Home Tags Posts tagged with "NALED"
Tag:

NALED

Deloitte
NovacSlider

Polovina građana Srbije bi prijavila rad na crno

by Vesna Lapčić

Gotovo svaki drugi građanin Srbije odnosno njih 49% spremno je da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja na crno. To je značajan pomak u odnosu na period od pre pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika, a najčešći razlog za neprijavljivanje je strah od gubitka posla, saopšteno je na konferenciji za medije na kojoj je predstavljeno novo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji.

Veću odlučnost da istupe protiv sive zone građani iskazuju i u ulozi kupaca. Iako 90% njih ističe da redovno dobija fiskalni račun pri kupovini, gotovo polovina nema problem da ga zatraži kada to nije slučaj. Takođe, 31% građana kaže da bi prijavilo prodavca zbog neizdavanja fiskalnog računa, što je bolji učinak u poređenju sa istraživanjem iz 2017, kada se za ovu opciju opredelilo oko petinu ispitanika.

Utisak gotovo polovine građana je da se obim sive ekonomije smanjio u odnosu na prethodnu godinu. Prema mišljenju isto toliko njih, ova štetna pojava je najzastupljenija u sektoru građevinarstva (49%), zatim u trgovini na malo (34%), ugostiteljstvu (23%), zanatstvu i advokaturi.

Predsednik Naučnog veća NALED-a Dušan Vujović istakao je da ohrabruju pozitivni trendovi i da je za suzbijanje sive ekonomije najvažnije otkriti je na samom početku, pre nego što uđe u ekonomske tokove.

„U vreme kad sam bio ministar, imali smo 700.000 ljudi koji su zvanično radili za minimalac, iako su ekonomski pokazatelji ukazivali da je taj posao trebalo naplatiti više. Ostatak novca su morali da prime na neki drugi način. To je samo jedan od vidova utaje i složeniji deo jeste da okrijemo trag tog novca. Na primer, država bi mogla da smanji porez i doprinose na plate, kada bi više ljudi plaćalo doprinose“, rekao je Vujović.

Čak 72% građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, a najčešće je prepoznaju kao rad na crno i utaju poreza. S druge strane, zabrinjava podatak da trećina anketiranih veruje da siva ekonomija suštinski ne utiče na njihov život, a gotovo 20% priznaje da celu ili deo plate prima na ruke.

Ovo sveobuhvatno istraživanje rađeno je za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, zajedničkog projekta Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

„Slogan Nacionalne inicijative je Bolji način jer smatramo da su prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša očigledne – efikasnost, pouzdanost i praktičnost. Jedan od ciljeva projekta je povećanje prihvatne infrastrukture i zato je osmišljen POS Program, za koji će moći da se prijave preduzetnici i MSP koja žele da instaliraju POS terminal, oni koji žele da prodaju proizvode preko interneta za šta će dobiti  softversko rešenje, kao i državne i lokalne institucije“, izjavio je Zlatko Milikić, tim lider projekta isped GIZ-a u Srbiji i pozvao sve zainteresovane da posete sajt boljinacin.rs gde je u toku pretprijava za POS program.

Kako je pokazalo istraživanje, svaki drugi građanin koristi neki vid bezgotovinskih plaćanja. Dominantnu ulogu i dalje imaju kartice (73%), dok su najmanje zastupljena instant plaćanja (14%). Bezgotovinski najčešće plaćaju tehniku, nameštaj i kućne aparate, a trećina njih bi želela da se ova opcija uvede i u frizerskim i kozmetičkim salonima, četvrtina u javnim ustanovama i petina u malim lokalnim prodavnicama.

Oni koji plaćaju bezgotovinski navode da je ključni razlog to što ne moraju da nose gotovinu sa sobom, lakše im je i brže da plate bezgotovinski i zato što je manji rizik od krađe ili gubitka novca. One koje koriste gotovinu, popusti u prodavnicima ili poreske olakšice bi ih motivisale da plaćaju bezgotovinski.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Siva knjiga inovacija – putokaz za reforme ka ekonomiji znanja

by Vesna Lapčić

Zakonsko uređenje upotrebe veštačke inteligencije, uvođenje industrijskih doktorata u obrazovni sistem, regulisanje korišćenja električnih trotineta, bicikala i drugih sličnih vozila, deo su reformskih preporuka koje je NALED danas predstavio resornim institucijama u prvoj Sivoj knjizi inovacija, kreiranoj u cilju unapređenja uslova poslovanja za inovativno i visokotehnološko preduzetništvo.

