„Savršena oluja“ vlada tržištem kafe. Cene dramatično rastu

Piše: Vesna Lapčić

by Vesna Lapčić

„Savršena oluja“ zahvatila je tržište kafe ove godine što je cenu ove robe dovelo do najviših nivoa u poslednjih deset godina. Međunarodna organizacija za kafu (ICO), međuvladino telo koje čine zemlje izvoznice i uvoznice kafe, saopštile su da su cene porasle za skoro 20 odsto u trećem kvartalu 2024. godine pri čemu se ne očekuje da bi „oluja“ mogla da stane u narednom periodu. Od kraja prošle godine nabavna cena arabike je veća za 72 odsto, a robuste čak 227 odsto čime je ona prvi put postala skuplja od arabike.

Šta je dovelo do rasta cena?

Velike suše u Brazilu i Vijetnamu, zemljama koje su najveći proizvođači kafe, uticali su na smanjene prinose. Sada je već svima jasno da klimatske promene nisu stvar imaginacije već realnost koja značajno utiče na poljoprivredu, ali i ostale industrije. Istraživanja već godinama pokazuju da će se površine pogodne za uzgoj kafe u Brazilu, Vijetnamu, Indoneziji i Kolumbiji, zbog zagrevanja planete dramatično smanjiti – 50 odsto do 2050. godine. Smanjeni prinosi i uticaj vremenskih neprilika već govore u prilog tome. U nekim od ovih zemalja taj procenjeni procenat je čak i viši. Naravno, neki regioni u svetu će postati pogodniji za uzgoj, ali to ne znači da će farmeri u tim zemljama lako preći na novi usev niti da je mnogo regiona koji su pogodni za uzgoj kafe koja ne voli ni preveliku toplotu ni preveliku hladnoću. Održiva proizvodnja postala je ključno pitanje za ovu poljoprivrednu granu.

A potrebe su takve da ih je sa trenutnom proizvodnjom, koja je pod uticajem klimatskih promena, teško zadovoljiti. Procenjuje se da bi tržište kafe ove godine moglo vredeti 132,13 milijardi dolara, a očekuje se da će dostići 166,39 milijardi dolara do 2029. godine, godišnje rastući u proseku 4,72 odsto tokom predviđenog perioda (2024-2029), pokazuje analiza Mordor Intelligence, kompanije koja se bavi istraživanjem tržišta u različitim industrijama.

Tržište kafe raste zbog rastuće kulture konzumiranja kafe među mlađom populacijom, posebno u Aziji i to najmnogoljudnijim zemljama poput Indije i Kine. Osim u ovim zemljama, rast potrošnje se beleži i na Filipinima, Japanu, Sjedinjenim Američkim Državama, ali i kod tradicionalnih ljubitelja kafe – Italijanima. Pored toga, rast prihoda u kombinaciji sa urbanizacijom je primarni faktor koji doprinosi rastu tržišta kafe. S druge strane, različite zdravstvene koristi od konzumiranja kafe, kao što su smanjenje rizika od dijabetesa, sagorevanje masti i potrošnja velike količine energije usled skokova kofeina, takođe pokreću rast tržišta pokazuju analize pomenute kompanije.

Dakle, kada se spoje smanjena ponuda i rast potražnje neminovno je da dođe do rasta cena. Međutim, još je nekoliko faktora koji utiču na trenutnu situaciju.

Problemi sa transportom

Jedan od njih je logističke prirode. Naime, sa početkom konflikta na Bliskom istoku i napada na Gazu, Huti, politička i vojna organizacija iz Jemena, počela je da napada teretne brodove u Crvenom moru. Prema podacima Atlantic Councile, američkog analitičkog centra, sedam od deset najvećih brodskih kompanija suspendovalo je operacije u Crvenom moru. Umesto Sueckog kanala brodovi se preusmeravaju na obilaženje Afrike što utrostručuje vreme transporta samim tim i troškove, što posledično podiže cenu sirove kafe. Čak i oni koji se i dalje usuđuju da plove Sueckim kanalom suočavaju se sa značajnim povećanjem cene polise osiguranja, a pojedini manji osiguravači su već izašli iz biznisa osiguranja brodova u ovoj konfliktnoj zoni. Logistički problemi najviše pogađaju robustu, kafu koja stiže iz Vijetnama i Indonezije, čija cena i jeste dramatično porasla. I dok za klimatske promene znamo da neće nestati, koliko će trajati i da li će još više eskalirati problem na Crvenom moru teško je predvideti u ovom trenutku. Naravno, ni transport iz Brazila nije bio bez problema u poslednjih nekoliko godina, naročito tokom pandemije kada su isporuke kasnile, a cena prevoza se dramatično povećala. U to vreme porasli su i troškovi energenata što je stvorilo dodatne pritiske na cenu finalnog proizvoda. A na pojedinim tržištima, poput srpskog, dodatni pritisak je bio i rast cena radne snage.

Naravno, dešavanja na tržištu kafe, rast potražnje i posledično rast cena, kao priliku za dodatnom zaradom videli su i špekulativni i investicioni fondovi koji ulažu sve više novca u ovu robu. Kafa je uvek pogodna za divesifikaciju portfolija i zaštitu od inflacije, jer tražnja za njom ostaje stabilna čak i u kriznim vremenima. Takva kretanja na finansijskom tržištu takođe utiču na globalni rast cena.

Šta ostaje proizvođačima?

Proizvođači kafe, pod ovakvim pristiskom cena sirove kafe, ali i drugih inputa, nemaju mnogo izbora kada je reč o politici maloprodajnih cena. Jedan deo rasta troškova mogli su amortizovati kroz unapređenje efikasnosti poslovanja i smanjenje određenih troškova, ali taj bunar iz kojeg bi mogli zahvatiti malo uštede nije bez dna. Posebno kada je skok cena sirovina ovako dramatičan. U prošlosti smo neretko viđali dva scenarija. Jedan da se standardna pakovanja smanjuju, drugi scenario jeste smanjenje kvaliteta namirnice kako bi se uštedelo kod inputa.

Proizvođači koji žele da izbegnu oba ova scenarija, zadrže kvalitet svog proizvoda i obezbede kontinuitet snabdevanja tržišta, moraće da koriguju cene naviše ili su to već učinili. I to nije boljka samo srpskog tržišta jer problem je globalni. U Nemačkoj, najvećem evropskom tržištu kafe, maloprodajne cene mlevene kafe i kafe u zrnu porasle su u proseku za 10 odsto od 2022. godine, navodi Statista. Kafa je poskupela i u susednim zemljama – Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji.

Istraživanje Evropske federacije za kafu (ECF) sa sedištem u Briselu pokazalo je da je skoro 65 odsto kafića u Evropi podiglo cene kafe za između 5 i 15 odsto od početka 2023. Budući da tražnja za kafom ne pada, čini se da se potrošači polako prilagođavaju ovim višim cenama crnog napitka.

Da li se cene mogu vratiti na pređašnje nivoe?

Stručnjaci kažu da je u teoriji vraćanje cena na pređašnje nivoe moguće ali u dužem vremenskom periodu. Ukoliko bi vremenske prilike, posebno u Brazilu, bile stabilne naredne dve godine, takav scenario je moguć. Međutim, vreme je teško predvideti pa nije nerealno da cene vrlo lako odu i naviše.

 

 

 

Related Posts