Poznato je da su brojna umetnička dela tokom nacističke vladavine praktično oteta od stvarnih vlasnika, završila u privatnim rukama nacista, a potom i u galerijama. Jedno od takvih dela je i „Portret Adele Bloch Bauer I“ koji je 1907. godine naslikao Gustav Klimt. Adele je bila Jevrejka koja se udala za bogatog industrijalca Ferdinanda Bloch Bauera sa kojim je živela u Beču. Na poziv njenog supruga Gustav Klimt je nacrtao njen portret kasnije nazvan „Žena u zlatu“ ne bi li se, kako je pisano, sakrilo njegovo stvarno poreklo. Portret je krasio dom porodice Bloch Bauer sve do dolaska nacista koji su pored svih dragocenosti, odneli i Klimtovo delo. Nakon završetka rata, Portret je bio izložen u Belvedereu, galeriji u Beču.
Austrijnci su ovo delo smatrali jednim od najznačajnijeg dela njihove kulturne baštine. Međuti, dvehiljaditih Austrijnci odlučuju da pokrenu proces restitucije umetničkih dela svojim stvarnim vlasnicima. Proces, međutim, nije bio uopšte lak u šta se uverila i Adelina nećakinja Maria Altman koja je živela u SAD gde je pobegla sa svojim suprugom još tokom rata.
Bitka za povraćaj Portreta svoje strine trajala je dugo. Na kraju je odbor sastavljen od austrijskih stručnjaka odlučio da se portret vrati naslednici. Cela ova priča je ekranizovana kroz film „Žena u zlatu“ 2015. godine. U njemu se prikazuje da je Maria Altman u jednom trenutku ponudila da Portret ostane u Belvedereu jer je bio od velikog značaja za Austriju, pod uslovom da Vlada prizna da je ukraden. Predstavnici tadašnje Vlade su to odbili.
Portret je na kraju završio preko Atlantika. Maria Altman ga je prodala Ronaldu Lauderu, vlasniku Neue Gallery u Njujorku za 135 miliona dolara.
Jedno vreme u Belvedereu je na njenom mestu stajao zlatni ram sa natpisom „Zbogom, Adele!“
Foto: Wikipedia