Specijalizovana publikacija pripremljena je u okviru StarTech-a, programa za podršku digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije, koji sprovodi NALED, a finansira kompanija Philip Morris. U prvom izdanju našlo se ukupno 60 preporuka, od čega je 50 usmereno na unapređenje saradnje nauke i privrede, kreiranje stimulativne poreske politike ka startapima, mikro, malim i većim inovativnim biznisima, modernizaciju radnog zakonodavstva za digitalne preduzetnike, kao i razvoj infrastrukture za inovacije i pristup povoljnom finansiranju.

Siva knjiga resornim institucijama nudi jasne smernice i predloge rešenja za svaku od prepreka na koje nailaze inovatori, a u dodatnih 10 preporuka ponuđene su i ideje za nove poreske olakšice i subvencije  poput poreskih kredita za inovacije ili podsticaja za električna vozila. Najveći izazov stavljen je pred Ministarstvo finansija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u čijoj je nadležnosti rešavanje više od polovine predloga.

– Dvanaest preporuka odnosno svaka peta u nadležnosti je Ministarstva prosvete i za nas su posebno značajne preporuke za unapređenje saradnje nauke i privrede kako bismo popravili poziciju Srbije na svetskim listama konkurentnosti, a posebno Globalnom indeksu inovativnosti gde u domenu saradnje univerziteta i privrede beležimo ocenu 39,6 od 100. Svega 3% preduzeća u Srbiji razvilo je inovaciju u saradnji sa akademskom zajednicom dok je u najrazvijenijim državama saradnja nauke i privrede nezaobilazni faktor uspeha – rekao je Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sugestije za izradu preporuka prikupljene su iz prve ruke – od inovatora, istraživača, privrede, institucija i akademske zajednice, a značajan doprinos dale su i partnerske organizacije: Centar za motorna vozila AMSS-a, Nacionalna asocijacija autonomnih i električnih vozila, Inicijativa Digitalna Srbija, Advokatska kancelarija Žunić, Asocijacija industrije video igara Srbije, PricewaterhouseCoopers i Naučno-tehnološki park Beograd.

– Saradnja na izradi Sive knjige inovacija pokazala nam je potencijal kojim raspolažemo. Imamo neverovatne resurse koji se nalaze među 12.000 istraživača, više od 70 instituta, 22 centra izuzetnih vrednosti i 123 univerziteta i fakulteta. Ipak, sa ulaganjima u istraživanja i razvoj od 0,89% BDP-a, sa tek 50 patenata na milion stanovnika naspram 230 koliko je prosek EU, sa manje od 2% istraživača zaposlenih u privredi naspram 46% u Evropi, svesni smo da je pred Srbijom dug put, ali i da moramo da preskačemo nekoliko stepenika u trci za najboljima – istakao je Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova za jugoistočnu Evropu u kompaniji PMI.

Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, ukazao je da se među prioritetnim preporukama, između ostalih, nalaze i predlozi za omogućavanje finansiranja startapova od nebankarskih mikrofinansijskih institucija i ukidanje kažnjavanja startapova zbog kašnjenja uplate jedne rate kredita, ubrzanje postupka registrovanja žiga, ukidanje arbitrarnih ograničenja pri postavljanju baznih stanica, primena pametnih ugovora u Srbiji, uređenje izvoza podataka o ličnosti iz Srbije u skladu sa standardima EU i dr.

On je podsetio da je u okviru programa StarTech vrednog pet miliona dolara, otvoren drugi godišnji konkurs za dodelu bespovratnih sredstava. Do 18. maja na sajtu www.startech.org.rs moguće je aplicirati za grantove od 15.000 do 100.000 dolara, za razvoj inovativnog proizvoda i usluge i digitalnu transformaciju poslovanja.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Rast bezgotovinskih plaćanja za 5% smanjuje sivu ekonomiju 13%

by Vesna Lapčić

Samo 5% rasta učešće bezgotovinskih plaćanja će smanjiti udeo sive ekonomije 13% u istom tom roku, rekao je direktor kompanije VISA za Jugoistočnu Evropu na panelu „Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje – Bolji život“ u okviru konferencije Technobank koja se održava 6. i 7. aprila u hotelu Crown Plaza u Beogradu.

