivo sigurnosti koji smo želeli da postignemo. „Moramo da budemo svesni da smo jedan tim u konkurenciji mnogih timova u svetu koji pokušavaju da ostavare isti cilj. Trkamo se sa ostalim timovima da podignemo opšte blagostanje društava. Brzina jeste jedan od prioriteta i dobre ideje iz privrede pokušavamo što brže i kvalitetnije da implementiramo u praksi. Što ta rešenja bude bolja i naši timovi će biti više na lestvici. Drago mi je da se već sada vidi da postoji mnogo dobrih ideja i da su dobro pozicionirani na tržištu. Na nama kao regulatoru je da ih podržimo u tim naporima“, rekao je Janković.

On je dodao da domaći investitori ne ulažu značajno u domaće star-up kompanije.

Regulator mora da bude neutralan

Filip Šaravanja, koordinator, HANFA (regulator u Hrvatskoj) je rekao da je rizik nečinjenja izrazito veliki.

„Mi u 2022. pričamo i dalje o digitalnom bankingu, a sve drugo godinama koristimo na mobilnom telefonu. Digitalno tržište guraju i regulatori tržišta i donosioci odluka, svakako idemo u boljem smeru“, rekao je Šaravanja.

„Ključni problem u Evropi, sa pravnog aspekta, da za razliku od SAD i daleke Azije gde je fintech značajnije razvijen, razmišljamo da ono što nije dopušteno je zabranjeno. Oni razmišljaju da ono što nije zabranjeno je dopušteno. Regulativa treba da bude tehnološki neutralna, regulatori treba da prate tržište i tako će se viditi gde su rizici i kada treba reagovati. Važno je pratiti ključne tačke poput toga da nema pranja novca i finansiranja terorizma, i da regulatori daju smernice i pruže edukaciju, a tek nakon toga, ako ima potrebe, da se strogo reguliše. U suprotnom se može ispostaviti da su zaključali potencijal. Daću vam primer regulative u EU u vezi sa univerzalnim punjačima o kojoj se nedavno mnogo govorilo, a šta ćemo ako neko smisli neke modernije punjače, opet će se očekivati nova regulativa“, rekao je Šaravanja.

On je na pitanje zašto nema više fintech-a u regionu odgovorio da tržište kapitala kao i alternativni fondovi nisu uopšte razvijeni, a upravo takvi fondovi bi ulagali u start-up kompanije.

Robert Ilijaš, osnivač fintech-a Identyum iz Hrvatske je rekao da digitalne aplikacije moraju da budu jednostavne. „Novac može biti digitalan, siguran i brz. Možete potpisati ugovor od milion evra digitalno i to niko neće osporiti niti na jednom sudu. Poenta je da ako napravite tehnologiju i regulativu kako treba svi možemo da budemo brzi, a istovremeno sigurni. Ono što bi trebalo jeste regulisanje ličnog identiteta digitalnih novčanika“, rekao je on.

Panel je moderirao Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijativa Digitalna Srbija.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Referentna kamatna stopa 2%, inflacija će se smanjiti u drugoj polovini godine

by Vesna Lapčić

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2%.

Istovremeno, odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivo od 1%, odnosno 3%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije, saopštila je Narodna banka Srbije.

Radi uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor je drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike započeto u oktobru prošle godine postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

Pored toga, Izvršni odbor ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni su monetarni uslovi. Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1% međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije. Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8% u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

„Prema našim najnovijim projekcijama, i dalje očekujemo da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu“, navodi se u saopštenju.

S obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno je povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta, a dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0%, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima inflatornih pritisaka jačih od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 4,3% međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Da li treba tužiti banku?

by Vesna Lapčić

Nesporazumi između banaka i klijenata najčešće nastaju zbog nedovoljno transparentne komunikacije. Osim toga, dokumenti kojima se informišu klijenti pre potpisivanja ugovora pa i sami ugovori su za klijente neretko obimni i komplikovani za razumevanje. To potvrđuju i sagovornici portala Sve o novcu.

