Od ljubavi prema drvetu do uspešne proizvodnje

by Vesna Lapčić
0 komentara

Milica Marić je odrastala „okružena drvetom“. Njen deda je bio stolar, a roditelji više od dve decenije imaju proizvodnju slikarskog programa: štafelaja, ramova, platna. – Da sam 34 godine, koliko imam, samo sedela i gledala šta se dešava u proizvodnji, mnogo toga bih naučila. Ipak, bila sam deo porodične firme, roditelji su nas vodili po svetskim sajmovima, motivisali nas da otkrivamo svet i da se ne plašimo izazova. Zato možda i ne čudi što sam se odmah posle fakulteta opredelila za preduzetništvo, i to nimalo laku proizvodnju predmeta od punog drveta – kaže na početku razgovora Milica Marić, osnivač brenda Wood Mood Design, brenda koji ove godine slavi deceniju postojanja.

Milica Marić je završila unutrašnju arhitekturu na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Istina, prva ideja po završenom fakultetu jeste bila da se zaposli u nekoj firmi. Slala je biografije na mnogo adresa. Uspela je i da se zaposli na nekoliko dana u jednom projektnom birou, ali je brzo shvatila da to nije posao koji je ispunjava. Zatim je želela da ode u inostranstvo, i to u Dansku zbog ljubavi prema drvetu koju je imala od malih nogu. – Danska je bila zemlja mojih snova jer su oni dostigli maksimum kada je reč o proizvodnji od drveta – kaže ona.

Nagrada promenila planove

Sudbina je, ipak, imala drugačije planove za ovu upornu, mladu preduzetnicu. Iste godine kada je završila fakultet, pokušavala da se zaposli i sanjala o Danskoj, Milica Marić je dobila nagradu na konkursu za dizajn nameštaja pod pokroviteljstvom Vlade Srbije. Nagrada je bila da se provede nekoliko meseci u kompaniji Simpo, proizvođaču nameštaja iz Vranja. Milica je bila jedno od četvoro nagrađenih. – Naredne mesece sam provela u proizvodnji u Vranju. Od novembra, kada smo dobili nagrade i radili na razvoju projekata, do predstavljanja gotovih proizvoda na izložbi u maju, prošlo je nekoliko meseci, i to je u potpunosti promenilo moj put – kaže ona. – Uvek sam bila umetnička duša, ali sam znala da se neću baviti slikarstvom. Privlačilo me je da nešto pravim, da se bavim umetnošću, ali da bude pimenjiva. Provodeći vreme u Simpu, upoznajući majstore i proizvodnju, a imajući u vidu moju ljubav prema drvetu, čini se da je nastanak Wood Mood Design-a, brenda nameštaja, bilo potpuno prirodno – kaže Milica.

Prvi proizvod je nastao iz lične potrebe. Reč je o WM klub stolu koji je danas, kako kaže, lični pečat Wood Mood Design-a i jedan je od naprodavanijih proizvoda. – Svako veče sam u svojoj sobi morala da pomeram stočić kako bih razvukla krevet. Tražila sam da kupim lep, ali praktični stočić sa točkićima, ali nisam našla nešto što bi mi odgovaralo i što bi mi se svidelo. Pomislila sam zašto ne bih napravila sto kakav mi treba i kakav mi se sviđa. Nacrtala sam sto i napravila ga. Ispostaviće se da će to postati jedan od naših najprodavanijih proizvoda, što mi je mnogo drago – kaže Milica Marić.

WM klub sto je znak prepoznavanja Wood Mood Design i jedan od najprodavanijih proizvoda ovog brenda

Ambiciozna proizvodnja i prvi sajam

Proizvodnju je počela veoma ambiciozno, pa su prvi proizvodi bili trpezarijski stolovi i kreveti. Nameštaj se delom proizvodio u Čačku, gde je smeštena i proizvodnja slikarskog materijala glavne firme, ali se radio i u drugim radionicama. Već 2011. je izlagala na Sajmu nameštaja u Beogradu kao gost na štandu kompanije Ukras.

– Već sledeće, 2012. godine, imala sam svoj štand, istina, svega 20m2, ali svoj… Na štandu smo izlagali svega nekoliko vrsta proizvoda – stočiće, hoklice, trpezarijske stolove, krevete. Bila sam jako ponosna na to, posebno što nameštaj od punog drveta tada nije bio toliko popularan. Uglavnom se prodavao i izlagao pločasti nameštaj. Taj Sajam ću upamtiti i po tome što smo dobili nagradu za izuzetan dizajn – kaže Milica.

Upamtiće ga i po tome što je donela jednu odluku koja će u potpunosti promeniti paletu njenih proizvoda. Naime, na Sajmu je prodala nekoliko kreveta i pokazalo se da je organizacija prodaje i dostave velikih komada nameštaja veoma zahtevna, budući da je potrebno organizovati i montažu i prevoz. – Tada smo vezano išli na nekoliko adresa kupaca – ja sa vozačem i jednim montažerom. I sve bi bilo dobro da se tom prilikom nisam „ukočila“ i završila u krevetu. Tako sam i odlučila da se potpuno preorijentišem na manje komade nameštaja – kaže ona.

Svake godine je dodavala po neki proizvod i danas Wood Mood paletu čini 40 različitih komada nameštaja. Najprodavaniji su WM klub sto, barska stolica Pufnica, čiviluk Drvce i lampa Cherry. Proizvodi su napravljeni uglavnom od hrasta, ali ima komada od jasena i bukve. Prati trendove, ali ne po svaku cenu i uvek gleda šta će biti prihvatljivo na srpskom tržištu.

