Kada su se te 2006. i 2007. četvorica autsajdera među investitorima kladili protiv američkog hipotekarnog tržišta umalo ih nisu proglasili ludima. Istražujući tržište nekretnina, četvorica investitora uvidela su da će mehur uskoro pući te da je ceo sistem baziran na nizu različitih prevara i marifetluka u koje su bile uključene finansijske institucije, ali i rejting agencije. Tada im nisu verovali da je „pucanje“ moguće, svet je ubrzo, baš kao što su prognozirali, upao u duboku recesiju, ali su oni zaradili. Uz to su dobili i svoj film 2015. „The Big Short“ koji je osvojio Oskara. Sada se više niko ne šali sa upozorenjima kakva su nedavno stigla iz Deutsche banke, prve među velikima, koja je prognozirala blagu recesiju u SAD. Ali recesija je recesija. Banka upozorava na dublji ekonomski pad nego ranije što je uzrokovano težnjom Federalnih rezervi da obori tvrdoglavi rast inflacije.
„Dobićemo veliku recesiju. Goru nego što se očekivalo“, napisali su ekonomisti ove banke u izveštaju koji su poslali klijentima. Inflacija ne kaska, već je u galopu, što bi moglo značiti, kako kažu analitičari ove banke, da će FED morati naglo da podigne kamatne stope što bi moglo da ugrozi ekonomiju.
Problem je, prema mišljenju analitičara ove banke, u tome što će biti potrebno „mnogo vremena“ pre nego što se inflacija vrati na cilj Fed-a od dva odsto. To sugeriše da će centralna banka podići kamatne stope toliko agresivno da će to našteti ekonomiji.
A kad počne u SAD da li je iko siguran? Možda Kina. Evropa sigurno ne. Uveliko se vode polemike razumnosti i racionalnosti aktuelnih odluka evropskih lidera koje štete njihovim ekonomijama. Izvršni direktori nekoliko evropskih „blue chip“ kompanija očekuju značajnu recesiju u Evropi. Prognoze rasta u evro zoni su smanjene zbog ekonomskih šokova, porasta cena hrane i energije. Zato se među ekonomiste reč „stagflacija“ vratila u velikom stilu, a izgleda da će i recesija. Naime, tražnja će se ove godine još i donekle održati kao posledica pandemije, ali se pad očekuje već od sledeće godine. Za ovu godinu Evropska komisija predviđa rast evrozone 2,7 odsto, a za Srbiju 3,4 odsto.
U prošloj krizi naši političari su najavljivali šansu za Srbiju, a tržište je duboko potonulo, investicije su bile svedene na minimum, udeo nenaplativih kredita je otežavao poslovanje banaka, a oporavak je bio spor i težak. Možda sada kada smo najbolji u istoriji postojanja imamo neke šanse, ali realnost je takva da je Srbija samo jedna od domina u nizu, pa kad krene rušenje nema čarobnog štapića za spas. A i izbori su prošli…
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Kolumna je objavljena u majskom broju magazina Svet osiguranja.