U Udruženju za zaštitu potrošača „Prosperitet“ iz Novog Sada kažu da ugovori više ne sadrže nepoštene odredbe nakon brojnih tužbi klijenata. „Ipak, i dalje je otvoreno pitanje koliko potrošači razumeju te ugovore pre potpisivanja“, kažu u ovom Udruženju.

Upravo zbog toga se dešava da se klijenti najčešće žale na dugove koje imaju prema bankama, posebno kada su utuženi. „Dug smatraju nerealno uvećanim, a najčešće je dug preuzeo advokat ili izvršitelj što znači da više uopšte ne komuniciraju sa bankom od koje su dobili taj zajam“, kažu u Udruženju „Prosperitet“.

Statistika potvrđuje da se najveći broj pritužbi klijenata odnosi na kredite. U prvih devet meseci prošle godine 54,2 odsto pritužbi odnosilo se na kredite, 27,4 na platne račune ili usluge, a 14,1 na platne kartice pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije.

Objasni mi da razumem!

Stručnjaci objašnjavaju da, kada je reč o žalbama klijenata, problem nije u samoj sadržini ugovora koji su strogo zakonski regulisani i kroz godina sudske prakse dovedeni na nivo koji u dobroj meri štiti korisnika. Problem je zaista najčešće u teško razumljivoj dokumentaciji, nekada čak i za bankare, a kamoli za klijente.

Gordana Ivanović, korisnica stambenog kredita jedne banke, kaže da je dokumentacija koju je dobila tom prilikom od banke preobimna i praktično zahteva konsultacije sa pravnikom. „Nemaju svi građani mogućnost da nose papire pravniku niti imaju novca za savetovanje. Često je ljudima stambeni kredit preko neophodan te i ne prave pitanje šta će pisati u tim papirima. To je bio i moj slučaj“, kaže ona i dodaje:

„Ugovori su komplikovani zato bankar treba jasno da nam istakne i ukaže na najvažnije stavke ugovora koje bi eventualno mogle posle da budu predmet nekog nesporazuma. Posle ne bi bilo potrebe za tužbama. Banke bi trebalo da posluju kako se i reklamiraju – „bez skrivenih troškova“.

Moguće je biti transparentan i fer prema klijentu

Da je ovakav zahtev klijenata moguće ispuniti slažu se u ProCredit banci što najbolje potvrđuje primer njihovog cenovnika koji je na svega dve strane. Informacije su napisane razumljivim jezikom za svakog klijenta i to ne sitnim već krupnim slovima.  U ovoj banci, koja je usredsređena uglavnom na finansiranje malih i srednjih preduzeća, ali i građana pri kupovini ili renoviranju nekretnina i drugih dobara, veruju da je moralna dimenzija poslovanja daleko važnija od zarade. Zato su angažovani na polju finansijske edukacije sa ciljem da podignu svest građana o opasnostima netransparentnih ponuda i klasičnog keš kreditiranja.

„Uvek se trudimo da sve važno iz ugovora detaljno objasnimo pre potpisivanja i da klijent nema nikakve nedoumice. Svakom klijentu, bilo da je reč o preduzeću ili pojedincu, pristupamo individualno kako bismo videli koliko naše usluge uopšte odgovaraju njihovim potrebama, ali isto tako da bismo se uverili da se klijent zadužuje odgovorno“, kažu u ProCredit banci.

Odgovorno poslovanje ProCredit banke se ogleda i u tome što, kako kažu, nisu banka za svakoga što se posebno vidi u činjenici da insistiraju na zaradi koja je u ravni sa prosečnom zaradom u Srbiji – kako bi nekom pojedincu odobrili kredit. Takvu odluku smatraju odgovornom s obzirom na to da posluju u zemljama u razvoju gde većina ljudi ima niska primanja. Pored plate, insistiraju na tome da kredit ima namenu, odnosno da iza duga klijenta postoji neka vrednost kako bi pozajmljivanje zaista imalo suštinski uticaj na kvalitet života klijenta i nakon otplate obaveza. To može da bude kupovina stana, renoviranje nekretnine, kupovina automobila, nameštaja, elektronskih uređaja….

