Još kao dečak Željko Popović je želeo da bude originalan, pa je tako birao i poklone za svoje prijatelje. U drugom razredu srednje škole, kada kreću prve ljubavi, osmislio je svoju prvu muzičku kutiju za tadašnju devojku.
„Moji roditelji su imali običnu muzičku kutiju sa balerinom na navijanje koja je stajala na ormaru i oduvek mi je bila interesantna. Uvek sam sam pravio poklone i u jednoj prodavnici u Subotici, gde sam rođen, našao sam drvenu kutiju koja je bila savršena za moj poklon, ali sam u istom trenutku znao da ću je učiniti posebnom. Pored teksta i datuma koji sam dopisao na istu, dodao sam i elektroniku i učinio je muzičkom. Tih godina bila je jako popularna pesma „Lutka“ od grupe SARS za svaki zaljubljeni par pa sam i ja hteo da se čuje ta pesma kada se kutija otvori“, priseća se Željko Popović od koga smo prvo naručili „Muzičku kutiju„, oduševili se proizvodom, uslugom i njegovom predusretljivošću.
Oko te prve kutije bilo je mnogo posla koji je sam obavio. Sam je sekao drvo da bi smestio detektor otvaranja poklopca, a zatim je osmislio duplo dno ispod kojeg je stavio elektroniku. Elektroniku je takođe sam napravio. Samo sklapanje elektronike nije bilo jednostavno jer delove nije mogao da naruči preko platformi preko kojih je sad to moguće. Kupio je običan mp3 player i uz još neke delove uspevao je da napravi elektroniku koja radi.
„Istakao bih da u tom uzrastu moje znanje iz elektronike tada nije bilo preveliko, samo sam oduvek voleo da rastavljam i sklapam različite stvari. Tokom srednje škole sam voleo dodante vannastavne aktivnosti pa sam tako sa jednim profesorom odlazio kod njega u servis gde bih mu pomagao pri popravci audio opreme , što mi je kasnije mnogo pomoglo da shvatim kako elektronika radi“, priseća se Željko.
„SLATKA TEGLICA“ – DOMAĆA PROIZVODNJA KOJA USREĆUJE LJUDE
Prvu kutiju je, dakle, napravio svojoj devojci, drugu za svog drugara koji je takođe želeo da pokloni svojoj devojci originalan poklon. Priča da jedan dečak sa puno entuzijazma pravi muzičke kutije se proširila po Subotici.
„Tada sam razmislio i zaključio da bi pravljenje muzičkih kutija imalo smisla i da se zaradi džeparac tokom školovanja. Od novca koji nije bio tako veliki, kupio sam petnaestak ukrašenih kutija sa različitim motivima, a elektroniku sam, kao što sam pomenuo, pravio u svojoj garaži na tradicionalan način – „od nule“. Svaki deo sam sastavljao i lemio ručno“, kaže Željko.
Prve muke i prva rešenja
Prodaja međutim nije išla najsjajnije jer nije mogao da nađe kupca za svaki motiv kutije koju je nabavio. „Prodao bih, na primer, kutiju sa srcem i ljudi su želeli još takvih, a ne sa životinjom i slično. Onda bi me pitali da li mogu da im na kutiji napišem datum, a ja nisam imao opciju za takvu doradu. Te kutije su se prodavale godinama, i svi su mi govorili da sam praktično bacio novac“, kaže on.
Stvari se menjaju kada 2015. dolazi na studije u Novi Sad. Željko je, naime, završio master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Osnovne studije na smeru elektronika, energetika i telekomunikacija odnosno podsmer: primenjena elektronika, a master na smeru računarstvo i automatika. Od oktobra ove godine će biti na doktorskim studijama i zaposliti se kao asistent na katedri za elektroniku.
KAKO JE GLUMAC BRANKO JANKOVIĆ STVORIO BREND KOZA NOSTRA?
Kada je došao u Novi Sad počeo je da istražuje. Prvo je našao stolara, a zatim je krenuo u potragu za umetnicima koji se bave oslikavanjem kutija. Prve dve godine studija nije mogao mnogo da se posveti svom hobiju, uspevao je da isporuči svega dve kutije mesečno. Ljubav prema ovom hobiju ga, međutim, nije napuštala i ozbiljnije mu se posvetio poslednje tri, četiri godine.
„Oduvek sam želeo da imam i razvijam nešto svoje, imao sam mnogo start up ideja. Išao sam na bar petnaestak start up takmičenja, prošao sam različite kurseve i radionice koje su povezane sa preduzetništvom. Moram priznati da sam na većini tih takmičenja bio izuzetno uspešan što mi je dalo vetar u leđa“, priča Željko.
