Iako je još uvek veoma teško predvideti kako će kriza u Ukrajini uticati na evropsku ekonomiju, jedna od mogućih alternativa nakon obustave ruskog gasa mogla bi biti vodonik, predviđaju nemački stručnjaci. Imajući u vidu činjenicu da svake godine iz Rusije u Evropu stiže 160 milijardi kubnih metara gasa – 40 odsto ukupnog uvoza potrebnog za snabdevanje prirodnim gasom – posledice ove krize su velike, ocenjuju iz konsultantske kuće Horváth.
Kao adekvatan odgovor vide udaljavanje od vađenja gasa, termoelektrana na ugalj i nuklearne energije i povećanje napora ka energiji iz obnovljivih izvora.
“Govoreći iz vremenske perspektive, verovatno bismo se prvo okrenuli ekološki nepovoljnim alternativama u kratkom roku, pre nego što energetska tranzicija dobije zamah. Kratkoročna opcija bi mogla biti uvoz tečnog prirodnog gasa. Vodonik je obećavajuća alternativa, ali ne i kratkoročno rešenje”, istakla je Maria Boldor iz firme Horváth.
Ona je dodala da je zeleni gas ili biogas takođe potencijalna zamena, iako je njegova proizvodnja ograničena dostupnošću biomase.
Iz kompanije Horváth takođe napominju da svaka kompanija treba da se pripremi za aktuelnu krizu s obzirom na previranja na tržištu. Neke od preporučenih hitnih radnji su, pre svega, zaštita zaposlenih i kupaca i planiranje scenarija za ekstremne situacije.
„Pristup ’Čekamo pa ćemo videti’ nije opcija, jer biznis treba da bude spreman na najgore. Budite svesni uticaja situacije na poslovanje u narednih tri, šest i 12 meseci”, kaže Boldor.
Uzimajući u obzir prirodu trenutne krize i njen uticaj na slobodu kretanja lične i radne snage/izbeglice, značajan lanac snabdevanja i odgovarajući poremećaji prihoda biće neizbežni, a kriza likvidnosti će postati verovatna za mnoga preduzeća.
U tom kontekstu, planovi za vanredne situacije i skup akcija koje se mogu odmah izvršiti moraju biti definisani kako bi se obezbedilo brzo i efikasno donošenje odluka, savetuju stručnjaci iz kompanije Horváth.
„Niko ne zna koliko dugo će kriza trajati – ne računajte na brz povratak potražnje, već na duži period ‘kriznog režima’ i imajte spremnu strategiju za povratak“, zaključuje Boldor.
Kao jednu od ključnih stvari nemački stručnjaci ističu i formiranje „Liderskog tima za krizni menadžment”, posvećenog samo upravljanju krizama, sedam dana u nedelji.
Foto: Shutterstock