Aleksandar Stanojević, savetnik u Odeljenju za proizvode i poslovnu podršku DinaCard sistem, NBS je rekao da je još 2018. centralna banka uvela instant plaćanje te da je širenje mreže za instant plaćanja važan cilj NBS. On je dodao da su trgovci platili 60 miliona evra manje trgovačke naknada zahvaljujući usvajanju Zakona o međubankarskim naknadama. „Naša procena je da bi ta naknada rasla da nismo doneli taj zakon . Takođe, radimo na smanjenju troškova bezgotovinskog plaćanja kroz nacionlanu platnu karticu, a izmenom postojeće regulative i uvođenjem nove stvaramo uslove za bezgotovinska plaćanja. Povećava se i broj POS terminala koji je na kraju trećeg kvartala 2021. iznosio 114.000, a pre tri godine je bilo oko 80.000“, istakao je on.

Svako ko razvija softver odnosno nova rešenja za bezgotovinska plaćanja može da se, kako kaže Stanojević, obrati NBS da dobije tehničku dokumentaciju u vezi sa okruženjem. „Postoje brojne male start up kompanije koje su već krenule da razvijaju nova rešenja“, rekao je on.

Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu, NALED je rekla da je e-fiskalizacija veoma blisko povezana sa bezgotovinskim plaćanjima i nada se da će ona zajedno sa programom „Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja“ doprineti i većem smanjenju sive ekonomije od pomenutih 13 odsto.

Jelena Ristić direktorka za Srbiju, Crnu Goru i BIH, Mastercard je rekla da su ljudi uvek izražavali želju da mogu na pijaci da plaćaju karticama. Zato su pokrenuli pilot projekat na tri beogradske pijace sa promotivnim uslovima prihvata trgovaca  odnosno da omogućili su trgovcima da bez naknade probaju korišćenje POS terminala. Zaključno za februarom imaju 51 terminal na ove tri pijace i više od 10.000 transakcija. Partneri na projektu su Banca Intesa, Privredna komora Srbije i kompanija Payten Chip Card.

Branislav Popović iz kompanije Payten koji je moderirao panel je rekao da su iskustva sa terena tokom sprovođenja pomenutog projekta veoma pozitivna.

Kompanija Payten,  član Asseco South Eastern Europe Group (ASEE), pruža kompletna rešenja u industriji plaćanja za finansijske institucije i trgovce. Ponuda uključuje rešenja za e-trgovinu, mPaiments, procesiranje, kao i usluge vezane za bankomat i POS.

Daniela Funke, direktorka GIZ-a za Srbiju je rekla da se i u Nemačkoj vodi borba za povećanje bezgotovinskih plaćanja i da i u toj zemlji postoji siva ekonomija koja se procenjuje na pet do 16%.

 

 

 

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Traži se najbolje rešenje za prikupljanje otpada

by Vesna Lapčić

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i izabere da li da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).

U osnovi, EPR sistem podrazumeva da građani u svojim domovima razvrstavaju otpad od ovih materijala u posebne kante kako bi se efikasnije reciklirao dok kod depozitnog sistema ambalažu vraćaju u prodavnice i za to dobijaju nazad deo novca koji su platili prilikom kupovine proizvoda. Oba sistema analizirala je renomirana britanska kuća Eunomia, koja je članicama NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine na današnjoj sednici predstavila ključne nalaze i preporučila da pored unapređenja primarne selekcije Srbija uvede i depozitni sistem kako bismo ostvarili ciljeve do 2030.

„Želimo da nađemo najefikasnije i najpovoljnije rešenje za građane, privredu i državu. Dobili smo analize rađene na neutralnim osnovama kako bismo, kada se ova tema ponovo nađe pred radnom grupom i Vladom Srbije, imali polazne osnove za dijalog u uspostavljanju sistema. Ipak, bez obzira na to da li će se država odlučiti za DRS, on ne garantuje prikupljanje celokupnog otpada tako da je neophodno dalje razvijati EPR sistem i primarnu selekciju pre svega kroz podizanje svesti građana o značaju pravilnog razdvajanja otpada“, kaže Jelena Kiš, predsednica Saveza i menadžerka za održivost poslovanja i odnose sa javnošću u kompaniji Ball Packaging.

