Home Novac NBS: Referentna kamata ostaje 1%, BDP bio iznad očekivanja

NBS: Referentna kamata ostaje 1%, BDP bio iznad očekivanja

by Vesna Lapčić

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru 2021. iznosila je 7,9%. Na njen rast, kao i u većini zemalja u svetu, uz efekte niske baze iz prethodne godine, u najvećoj meri uticali su više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, navodi NBS.

Pored toga, na rast inflacije uticala je suša, koja se odrazila pre svega na cene neprerađene hrane i cene sirovina u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Tome u prilog govori i podatak da su tri četvrtine inflacije u 2021. bile opredeljene faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci u proseku je iznosila oko 3% međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega, na šta će se odraziti efekti energetske krize u svetu i po tom osnovu više cene uvoznih proizvoda, ali bi od drugog tromesečja trebalo da inflacija uspori i kreće se ka centralnoj vrednosti cilja, koju bi mogla da dostigne krajem 2022. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije doprineće iscrpljivanje efekta privremenih faktora (prvenstveno viših cena energenata i poljoprivrednih proizvoda), kao i očekivanje da se zastoj u globalnim lancima snabdevanja postepeno reši. U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.

U slučaju da se ipak materijalizuju neki od rizika koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna da u najkraćem roku reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5%, što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini. Takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu, ali i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5%. U srednjem roku očekujemo privredni rast od 4,0% do 5,0%, čemu će doprineti nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada. Pozitivan doprinos rastu očekuje se i od izvoza, na koji se sa strane ponude odražavaju investicije u razmenljive sektore iz prethodnog perioda, a sa strane tražnje povoljniji izgledi rasta naših najvažnijih trgovinskih partnera. U prilog rastu izvozne ponude govori i podatak da je priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u 2021. iznosio 3,9 milijardi evra, čime je premašen dosadašnji rekord iz 2019. godine, pri čemu je priliv i dalje bio pretežno usmeren u izvozne sektore.

Međunarodno okruženje i dalje karakteriše povećana neizvesnost u pogledu uticaja toka pandemije i pojave novih sojeva virusa na brzinu globalnog privrednog rasta, svetske cene primarnih proizvoda, a time i na inflaciju. Ipak, ohrabruje to što se globalni privredni rast nastavlja uprkos povećanim troškovnim pritiscima i pogoršanju epidemiološke situacije u pojedinim zemljama, kao i da su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja usled pandemije. Kada su u pitanju ekonomska kretanja u zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, nakon izazova koji potiču od znatno više cene prirodnog gasa i zastoja u lancima snabdevanja, očekuje se ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i aktivnost prerađivačke industrije.

Opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Nakon izuzetno snažnog rasta u prošloj godini, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda više su nego pre izbijanja pandemije, ali bi u narednom periodu, prema ocenama vodećih međunarodnih finansijskih institucija, trebalo da se stabilizuju, a zatim i postepeno smanje. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke. Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

 

You may also like