Filip Branović i Dušan Višnjić su studenti završne godine Fakulteta organizacionih nauka na smeru informacione tehnologije. Nedavno su pobedili na lokalnom konkursu Banca Intesa kreirajući aplikaciju Share Pay koja na jednostavan način rešava problem zajedničkih plaćanja. Međutim, oni su i pre tog konkursa osvojili brojna priznanja širom sveta, a sa njima smo razgovarali o idejama koje su razvijali i za koje se nadaju da će zaživeti u praksi.
U razvoju im je, kako kažu, najviše pomoglo učestvovanje na takmičenjima na kojima su se bavili studijama slučaja koje su im zadavale velike svetske kompanije. Na njima su postizali uspehe. Filip Branović je tako bio finalista takmičenja na kojem je osmislio pametnu kutiju za lekove.
„Ideja je nastala pre pandemije. Suština ideje koju sam predložio sa još jednom devojkom jeste da se pomogne ljudima koji imaju hronična oboljenja da piju lekove na vreme. Na osnovu ankete koju smo uradili pre osmišljavanja pametne kutije za lekove saznali smo da ljudi kojima je to deo rutine neretko zaborave da popiju lekove“, objašnjava Filip i dodaje da je za takvu kutiju potrebno razviti i određeni hardver za šta su potrebna veća ulaganja te je projekat trenutno na čekanju, ali nije odustao od njega.
Nakit za generaciju Z
Njegov kolega sa kojim često učestvuje na takmičenjima, Dušan Višnjić ostvario najveći uspeh Case Study Cluba u okviru FON-a osvojivši ove godine globalno finale koje je organizovala Kopenhagenska poslovna škola. Studija slučaja se odnosila na kompaniju Pandora, a zadatak je bio kako da poznati proizvođač nakita pridobije Generaciju Z, koja će u budućnosti činiti najveći deo potrošača.
„Tri koleginice i ja smo predložili nakit koji u sebi ima NSF čip. Skeniranjem bi vas odveo na neki multimedij na blokčejnu gde kupac može da ostavi svoju poruku, fotografiju i slično“, kaže Dušan.
Aplikaciju Share Pay kreirali su rešavajući problem zajedničkih plaćanja koji ne bi mogao da bude rešen bez podrške finansijske institucije zbog regulative.
„Share Pay je još uvek na nivou ideje i mi smo predstavili Banca Intesa praktično ideju koju bi oni mogli dalje da razvijaju. Fokusirali smo se na to da ponudimo rešenje od kojeg bi benefite imala banka, ali i korisnici“, objašnjava Dušan.
Naime, Filip i Dušan su prvo uradili anketu na nešto više od 100 ispitanika i na osnovu koje su uvideli da postoje tri problema kod zajedničkog plaćanja.
„Ljudi obično ne znaju koliko ko novca treba da da, odnosnouvek neko ne prođe kako treba, drugi problem je što neko ima keš, neko novac na kartici ili nekoj drugoj aplikaciji za plaćanje što u praksi dovodi do komplikacija i treće, možda najneprijatnije, jeste iskustvo kada treba nekoga da podsetite da vam uplati svoj deo ili vam ne uplati dovoljno pa razmišljate da li da mu kažete da treba da doplati 100 ili 200 dinara. S druge strane, onlajn trgovci žele da pruže bolje iskustvo potrošačima jer kada olakšaju plaćanja obično im se povećava obim prometa. Dakle, u perspektivi svaki trgovac bi mogao da instalira ovu opciju plaćanja. Kupac bi pozvao kroz aplikaciju drugare, oni bi izabrali proizvod ili više njih, aplikacija bi automatski podelila iznos i kliknuli bi plati i svakome bi se skinulo sa računa njegov deo. To je vizija našeg proizvoda“, objašnjava Dušan.
Filip potvrđuje da aplikacija jeste u idejnoj fazi, ali su napravili kompletnu sliku kako bi ona trebalo da izgleda. „Na Banci Intesa je sada da analizira da li se ona uklapa u njene korporativne politike. Naš cilj je bio da kreiramo nešto što će banci omogućiti da ojača svoju tržišnu poziciju, a s druge da rešava jasan problem koji imaju kupci. Dosta su pozitivne reakcije“, kaže Filip Branović.
U praksi se pokazalo, što potvrđuje i njihova naketa, da je ovakvo rešenje najpotrebnije prilikom rezervisanje smeštaja, vožnji taksijem, kupovine poklona, naručivanja hrane.
„Kod naručivanja hrane, na primer, ljudi najčešće podele samo iznos za hranu ne uključujući dostavu koju obično plati onaj koji naručuje“, kaže Dušan.
Interesovalo nas je i da li bi ovo rešenje bilo primenjivo i u ugostiteljskim objektima jer se često prilikom izlazaka deli račun. „Što se tiče izlazaka – to još uvek nije opcija ali bi moglo da se razvije u nekoj drugoj fazi. Izvodljivo je“, kaže Filip.
Ova dva momka su trenutno na praksi u Microsoftu i rade na razvoju proizvoda, druga preokupacija im je da završe Fakultet.
„Znatiželjni smo po prirodi, ali zbog vremena nismo u mogućnosti da svaku svoju priliku izguramo do kraja. Radimo na mnogim stvarima. Trenutno se spremam i za takmičenje u Roterdamu koje će biti održano u oktobru. Uživamo u tome da predstavljamo svoje ideje ljudima koji su u određenim industrijama dugo, a volim i da se takmičim. Videćemo koja će od svih ideja procvetati, za sada samo sadimo“, naglašava Dušan.
A šta je važno za uspeh ideje?
Filip kaže da takmičari na konkursima kada čuju zadatu temu obično pođu od toga šta kompanija misli da treba da se uradi i prave rešenje kreirajući problem od toga.
„Mi smo shvatili da taj način nije dobar i da prvo treba utvrditi da li neki problem zaista postoji i koliki je uticaj tog problema. Kada se utvrdi da li postoji problem i koliko je bolan za ljude, mora se postaviti pitanje ko je spreman da finansira pravljenje tog rešenja i koliko je ono održivo. Ta pitanja bi svako trebalo da postavi sebi, bez obizira da li kreira za drugoga ili radi za sebe kao preduzetnik. Uvek je reč o dvosmernoj ulici, deo mora da dobije kreator, ali deo i klijent i potrošači. Naravno, podrazumeva se da rešenje mora da funkcioniše bez komplikacija“, objašnjava Filip.
Obojica smatraju da u Srbiji postoji mnogo prilika, ali su otvoreni da se okušaju i u inostranstvu.
„Dobro se osećam ovde i da ostanem u Srbiji mislim da mogu da uspem. Limiti postoje, bilo koji proizvod da prodajete teže je nego na nekom velikom i bogatijem tržištu. Međutim, i to što smo malo tržište u razvoju može da bude prilika jer može da se bude prvi u nečemu. Prilike postoje, ali videćemo gde će nas put odvesti“, kaže Dušan Višnjić.
Filip kaže da nije loše ni steći iskustvo u inostranstvu te nova znanja i iskustva doneti u svoju zemlju i ponuditi konkretna rešenja koja bi ljudima olakšala život.
„U Srbiji postoji mnogo prilika i sve ih je više, dolaze nove kompanije, postoji i finansiranje, možda je i više prilika nego što ima ljudi koji su spremni da ih uzmu. Vrata svakako ne treba zatvarati jer svaka prilika može dodatno da vas oplemeni“, kaže Filip Branović.
Autor: vesna Lapčić
