Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, i prema rezultatima januarske ankete, nastavljaju da se kreću u granicama inflacionog cilja Narodne banke Srbije 3 % ± 1,5%, saopštila je NBS.
Kratkoročna inflaciona očekivanja predstavnika finansijskog sektora nastavila su da se kreću oko nivoa od 4%. Prema rezultatima ankete agencije Ipsos, predstavnici finansijskog sektora očekuju da će inflacija u januaru 2023. godine biti na nivou od 4,2%. Istovremeno, prema rezultatima februarske ankete agencije Blumberg, inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred, februar 2023, nešto su niža i iznose 4,0%.
Inflaciona očekivanja privrednika, prema rezultatima ankete agencije Ipsos, u januaru su ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu anketu i iznose 6,0%. Međutim, ocena cenovnih pritisaka i u pogledu cena inputa i u pogledu cena sopstvenih finalnih proizvoda/usluga niža je nego u prethodnoj anketi, što bi moglo da ukaže na ublažavanje cenovnih pritisaka u privredi.
10 STVARI KOJE ĆE NAS KOŠTATI VIŠE U 2022.
Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona su i kod finansijskog sektora i kod privrede niža u odnosu na kratkoročna i kreću se u rasponu od 3,0% do 3,5% za finansijski sektor i od 4,5% do 5,0% kod sektora privrede. Ovakvi rezultati ankete ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda aktuelnu višu inflaciju percipiraju kao privremenu, što je ujedno i ocena Narodne banke Srbije, kao i većine vodećih centralnih banaka u svetu, navodi se u saopštenju.
Usidrenost inflacionih očekivanja, u čijoj se osnovi nalazi stabilnost deviznog kursa, doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, što je jedan od neophodnih preduslova održivog privrednog rasta.