Prema studijama, depozitni sistem bi pomogao tako što bi obezbedio prikupljanje više od 90% ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio stope njegove reciklaže. Sistem bi mogao da uključi različite vrste pića u staklenim i plastičnim bocama, limenkama i tetrapaku. Članice Saveza istakle su da bi privredi trebalo ostaviti prelazni period od tri godine nakon donošenja zakona i podzakonskih akata da plasira proizvode koji se u tom trenutku nađu u prometu.

U konvencionalnom depozitnom sistemu, građani bi iskorišćenu ambalažu ostavljali pre svega u maloprodajnim objektima (i prema studiji za to dobijali pet dinara po jedinici ambalaže), dok je druga, za sada teorijska, opcija koju je studija analizirala uvođenje tzv. pametnog depozita koji predviđa i postavljanje „pametnih“ kanti i pokrivanje mnogo više lokacija (šoping centri, firme, reciklažni centri, sportski objekti, parkovi i drugi otvoreni prostori itd.) i u zavisnosti od broja lokacija može podrazumevati više ili niže investicione troškove za industriju pića u odnosu na konvencionalni sistem.

A gde smo bili 2019. i kakve su procene za 2022? Prikazani procenti pokazuju za koliko procentnih poena prebacujemo ili podbacujemo kod svakog od materijala. Postoji bojazan da ćemo za svaki od ovih materijala do 2030. biti u „crvenom“.

Studija o unapređenju EPR sistema preporučuje povećanje infrastrukture odnosno uvođenje tzv. „sistema dve kante“ što bi značilo da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u posebnu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak. Unapređenje sistema bi podrazumevalo da se obezbedi usluga odnošenja „od vrata do vrata“ i u gradovima i u ruralnim krajevima, kao i da se standardizuje postupak prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.

Preporuke EPR studije idu u korist daljeg unapređenja razvrstavanja posebno u cilju povećanja reciklaže plastike i stakla gde Srbija beleži najlošije rezultate. Preporučuje se i obezbeđivanje naknada za sortiranje, ali bolje odvajanje organskog odnosno otpada od hrane i uvođenje naknada za odlaganje otpada. I jedan i drugi sistem obezbeđuju veću „čistoću“ otpada odnosno više prihode od reciklaže iz kojih bi se finansiralo njihovo funkcionisanje, pored izdvajanja industrije.

„Zaključak studija je da bi uz adekvatnu primarnu selekciju i sa uvođenjem depozitnog sistema, Srbija uspela da dostigne ciljeve EU za gotovo sve materijale dok će kod plastike biti potrebni i dodatni napori. Za to je potreban dobro osmišljen, neprofitni DRS sistem, kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije koja bi i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva. Zato smatramo da bi privreda trebalo da učestvuje u izradi podzakonskih akata, kao što je bila uključena u početak rada na pripremi izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu“, kaže Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Tek jedan od deset građana daje prednost šalteru nad eUpravom

by Vesna Lapčić

Skoro dve trećine odnosno 58% građana Srbije koji su probali da neku administrativnu proceduru završe putem interneta uvidelo je da je to lakši način dok bi se tek 9% vratilo na šalter institucije. Nedovoljna informisanost ključna je prepreka da i ostali uvide prednosti elektronskih usluga o čemu govori podatak istraživanja NALED-a da i dalje šest od 10 građana nema nalog na portalu eUprava, a skoro 60% nikada do sada nije elektronskim putem tražilo neki dokument, dozvolu ili rešenje.

Kako su šalteri gradova i opština prvo mesto susreta građana s administracijom, NALED je uz podršku Evropske unije pokrenuo izradu Lokalnog indeksa e-uprave (LEI), inovativnog alata koji će u realnom vremenu pratiti napredak digitalizacije na lokalu. Prvi korak ka tom cilju biće veliko merenje obima, vrsta i kvaliteta elektronskih usluga lokalnih samouprava koje počinje danas i trajaće do 31. marta.

Tehnička opremljenost, ljudski resursi, zastupljenost i kvalitet elektronskih usluga, kao i edukacija i uključivanje građana u rad lokalnih samouprava putem digitalnih tehnologija su četiri ključne grupe pokazatelja koje će LEI meriti u gradovima i opštinama.