Težiti potpunoj obaveštenosti klijenata

Kada je reč o zaštiti prava klijenata, advokat Mišo Dobrijević kaže da je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga svojevremeno bio korak napred jer je korisnicima dat poseban status, ali da postoji mnogo prostora za napredak. „Napredak je potreban posebno u pogledu insistiranja na potpunoj obaveštenosti korisnika finansijskih usluga o samim proizvodima i rizicima koji oni sa sobom nose. U zemljama Evropske unije je to odavno prepoznato kao osnovno pravo korisnika finansijskih usluga, dok se u Srbiji to tek razvija“, kaže Dobrijević.

U ProCredit banci se slažu da dugoročno treba raditi na podizanju svesti o odgovornosti samih banaka u odnosu sa klijentima.

„Odgovornost nikako ne treba prebacivati na klijente već jačati transparentnost“, ističu u ProCredit banci.

Autor: Vesna Lapčić

Foto: Pixabay.com

 

0 comment
5 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

Nagrade vredne četiri miliona dinara za više od 1.000 korisnika DinaCard kartica

by Vesna Lapčić

Nacionalni nagradni konkurs Komercijalne banke, članice NLB Grupe, Uz DinaCard karticu kupovina je puna poklona, uspešno je završen objavljivanjem imena više od 1.000 pobednika. Njima će, kao najbolje rangiranim učesnicima, sa najvećim brojem plaćanja nacionalnim karticama, u narednom periodu biti uručene nagrade iz fonda vrednog četiri miliona dinara.

Kao sistemska banka, Komercijalna banka je do sada izdala gotovo 600.000 DinaCard kartica, a nagradni konkurs pokrenula je želeći da svoje klijente dodatno motiviše da koriste nacionalnu karticu.  

Nacionalni nagradni konkurs Komercijalne banke „Uz DinaCard karticu kupovina je puna poklona sa velikim zadovoljstvom je podržala i Narodna banka Srbije.

„Srbija se ubraja među zemlje koje su prepoznale važnost postojanja nacionalnih kartičnih sistema i preduzele aktivnosti kako bi sačuvale svoj domaći kartični brend. Ako znamo da smo i po tome u društvu zemalja kao što su: Nemačka, Francuska, SAD, Japan, skandinavske zemlje, Rusija, Turska, Brazil, to ukazuje da je borba za opstanak nacionalne platne kartice DinaCard opravdana. Međutim, ta borba nije ni jednostavna ni laka, iz brojnih razloga, a među glavnim razlozima je opstajanje u uslovima koje kreira konkurencija u vidu transnacionalnih giganata kojima, očekivano, nije interes da postoji domaći, efikasan i povoljniji kartični brend. Jer naš nacionalni kartični sistem DinaCard pruža značajne pogodnosti i koristi za građane, za trgovce, posebno manje, a time i za finansijski sistem naše zemlje u celini. Tu prevashodno mislim na niže troškove, ali i na za svaku odgovornu centralnu banku ne manje važan aspekt – nezavisnost i bezbednost domaćeg finansijskog sistema. DinaCard uživa sve veće poverenje korisnika i trgovaca, i zbog aktivnosti kao što je nagradni konkurs Komercijalne banke, banke sa značajnim iskustvom promovisanja nacionalnih vrednosti, koja ovakvim akcijama, verujemo, nastoji da zadrži takvu tradiciju. Komercijalna banka je prepoznala značaj i potrebu da dodatno motiviše svoje korisnike DinaCard platnih kartica, idući u korak sa potrebama potrošača, ali i svojim poslovnim interesima, imajući u vidu višestruko niže troškove banaka zbog DinaCard-a u odnosu na internacionalne kartične brendove. Narodna banka Srbije zbog svega toga pozdravlja ovakve inicijative banaka, a sa svoje strane nastavlja intenzivno da unapređuje funkcionalnosti nacionalne DinaCard kartice. Verujemo da će Komercijalna banka nastaviti da bude jedan od lidera i u promovisanju novih funkcionalnosti nacionalne DinaCard kartice, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.“