Ipak, muzičke kutije su mu prirasle srcu od svih svojih biznis ideja, ali i ona je još uvek na nivou hobija zbog svih ostalih obaveza koje ima.
Kako muzička kutija nastaje?
Muzičke kutije se prave od 5 do 7 dana. Sama izrada kutija obavlja se u stolarskim radionicama Petrović i Aleksandar Pivac iz Novog Sada i kutija se pravi od medijapana. Medijapan se obradi i izlakira u tri do pet slojeva veoma kvalitetnog laka koji mora dobro da se osuši. Kutija ima duplo dno u kojem je sakrivena elektronika, ali i prostor da se u nju stavi neki poklončić. U zidu kutije se nalazi detektor koji detektuje otvaranje poklopca.
Nakon izrade sledi ukrašavanje i to rade tri žene koje su, kako kaže Željko, izuzetno profesionalne. U poslednjoj fazi Željko sam ugrađuje elektroniku, slika kutiju, pakuju i šalje na adresu. Pored toga, njegov deo posla je i da pripremi audio snimak po želji naručioca, sredi fotografiju, ukoliko se stavlja neka posebna fotografija na ili unutar kutije, komunicira sa naručiocima, vodi društvene mreže.
Ljudi mogu da izaberu sve što se tiče muzičke kutije, oblik, izgled i kako kaže, Željko, osmisle svaki kvadratni milimetar kutije ukoliko žele, pošalju svoju fotografiju, stihove neke pesme, citate, datum i slično. Mogu da biraju muzičku numeru koju posle mogu sami da zamene, pa čak i da snime svoju poruku.
U ponudi je tridesetak oblika: knjiga, kutija sa kvadratnom osnovom, sa zaobljenim ivicama, sa drvenim i metalnim nožicama kao dodacima, ili pak sa tri fioke, kao i kutije za piće u kojoj staje boca vina ili nekog drugog pića
„Možemo čak da napravimo kutiju sa reljefnim motivima tzv. 3D efekat. Koleginice su dosta vešte u oslikavanju pa mogu da se prave različite stvari, da izgleda staromodno ili u skroz modernom fazonu, imitacija fotoaparata ili jarkih boja Ljudi mogu da iskoriste i postojeći dizajn, ili da spoje nekoliko dizajna koji su videli kod nas. Slično je i sam muzikom, svaku pesmu koja je u elektronskom formatu možemo da obradimo, izmiksujemo, skratimo i ubacimo u kutiju“, kaže Željko koji uz svaku kutiju naručiocu pošalje i nekoliko brendiranih čokoladica.
Pošto postoje i oni kojima kutija treba praktično odmah, Željko se trudi da uvek ima desetak već ukrašenih kutija kako bi mogao da je isporuči u roku od dan, dva. Najtraženiji motivi su, kako kaže, Mali princ, zatim ljubavni motivi i cveće, a kad je reč o obliku knjiga je ubedljivo najtraženija.
„Postoji jedna veoma popularna kutija koju zovemo „Plavi zagrljaj“, dvoje ljudi koji stoje zagrljeni, ali sam više puta u fotošopu morao da menjam siluetu zaljubljenog para, njihovo držanje za ruke kako bi bila originalna. Uglavnom su je naručivali zaljubljeni parovi“, kaže Željko.
Devojke nešto malo više naručuju, a momci su manje zahtevni i uglavnom izaberu nešto od ponuđenog dizajna na instagramu.
Pravljenje kutija je još uvek Željkov hobi za koji se nada da može da postane lep porodični biznis uz određene modifikacije i proširenje tržišta van Srbije.
Nedostaje mu vreme jer se bavi i drugim poslovima. Takođe, veliki problem mu predstavlja pronalazak kvalitetnih.
„Kada sam bio u inostranstvu i radio na svom primarnom poslu kao istraživač na naučnim projektima, bilo je teško organizovati se i biti virtuelno prisutan i u Srbiji. Ali taj period sam prekurao uz pomoć nekoliko prijatelja“, kaže on.
Željko sigurno neće odustati iako kaže da je u Srbiji teško uspeti u biznisu.
„Ceo život se mora boriti, kao što su se borili moji roditelji da bi me poslali na studije. I ja sam se uvek trudio da zaradim, puštao sam muziku kao DJ, razvlačio kablove na Exitu. Uvek sam voleo da nešto svoje razvijam, pokažem ideje i rešenja za neke probleme. Istina, postoje određeni fondovi podrške ali teško je za početnike u biznisu. Potrebno je mnogo truda i da se poklopi mnogo kockica, a kada se mnogo poraste onda se postane i „trn u oku“. Takva je situacija kod nas u zemlji“, kaže Željko i dodaje da bez obzira na to što će postati asistent sebe pre vidi u preduzetništvu.