Cherry lampa, potpuno demontažna pa može da bude i stona lampa, izrađuje se u više boja

– Svaka firma nameštaja će vam reći da postoji određeni broj proizvoda koji održavaju poslovanje i najbolje se prodaju. Nisam sklona da pravimo proizvode po želji, jer je proizvodnja tako organizovana da bi nas takve porudžbine poremetile. S druge strane, mnogi naši proizvodi su nastali iz potreba kupaca. Volim da pričam sa kupcima i da ih „osluškujem“. Zato mnogo vremena provodim i u prodajnim salonima – kaže ona i dodaje i da je lični prostor opremila svojim nameštajem, ali da ima jednog kupca koji ima više komada Wood Mood nameštaja od nje.

Pufnice u različitim oblicima i dezenima. Kada Vam dosadi dezen gornji deo možete da zamenite

Prodaja se mora znati

Za sada se Wood Mood proizvodi prodaju u salonu u Čačku, koji se nalazi uz proizvodnju, i u Takovskoj ulici u Beogradu, gde prostor deli sa svojim roditeljima koji prodaju slikarski materijal. – Smatram da je komunikacija sa kupcima važna kod ovakvih proizvoda, jer oni ne prodaju sami sebe, budući da je reč o dizajniranim proizvodima od punog drveta. Nije dovoljno samo dati informacije o materijalu i ceni, već kod fotelje, na primer, ispričati priču o ergonomiji sedenja i povezati sa tim zašto je visina te fotelje baš tolika i slično. Teško je naći takvog prodavca – ističe ona.

Okušala se i u saradnji sa nekoliko salona nameštaja po principu franšiznog kornera gde bi deo salona bio posvećen Wood Mood brendu. Međutim, ta saradnja joj se, kako kaže, nije pokazala uspešnom iz razloga koje je već pomenula. – Cene su usklađene maksimalno sa našim tržištem, ali ne mogu da budu niske kao što je pločasti nameštaj. Zato je važna posvećenost prodaji i kupcu – ističe ona.

Važnu ulogu u prodaji, prema njenim rečima, imaju i sajt kompanije, zatim društvene mreže, gde potencijalni kupci ne mogu da poruče, ali mogu da se informišu o proizvodima. Takođe, Sajam nameštaja u Beogradu, koji je prodajnog tipa, izuzetno je važan za ovu preduzetnicu jer tada dobija mnogo narudžbina. Njeni kupci su viša srednja klasa, programeri, ljudi iz medicine, mlađi bračni parovi i ljudi srednjih godina. Sve ih veže isto – reč je o zaljubljenicima u dizajn.

Wood Mood ne izvozi, ali kupci njihove proizvode nose na razne meridijane „u sopstvenoj režiji“. Tako je WM klub stočić završio u Londonu, Rimu, Švajcarskoj, sat u Japanu, Cherry lapma je stigla u Bangkok, hoklice su stigle u Afriku i mnoge druge delove sveta. – Izvoz na malo mi ne bi bio isplativ jer na zapadnim tržištima ne bih bila cenovno konkurentna – kaže ona.

Sa majstorima u proizvodnji

Milica je uključena i u proizvodnju – od bojenja abažura za lampu do sečenja na CNC mašini. Zapošljava pet radnika, ali i dalje sarađuje sa uslužnim proizvođačima.

– Dobrog majstora treba ceniti i teško ga je naći. Majstori su uglavnom stariji, a mladi neće da se bave ovim poslovima – žele da budu menadžeri, bankari, programeri ili odlaze u inostranstvo. Da bi se postao dobar majstor, potrebno je vreme. I sama sam se ljutila što su mi tražili radno iskustvo posle završenog fakulteta. Smatrala sam da je dovoljno što sam bila dobar student. Iz ugla poslodavca, danas mi je jasno zašto se traži iskustvo, posebno kada je reč o proizvodnji, gde su i rizici povređivanja veliki, a vi, kao poslodavac, za sve odgovarate – kaže Milica.

Iskreno kaže da nije lako, te da ima uspona i padova. Drvo kupuje isključivo u Srbiji, ali je teško naći kvalitetan hrast. Ipak, kako kaže, „pliva“.

– Trudim se da napravim drugačiju, toplu priču. Dajemo interesantna imena proizvodima, komuniciram sa kupcima stalno. Mnogo kupaca nam se vraća, što me posebno raduje. Hiljadu puta sam mislila da odustanem, a onda se zapitam čime bih se bavila, jer ništa ne znam tako dobro da radim kao ovo. U ovom poslu sam 24/7. Ne treba očekivati od drugih da urade nešto umesto vas. Vi morate da date sve od sebe. Kucam na mnogo vrata i neka se uvek otvore – naglašava ona.

Učili su je da se uzda u svoje resurse, da se širi koliko može iz sopstvenih sredstava i da se ne zadužuje. U početku su joj pomogli roditelji, a posle je sve finansirala iz razvoja Wood Mood-a. Tako je i kupila novu CNC mašinu. – Čini mi se da je postepen razvoj bio prava odluka, jer mislim da smo napravili stabilan biznis iako je trajalo deset godina. Istina je da se kaže da se uči na tuđim greškama, ali se nikada tako dobro ne nauči kao na svojim – izričita je ona.

Glavni cilj za ovu godinu biće da otvori samostalni salon u Beogradu.

– U aprilu će biti deset godina od nastanka Wood Mood Design-a. April će biti mesec za WMD, biće dosta iznenađenja za kupce, i velike i male… Pored togasada radim na tome da imam svoj salon i to će mi biti glavni cilj u ovoj godini, budući da su naši kupci uglavnom iz Beograda – kaže Milica Marić.

Tekst preuzet sa portala www.franchising.rs

Related Posts