„Izradom LEI indeksa želimo da podstaknemo modernizaciju javne uprave i motivišemo građane da se uključe u ovaj proces. Kroz upitnike koje danas šaljemo lokalnim samoupravama želimo da iz prve ruke saznamo, između ostalog, koliko su stari računari koje koriste, da li njihove usluge možemo da platimo onlajn ili koliko uopšte sredstava gradovi i opštine izdvajaju za razvoj eUprave. Takođe, pratićemo i nivo obučenosti službenika za pružanje eUsluga, ali i informatičku pismenost građana“, izjavila je Ana Ilić, direktorka Odeljenja za dobru upravu u NALED-u i ovom prilikom pozvala gradske i opštinske uprave da učešćem u istraživanju doprinesu podizanju svesti o važnosti digitalizacije i daljim reformama u ovoj oblasti.

Proizvod svega biće grafički prikaz rezultata i to putem interaktivne mape Srbije koja će biti dostupna na sajtu www.lei.rs. Uz samo jedan klik, javnost će u svakom trenutku imati uvid u stepen razvijenosti elektronske uprave za svaku lokalnu samoupravu ponaosob.

„Građani će dobiti mogućnost da i sami ocene kvalitet elektronskih usluga i daju predloge za njihovo unapređenje. Cilj nam je da osnažimo lokalno stanovništvo u reformskim procesima tako da i po okončanju našeg projekta budu spremni da prate i oblikuju eUpravu u svojoj sredini. Verujemo i da će ovakvo rangiranje podstaći lokalne administracije da unaprede usluge i poprave plasman na LEI indeksu“, dodaje Ilić.

Za gradove i opštine u kojima je potrebno dodatno raditi na unapređenju kapaciteta i popularizaciji eUsluga biće organizovane obuke u oblastima elektronske uprave, zaštite podataka o ličnosti i informacione bezbednosti, a u planu je i priprema vodiča sa najboljim praksama.

Izradu LEI indeksa podržalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a pored lokalnih samouprava, u istraživanju učestvuju i Republički zavod za statistiku, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Kancelarija za IT i eUpravu i Republički geodetski zavod.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Siva Knjiga NALED-a: Uvesti eUput, besplatnu konverziju zemljišta i ubrzati legalizaciju

by Vesna Lapčić

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova NALED-a, od 100 preporuka za smanjenje birokratije koliko donosi novo, 14. izdanje Sive knjige.

Čak 21 preporuka je prvi put našla svoje mesto u Sivoj knjizi, a među 10 prioriteta su i uvođenje „zelenih“ javnih nabavki i eAgrara, digitalizacija ozakonjenja i ukidanje naknade za konverziju, kao i uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanja objedinjenog poreskog uverenja i upotrebe e-otpremnica u prometu robe.

-Iza nas je 13 godina i 14 Sivih knjiga koje predstavljaju zajednički put ka boljem i reformisanom društvu. Reforme jesu bile teške i često se činile nemogućim, a pre šest godina teško da je neko mogao da zamisli da ćemo imati elektronsku građevinsku dozvolu ili da ćemo sprovesti reformu katastra. Zahvaljujući tome danas u Srbiji imamo 50.000 gradilišta i milijarde investicija kojima možemo da se pohvalimo. Kada je reč o resoru koji trenutno vodim, mogu reći da naša zemlja učestvuje u projektima vrednim 50 miliona evra i pravi korak napred u pravcu energetske tranzicije – izjavila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike na predstavljanju Sive knjige 14 u Narodnom muzeju.

Novina je i da su 22 preporuke označene tzv. EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima – od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine.

Kada je reč o reformama u prošloj godini, ocenjeno je da je sa 12 potpuno ili delimično sprovedenih predloga prethodnog izdanja Sive knjige očuvan tempo reformi  iz prethodnih nekoliko godina, a usvojeno je i nekoliko sistemskih reformi koje su važne za čitavu privredu.

– Veliki pomaci ostvareni su u oblasti finansija – kroz eFakture uvodi se jedinstveni elektronski sistem koji će unaprediti vidljivost transakcija i sigurnost naplate za oko 130.000 korisnika, dok će eFiskalizacija omogućiti evidentiranje prometa kod gotovo 200.000 obveznika u realnom vremenu, smanjiti prostor za sivu ekonomiju i doneti veću zaštitu potrošačima. I resor poljoprivrede krenuo je putem digitalizacije sa uvođenjem Centralnog registra objekata u poslovanju s hranom i usvajanjem zakonskog okvira za elektronsku registraciju više od 400.000 gazdinstava i prijavu za subvencije – izjavio je Dejan Đokić, predsednik Izvršnog odbora NALED-a i podsetio da su od prvog izdanja Sive knjige potpuno ili delimično rešene 143 preporuke, polovina svih koje su prošle kroz ovu publikaciju.

