Svake godine u Ujedinjenom Kraljevstvu se kupi 6 do 8 miliona pravih božićnih jelki da bismo na njih postavili ukrase. Do januara, skoro isto toliko stabala se odloži, što rezultira desetinama hiljada tona otpada. Povrh svega, 14% ljudi će se takođe otarasiti svog veštačkog drveća u korist novog. Šta je ekološki prihvatljivije, prave ili veštačke jelke?
Da bismo ovo u potpunosti istražili, neophodno je zaroniti u osnovne procese koji okružuju proizvodnju drveća, na obe strane jednačine. Za veštačko drveće, slagalica izgleda mnogo jednostavnija. Plastika, napravljena od ulja, pletena je da bi se napravilo izdržljivo drveće koje nam je dobro poznato. Emisije ugljenika se akumuliraju u svakoj fazi proizvodnje – od ekstrakcije nafte, rafinacije, do proizvodnje plastike, proizvodnje drveća i transporta. Do tačke ukrašavanja, za svako drvo se proizvodi ekvivalent od 40 kg ugljen-dioksida (kgCO2e). Dodajte ovome odlaganje, ili nemogućnost odlaganja plastičnog drveta, i imamo pravu noćnu moru posle Božića.
U tom slučaju rešenje je očigledno; pravo, zemljano drveće je očigledno put napred… zar ne? Ne sasvim.
Na prvi pogled pravo drveće je mnogo bolje, ali razlike proizlaze iz aspekata koji se često zanemaruju. Tipičnom božićnom drvcu može biti potrebna decenija da naraste do željene visine od 6 stopa. Tokom ovog vremena, pesticidi i đubriva se često koriste kako bi im pomogli da se razviju u bujno drveće koje privlači poglede kupca. Kada porastu, seku se, umotaju u plastičnu mrežu i šalju tamo gde su potrebne. Ponekad se prskaju i dodatnim hemikalijama kako bi se očuvala ili pokazala njihova lepota.
Kada su u pitanju emisije za pravo drveće, đavo je u detaljima. Drveće koje se uzgaja u Velikoj Britaniji imaće manje emisije iz transporta. Standardi uzgoja variraju od zemlje do zemlje, kao i domaće štetočine i upotreba pesticida. Nekim šumama se može upravljati, dok se druge mogu seći bez napora za ponovni rast. Zatim, nakon upotrebe, odlaganje takođe igra veliku ulogu. Drveće koje završi na deponiji proizvodi metan i ima neto ukupne emisije od 16 kg CO2e, do 80% veće od onih kada su spaljene ili usitnjene (3,5 kg CO2e). Međutim, pravo drveće, čak i ono koje je posečeno, a ne u saksiji, može se ponovo zasaditi kako bi se poništile emisije.
Dakle, šta je onda bolje? Odgovor zavisi od kupca. Veštačko drvo je bolji izbor za one koji ne žele da ulažu energiju svake godine. Kupovina pravog drveća i slanje na deponiju stvara više emisija nakon tri godine nego jedno lažno drvo koje se koristi duže. Spaljenom, okrnjenom ili ponovo zasađenom drveću potrebno je mnogo duže da naplati isti „dug“ za emisije – 10 godina ili više.