Berzanski indeksi: Godina velikih očekivanja

by Vesna Lapčić

Piše: Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities

 

Senka prethodne godine i berzanskih dešavanja tokom pandemije koronavirusa dugo će se nadvijati nad finansijskim tržištima. Stoga su i izgledi 2021. godine u velikoj meri određeni ključnim prošlogodišnjim trendovima: naporima u suzbijanju pandemije, te masivnim fiskalnim i monetarnim stimulansima za kojima su kreatori ekonomske politike posegli kako bi obuzdali nikad oštriju recesiju u modernoj istoriji sveta.

Nakon što su u novembru obelodanjene prve informacije o pronalasku vakcine, najvažnije svetske berze zabeležile su snažan oporavak, predvođen sektorima koji su najteže stradali od pandemije i restrikcija koje su preduzimale vlade širom sveta. Ovom oporavku je prethodio veliki rast vrednosti tehnoloških akcija, najvećih dobitnika u godini pandemije, te su svetske berze 2020. godinu okončale mahom na ili blizu rekordnih nivoa.

Situacija u kojoj su berze na vrhuncu, a većina nacionalnih privreda (mimo Kine) tek pokušava da izađe iz recesije govori da su trenutno ukalkulisani veoma optimistički scenariji po pitanju okončanja pandemije. Ako se oni izjalove, a šanse se povećavaju sa prilično tromimim tempom sprovođenja imunizacije, teško da će ova berzanska godina po lepom ostati u sećanju investitorima. Aktuelne prognoze govore da će glavne zapadne privrede predpandemijski nivo dostići u najboljem slučaju početkom naredne godine, a svako produženje restrikcija ovaj cilj gura dalje u budućnost. Sporija normalizacija globalne privrede učiniće još veći raskorak između stanja na berzama i privredne realnosti, koji se može održavati samo novim monetarnim i fiskalnim stimulansima sa izvesno negativnim posledicama na dugi rok.

Kada su domaće berzanske prilike u pitanju, ovdašnji trendovi su bili poražavajući i pre izbijanja epidemije. Prošlogodišnji promet akcija na Beogradskoj berzi bio je najslabiji u njenoj modernoj istoriji i višestruko niži od regionalnih pandana (tri puta slabiji u odnosu na Bugarsku, devet puta u odnosu na slovenačko i hrvatsko tržište). Pokušaji kreatora domaće ekonomske politike da preko centralne banke „razviju“ tržište obveznica, najbolje govori o ovdašnjem pogledu na razvoj finansijskog tržišta. Na njegovu reanimaciju će se očito još dugo čekati, a poverenje i sigurnost u trgovanju ovdašnji investitori će izvesno i ove godine tražiti van granica naše zemlje.

Foto: Medija centar

 

 

Related Posts