Zasluge za najveći broj rešenih preporuka su i ove godine pripale Ministarstvu finansija, a udeo predloga za ovaj resor je pao sa nekadašnjih 40% na četvrtinu ukupnog broja što  ukazuje da zahtevi ka institucijama postaju sve izbalansiraniji. Sve veći broj izazova postavlja se pred ministarstva zaštite životne sredine i zdravlja, ali i druge sektore i nameću potrebu da svi jednako doprinesu reformama.

Na konferenciji su učestvovale i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić, i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. O budućnosti reformi u Srbiji ispred međunarodne zajednice govorili su šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za centralnu i jugostočnu Evropu Ari Naim i šefica kancelarije MMF u Srbiji Julia Ustjugova.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoSlider

Srbija je bolja po indeksu inovativnosti nego konkurentnosti

by Vesna Lapčić

Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, rekla je da elektronska trgovina omogućava da mala i srednja preduzeća dođu i do potrošača van teritorije Srbije.

Ona je učestvovala na panelu Javno privatno partnerstvo kao način za dostizanje održive digitalne ekonomije u okviru Kopaonik biznis firuma na kojem je najavila i novitete u drugoj polovini godine.

Tada se očekuje primena aplikacije Tap on phone . „Tap on phone biće dostupna u drugoj polovini godine  i omogući će da svaki pametni  telefon može da postane postterminal.“ Ona je dodala da će mali i mikro trgovci na ovaj način imati savremena rešenja koja su jeftinija i za koja nije neophodna instalacija. Kako je objasnila, to znači da će se dešavati da će mobilni telefon moći da se prisloni drugom mobilnom telefonu koji će biti post terminal.

Na panelu su govorili još Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALEDU i Nenad Paunović, direktor za strateška istraživanja u oblasti inovacije u Vladi Republike Srbije. Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Biznis magazina koja je i moderator na panelu istakla je da je po indeksu inovativnosti Srbija bolje pozicionirana nego po indeksu konkurentnosti.

Nenad Paunović, direktor za strateška istraživanja u oblasti inovacije u Vladi Republike Srbije izjavio je da se često čuju komentari da je Srbija za 4-5 godina uradila ono što su mnoge zemlje za 20. On je izjavio da je važno je da su se izmene zakona radile sa najvećim domaćim platformama i da se gledalo šta je dobra međunarodna praksa. „Digitalna ekonomija je globalna i Srbija je jedan od 200 igrača na tom globalnom tržištu“, izjavio je Nenad Paunović, direktor za strateška istraživanja u oblasti inovacije u Vladi Republike Srbije.  On je dodao da je Vlada donela prošle godine Zakon o digitalnoj imovini, mnogo pre drugih zemalja EU, kao i da sada rade sa NALED-om na digitalizaciji zdravstva i privrede.

Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALEDU govoreći na panelu istakla je da u domenu propisa ima mnogo toga što treba da se unapredi  kao i da građanima treba pomoći da koriste digitalnu ekonomiju.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacPreporucujemoSlider

Rešenja o uknjižbi nekretnina stižu u elektronsko sanduče na portalu eUprava

by Vesna Lapčić

Rešenja o upisu prava svojine, poznatija kao rešenja o uknjižbi nekretnine ili zemljišta, počela su da stižu u elektronsko sanduče, kome građani i privreda mogu da pristupe na portalu eUprava, prenosi Tanjug.

Ta pošta može da se odmah i sa bilo kog mesta preuzme online na portalu eUprave.

„Budući da tek po preuzimanju rešenja počinje da teče i zakonski rok za žalbu, po čijem isteku može da se upiše vlasništvo, novi sistem je značajno unapredio čitav postupak ali i pravnu sigurnost“, kaže za Tanjug direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.

Ona navodi da je elektronska dostava rešenja o upisu prava svojine rezultat reforme postupka upisa u katastar, koju je inicirao NALED.

„Od tada građani idu samo na jedno mesto, kod javnog beležnika. Tamo mogu da obave kupoprodaju i potpišu ugovor, a javni beležnik elektronskim putem svim drugim institucijama pošalje ono što je potrebno da bi se ceo postupak završio“, objašnjava Jelena Bojović.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail