Povećanje cena kontejnerskog transporta iz Kine uzdrmalo je čitav svet, a po mišljenju poznavaoca priliku i samu Kinu. Naime, četiri puta veće cene neminovno će u narednom periodu usloviti poskupljenja proizvoda što potvrđuju i sagovornici magazina Ekonometar. To nije razlog za zabrinutost samo uvoznika već i kineske države jer u tom slučaju njihovi proizvodi postaju nekonkuretniji na zapadnim tržištima. Zato pojedini smatraju da će kineska država upotrebiti „nekonvencionale“ metode pritiska ne bi li uticala na brodske kompanije da smanje cene svojih usluga. Postoje najave da će se postojeće cene smanjiti, ali i verovanja da se više nikada neće vratiti na pređašnji nivo. Štetu će pretrpeti uvoznici kineske robe jer će morati da smanje marže, potrošači jer će roba sigurno poskupeti, ali i kineska država jer će kompanije u perspektivi potražiti nova tržišta poput afričkih ili drugih azijskih zemalja. Sve ove tvrdnje potvrđuju i sagovornici Magazina Ekonometar, u kojem je objavljen kompletan članak.
Kina treća po visini robne razmene sa Srbijom
U prošloj godini Srbija je sa NR Kinom razmenila robu vrednosti 3,6 milijardi dolara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Naravno, najveći deo ovog novca čini upravo uvoz robe i to 90 odsto odnosno 3,3, milijarde dolara, dok je izvoz vredeo 377 miliona dolara. Uvoz je u odnosu na 2019. povećan za pola milijarde dolara, a izvoz za svega osam miliona dolara.
Od uvoza iz Kine zavisi kako domaća proizvodnja (inputi za dalju preradu, mašine i oprema), tako i potrošnja, s obzirom na to da se razni finalni proizvodi za ličnu potrošnju uvoze iz Kine. Vodeći uvozni proizvod nije poznat jer se vodi pod stavkom „nerazvrstana roba“ i ona u uvozu učestvuje sa 14 odsto, a sledeći po količini su telefoni za mrežu stanica ili za druge bežične mreže. Vodeći izvozni proizvodi prošle godine bili su: katode i sekcije katoda, od rafinisanog bakra, ruda bakra, drvo bukve, neobrađeno srebro, ali i neobrađena hrastovina podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Nedavno je kineski predsednik Si Đinping rekao da je obim trgovine Kine sa 17 zemalja centralne i istočne Evrope dostigao 103,15 milijardi dolara u 2020. godini, čime je prvi put premašena vrednost od 100 milijardi dolara.
Smanjenje marži povećanje cena neminovni
Kada se pogledaju ove brojke potpuno je jasno zašto poskupljenje kontejnerskog transporta ne ide u prilog ni Kini, što potvrđuje za Ekonometar i Maja Suđicki, direktor kompanije Samer&Co Shipping.
– Kini ne odgovara ovakva situacija sa cenama jer u tom slučaju njihova roba nije konkuretna na evropskom tržištu. Kineska država je, prema našim informacijama, već koristila nekonvencionalne mehanizme pritiska da se cene transporta spuste. To nije do kraja urodilo plodom, ali mislim da je ova situacija neodrživa i da će Kina učiniti sve da se cene snize – kaže ona.
U suprotnom kompanije će se, kako kaže, okrenuti drugim tržištima, pre svega Africi. – To nije moguće uraditi za godinu ili dve, ali za deset jeste – kaže ona.
Dok se cene transporta ne smanje, povećanje cena proizvoda iz Kine, pa i onih iz Evrope koji zavise od sirovina iz Kine, biće neminovno, kaže Suđicki.
Nije novina da je svetska zdravstvena situacija uticala na cene transporta, a u najznačajnijoj meri na kontejnerski transport iz Kine, kažu u Univereksportu za magazin Ekonometar. – Kako mnogi, pa i mi, određenu robu dobijamo sa navedene destinacije, čime se suočavamo sa uticajem na cene proizvoda. Naš cilj jeste da maksimalno amortizujemo uticaj povećanih transportnih troškova na konačnu cenu proizvoda, ali veoma nepredvidivi i promenljivi troškovi transporta dovode u pitanje koliko dugo će biti moguće održati postojeće cene. Vrlo je važno napomenuti da koliko potrošačima, toliko je i nama, važno da ne dolazi do povećanja cena proizvoda – kažu u ovoj kompaniji.
Milorad Saravolac, vlasnik špediterske firme All-S, kaže da svake godine u periodu od decembra do kraja februara, odnosno pred kinesku Novu godinu, kontejnerski transport iz Kine poskupljuje za nekih 30 odsto. Brodari to, kako kaže, opravdavaju „špicem“ sezone. Sada je, kako kaže, vrednost povećana 300 odsto. Veliki kontejneri za transport robe do Srbije su koštali 3000 dolara, a sada su 9000 dolara.
Đorđe Stanković, vlasnik firme Car Foil Shop, kaže da je do poskupljenja uvozio mašine za štampu, a da je prevoz bio mala stavka u ceni. U jedan veliki kontejner, kako objašnjava, staje tri takve mašine, a ukupna cena trasporta je bila pomenutih 3000 evra. Sada mu se uvoz ne bi isplatio jer bi takav kontejner morao da plati tri puta više. – Cena mašine i transporta bi se maltene izjednačile i mi bismo morali drastično da povećamo prodajnu cenu pa smo odustali od uvoza u ovom momentu. Prodavci će definitivno, ukoliko ostanu ove cene, morati da smanje marže koje jesu velike na robu iz Kine, ali i da povećaju cene jer ne može sve da se kompenzuje kroz smanjenje marži što se vidi na ovom našem primeru mašina – kaže Stanković.
On inače uvozi i robu – uglavnom folije za automobile i nameštaj – iz Evrope i kaže da je i transport iz tih zemalja poskupeo oko 30 odsto. – Osim toga, neki naši dobavljači iz Evrope sarađuju sa Kinezima i već su najavili da će morati da povećaju cene ako cene transporta ne padnu – kaže Stanković i dodaje da kinesko tržište za neke proizvode nema alternativu što jeste nedaća.
– Iskreno ne mogu ni da zamislim kakvi bi sve poremećaji bili izazvani na tržištu da se ove cene zadrže – kaže on.
Nabavka sopstvenih kontejnera
Tomislav Despić, generalni direktor TOJOY Emea EAST, jedne od najvećih kineskih B2B platformi koja povezuje kineske preduzetnike sa preduzetnicima širom sveta obezbeđujući dvosmerno seljenje biznisa, kaže da je verovatno da će neki veliki igrači nabaviti kontejnere kako bi optimizovali sopstveno poslovanje, ali da to neće uticati na globalnu cenu brodskog transporta. – Pojedine kompanije su pokretale i logističke operacije kao sekundarnu delatnosti, ali su ubrzalo uvidele da to nije isplativo i svejedno su morale da se oslanjaju na velike igrače i zavise od njihovih cena – kaže Despić.
On misli da će određena ravnoteža biti uspostavljena i to već od druge polovine ove godine. – Iskustvo, ipak, govori da se cene nikada ne vrate na pređašnji nivo kada dođe do velikog skoka kao što se desilo poslednjih meseci – kaže Despić.
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Kompletan članak moguće je pročitati u časopisu Ekonometar
Foto: Pixabay.com