Uspešan završetak Uz DinaCard karticu kupovina je puna poklona konkursa simbolično je obeležen u Kreditno-stambenom centru Komercijalne banke na beogradskom Trgu Politika, gde je predsednik izvršnog odbora Vlastimir Vuković uručio nagrade odabranim pobednicima.

„Kao članica jedne od najvećih regionalnih bankarskih grupacija NLB Grupe, Komercijalna banka nastoji da neprekidno unapređuje uslove života i rada u svom matičnom regionu. Važan aspekt naše misije je podrška razvoju nacionalne privrede, a samim tim i nacionalne kartice, kao jednom od njenih najčvršćih stubova. DinaCard kartica je efikasno, pouzdano, ali i povoljno rešenje za platne transakcije – kako za trgovce, tako i za korisnike kartica. Kao institucija tradicionalno okrenuta klijentima, želeli smo da ih dodatno motivišemo da je koriste i bliže se upoznaju sa svim njenim pogodnostima. Impresivan broj učesnika i transakcija, možda i najbolje govori da smo u tom važnom i velikom zadatku bili uspešni“, istakao je predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, zahvalivši se Narodnoj banci Srbije na podršci, ali i svim klijentima na velikom interesovanju i učešću u konkursu.

Podsetimo, nacionalni nagradni konkurs trajao je od 10. novembra do 31. decembra, a učešće u njemu direktno su uzeli svi klijenti Komercijalne banke, aktivni korisnici DinaCard Start, DinaCard Klasik, DIS DinaCard kobrending i DinaCard kreditnih kartica. Najbolje rangirani učesnici, sa najvećim brojem plaćanja u narednom periodu biće nagrađeni sa više od 1.000 nagrada – laptop računara, mobilnih telefona, zvučnika i vaučera za kupovinu.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

NBS: Referentna kamata ostaje 1%, BDP bio iznad očekivanja

by Vesna Lapčić

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru 2021. iznosila je 7,9%. Na njen rast, kao i u većini zemalja u svetu, uz efekte niske baze iz prethodne godine, u najvećoj meri uticali su više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, navodi NBS.

Pored toga, na rast inflacije uticala je suša, koja se odrazila pre svega na cene neprerađene hrane i cene sirovina u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Tome u prilog govori i podatak da su tri četvrtine inflacije u 2021. bile opredeljene faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci u proseku je iznosila oko 3% međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega, na šta će se odraziti efekti energetske krize u svetu i po tom osnovu više cene uvoznih proizvoda, ali bi od drugog tromesečja trebalo da inflacija uspori i kreće se ka centralnoj vrednosti cilja, koju bi mogla da dostigne krajem 2022. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije doprineće iscrpljivanje efekta privremenih faktora (prvenstveno viših cena energenata i poljoprivrednih proizvoda), kao i očekivanje da se zastoj u globalnim lancima snabdevanja postepeno reši. U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.

U slučaju da se ipak materijalizuju neki od rizika koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna da u najkraćem roku reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5%, što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini. Takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu, ali i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5%. U srednjem roku očekujemo privredni rast od 4,0% do 5,0%, čemu će doprineti nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada. Pozitivan doprinos rastu očekuje se i od izvoza, na koji se sa strane ponude odražavaju investicije u razmenljive sektore iz prethodnog perioda, a sa strane tražnje povoljniji izgledi rasta naših najvažnijih trgovinskih partnera. U prilog rastu izvozne ponude govori i podatak da je priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u 2021. iznosio 3,9 milijardi evra, čime je premašen dosadašnji rekord iz 2019. godine, pri čemu je priliv i dalje bio pretežno usmeren u izvozne sektore.

Međunarodno okruženje i dalje karakteriše povećana neizvesnost u pogledu uticaja toka pandemije i pojave novih sojeva virusa na brzinu globalnog privrednog rasta, svetske cene primarnih proizvoda, a time i na inflaciju. Ipak, ohrabruje to što se globalni privredni rast nastavlja uprkos povećanim troškovnim pritiscima i pogoršanju epidemiološke situacije u pojedinim zemljama, kao i da su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja usled pandemije. Kada su u pitanju ekonomska kretanja u zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, nakon izazova koji potiču od znatno više cene prirodnog gasa i zastoja u lancima snabdevanja, očekuje se ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i aktivnost prerađivačke industrije.

Opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Nakon izuzetno snažnog rasta u prošloj godini, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda više su nego pre izbijanja pandemije, ali bi u narednom periodu, prema ocenama vodećih međunarodnih finansijskih institucija, trebalo da se stabilizuju, a zatim i postepeno smanje. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke. Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Smanjene trgovačke naknade kod transakcija platnim karticama

by Vesna Lapčić

Narodna banka Srbije obaveštava javnost da je dodatno snižena naplaćena trgovačka naknada kod transakcija platnim karticama – od donošenja Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica praktično je prepolovljena.

Pre donošenja Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica (u daljem tekstu: Zakon), usvojenog sredinom 2018. godine na predlog Narodne banke Srbije, prosečna trgovačka naknada za plaćanje platnim karticama na fizičkim prodajnim mestima (prodavnicama) iznosila je oko 2% iznosa transakcije, dok je za plaćanje platnim karticama na internet prodajnim mestima bila znatno viša. Visina naplaćene trgovačke naknade od tada praktično je prepolovljena, pa je prosečna naplaćena trgovačka naknada za prihvatanje platnih kartica na fizičkim prodajnim mestima u prvom tromesečju 2021. iznosila 1,08%, a za prihvatanje na internet prodajnim mestima iznosila je 1,22% iznosa transakcije.

Snižavanje trgovačke naknade odrazilo se i na rast broja mesta na kojima se može platiti platnim karticama u našoj zemlji, kao i na rast broja internet prodajnih mesta – broj POS terminala je sa 88.009 na kraju 2018. porastao na 97.751 na kraju 2020. godine, a broj internet prodajnih mesta sa 741 na kraju 2018. na 2.013 na kraju 2020. godine i očekuje se da će taj rast biti nastavljen i u narednom periodu.

U NBS očekuju da se i dalje naknade kontinuirano snižavaju. Da podsetimo, Zakonom je povećana i transparentnost ovih naknada za trgovce, i to posebno za male trgovce, čime je osnažena njihova pregovaračka pozicija u odnosu na banke. Podsećamo i da je Narodna banka Srbije predlaganjem Zakona, koji je stupio na snagu 2018. godine, imala za cilj da zaštiti interese korisnika platnih kartica i pre svega manjih trgovaca, da smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica omogući da i oni mogu da na svojim prodajnim mestima počnu s prihvatanjem platnih kartica, kao i da obezbedi fer uslove poslovanja na tržištu platnih kartica uvođenjem veće transparentnosti u pogledu naknada koje se naplaćuju.

Narodna banka Srbije je i operator nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, koji omogućava da troškovi kartičnih plaćanja budu znatno niži od troškova koje generiše svako plaćanje internacionalnim kartičnim brendovima.

Takođe, primena instant plaćanja na prodajnim mestima, čiji je operator Narodna banka Srbije, koje postaje sve popularnije, donosi trgovcima niske trgovačke naknade, uz raspoloživost novčanih sredstava za samo nekoliko sekundi. Narodna banka Srbije ponovo poziva banke i trgovce da iskoriste potencijal Sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije i da snižavanjem međubankarskih naknada ponude nove, jeftinije instrumente bezgotovinskog plaćanja i tako omoguće dodatno snižavanje trgovačke naknade.

Foto: Dinacard.nbs.rs

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Novac

Zašto cene novogradnje rastu u pandemiji?

by Vesna Lapčić

Najveći procenat nekretnina, oko 70% u Srbiji se i dalje kupuje za gotovinu, a pored toga postoje i preporuke Narodne banke Srbije za smenjenje učešća prilikom uzimanja stambenih kredita, piše Gradnja.rs. Zajedno sa velikom tražnjom sve te činjenice ukazuju da cene stanova tokom 2021. godine neće padati.

Navodi se da se prema podacima iz 2021. godine, već vidi da nas očekuje godina sa rekordnim brojem izdatih građevinskih dozvola.

Cene nekretnina u novogradnji gotovo da i nisu osetile pad, pa može da se očekuje da će i u ovoj godini nastaviti da rastu i da možda utiču na visinu cena stanova u starogradnji.

To se pogotovo očekuje na mestima gde se budu gradili ekskluzivni projekti novogradnje koji i okolnim kvartovima podignu cenu.

U prethodnoj godini, Narodna banka Srbije, donela je niz mera kojima je, između ostalog, podržala novogradnju.

Najvažnija mera tiče se dozvole za stambene kredite za objekte koji su izgrađeni 60%, dok je do sada bila praksa da se stambeni krediti odobravaju kod objekata koji su 80% izgrađeni. 

Ovo pravilo inače važi za projekte koji se grade u okviru projektnog finansiranja banke.

Narodna banka Srbije donela je preporuku da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%.

Narodna banka Srbije je, takođe, donela i preporuku, da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%.

Ovu preporuku su za sad prihvatile dve banke.

U prvoj polovini 2020. godine je, odnosu na prvu polovinu 2019. godine, udeo kupovine nekretnina putem stambenog kredita porastao za 2% i sada se kreće se oko 32%.

Cene stanova rasle uprkos svemu

Prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji, u Beogradu, prema podacima portala za prodaju nekretnina 4zida.rs u četvrtom kvartalu 2019. godine iznosila je 1.545 evra za kvadrat.

U prvom kvartalu 2020. godine bila je 1.511 evra za kvadrat, u drugom 1.647, trećem 1.701, a u četvrtom čak 1.733 evra za kvadrat.

Stanovi u Beogradu su u proseku za skoro 190 evra po kvadratu bili skuplji na kraju prošle, nego na kraju 2019. godine.

U Novom Sadu prosečne cene oglašenih stanova u starogradnji nisu padale čak ni u prvom kvartalu prošle godine.

One, prema podacima portala 4zida.rs, još od sredine 2017. godine imaju tendenciju stabilnog rasta.

Poređenja radi, prosečna cena oglašenih stanova u starogradnju u Novom Sadu u četvrtom kvartalu 2019. godine je iznosila 1.339 evra za kvadrat, a u četvrtom kvartalu 2020. godine čak 1.492 po kvadratu, što predstavlja poskupljenje od preko 150 evra.

U Subotici je slično kao i u Novom Sadu, cene u starogradnji su nastavile svoj rast čak i tokom vanrednog stanja. 

Ako se poredi poslednji kvartal 2019. godine i poslednji kvartal 2020. godine, vidi se da je prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji viša za skoro 100 evra po kvadratu (od 657 porasla na 750 evra za kvadrat).

Portal Gradnja. rs navodi i da je pandemija najviše ogodila izdavanje stanova po modelu „stan na dan“, kao i da je u prethodnoj godini drastično je porasla tražnja za vikendicama.

Za prvih šest meseci 2020. godine ostvareno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora za vikendice nego u istom periodu 2019. godine.

Najviše vikendica je prodato u Vojvodini.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts